Зец је наше све
Наступајућа 2011. година је по источном календару – година зеца. У Русији је ова животиња врло поштована, и то не једном у дванаест година, већ свакодневно. Као прво, зато што се среће у скоро свим руским регионима и зато што је лик у многим древним бајкама и предањима. А као друго, зец је по легенди спасио живот великом руском песнику Пушкину. Због тога му је чак подигнут споменик, који је у години на измаку навршио десет година.
Пушкин је био слободољубив човек и већ је пре двадесет пете године успео да преплави Русију „гнусним“ песмама с тачке гледишта званичне цензуре из тог времена. Да би схватио да не сме тако да пише руски цар је протерао песника у прогонство, у породично имање Михајловско, које се налазило на око триста километара од Петербурга, односно у крајњу забит.
Прво Пушкин није могао да трпи ово месташце удаљено од престонице и јако се љутио. А касније га је чак наволео и ту је написао много изванредних дела. Заправо, Пушкина као таквог, руска књижевност је добила управо након овог његовог принудног „службеног пута“.
Ипак, песнику је било досадно. Недостајали су му Петербург, светске разоноде и његови пријатељи, којима је желео да прочита оно што је написао у затвору. И у децембру 1825. године одлучио је да прекрши забрану и да се из Михајловског упуту и Петербург. И већ је сео у санке и викнуо кочијашу: „Брже!“ кад му је на пут истрчао зец. Коњи су стали. У Русији постоји древно сујеверје: ако зец претрчи стазу – не треба ићи на пут. Пушкин је уздахнуо и вратио се.
Касније се испоставило да га је овај догађај спасао од озбиљних непријатности, а можда и од погибије, каже сарадник Пушкиновог музеја Вероника Кирсанова.
Управо тих дана Пушкинови пријатељи, руски племићи, који су смислили тајну заверу с циљем да промене државну владу у Русији, имали су последњи састанак пре одлучујућег наступа, који је у историју ушао као „устанак декабриста“. Да је Пушкин дошао до Петербурга, сигурно би био с завереницима и делио би њихову судбину. Као што знамо, Николај I се строго обрачнуао с декабристима – петорица су била обешена, остали прогнани у Сибир с лишавањем свих звања и награда. Не зна се шта је чекало Пушкина да није било зеца (...).
Прошле су године и група ентузијаста одлучила је да званично забележи улогу зеца у судбини првог песника Русије. Тако се на раскрсници, где је по предању Пушкин срео зеца, појавио споменик. Мале и велике зечеве сад у Михајловско доносе сви од реда – време је да се отвори музеј за њих. Поштоваоци код споменика доносе шаргарепу и купус како би умилостивили живи симбол. Зечеви, којих од Пушкиновог времена нема ништа мање у Михајловском, са захвалношћу примају поклоне.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Пушкин
- књижевност
- споменик
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Вашингтон је раније наводно предложио одлагање чланства Кијева у алијанси, изјавио је руски председник
Руске снаге извршиле су серију удара на објекте енергетске инфраструктуре на територији Украјине. Погодци су забележени у Ивано-Франковској, Харковској, Полтавској, Дњепропетровској области и на окупираном делу ДНР, где су...
У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну...
Пробој у лечењу смртоносне болести ближи се крају, изјавио је директор истраживачког института Гамалеја
Остале новости из рубрике »