Карло Роси - химне и оде из камена

Најчувенија и прелепа архитектонска здања Петербурга- Михаиловски дворац, Александрински театар, здања Сената и Синода, Трг уметности и на крају грандиозна композиција Дворског трга са здањем Главног штаба.... Све је то дело чувеног архитекте Карла Росија. 29. Децембра, навршиће се 235 година од дана када се он родио.
 

 Северна престоница Русије, постала је тако блистави град захваљујући великом градитељу Карлу Росију, тврди познати стручњак  из области архитектуре, професор Дмитриј Швидковски.
 

„Он је сачинио град необичне величине  и желео га је управо таквим сачинити- говори професор. – Једном је писао цару Николају Првом „зар ћемо се бојати да превазиђемо то, што су већ створили стари Римљани?“. Он се заиста није уплашио ићи даље у стварању класичних форми у односу на оно што је већ било створено у историји светског класицизма. У сваком случају, он је упоредио уметнички квалитет класичне архитектуре Русије свог времена са оним што су на пример створили древни Атињани или Римљани, то јест са најлепшим периодом класичне архитектуре. А слични успеси су се догађали обично- не једном, него великом броју архитеката, у току дужег времена  него што је радио Роси на захтев богатих наручиоца. Роси, је по својој уметничкој бити,то чинио пратећи своје замисли, по својој сопственој машти о граду који је много волео.
 

Син италијанске играчице, који је у Русију стигао као дете, остао је у њој заувек. Карло Роси је, по мишљењу Дмитрија Швидковског,  без икакве сумње руски архитекта, зато што је студирао на Руској академији уметности и зато што је градио само у Русији.
 

Њега понекад повезују са италијанском традицијом. Али, ако погледамо италијанске градове 18. века, ми нећемо наћи ништа слично у односу на оно што је радио Роси. Заправо, њему је пошло за руком да се оствари управо у Русији, где је постојало претходно искуство развитка под царицом Екатариом Великом и њеним мајсторима- Баженовим, Казаковим, Чарлсом Камероном, Ђакомом Кварнегијем.
 

Али, и генији понекад падају у немилост. На крају своје каријере, Карло Роси је молио разрешење са функције и Николај Први је лако потписао указ. По мишљењу Дмитрија Швидковског, није сам император толико крив за то што након повлачења, Роси више ништа није саградио.
 

„Архитектура веома тачно прати и изражава историју. Тријумф победа у ратовима против Наполеона, у источним ратовима које је водила Русија током 20-тих година 19.века- Роси је бивао делом тих великих тријумфа. А потом је наступила криза, завршио се ентузијазам настао као резултат великих победа а који је такође кроз своја дела изражавао и Роси.
 

Архитектонска ремек-дела Русије, које сачињавају непоновљиву лепоту и хармонију историјског центра Петербурга, налазе се на листи УНЕСКО-а. И наравно, градња 400-метара високог небодера „Охта- центар“, који је још до недавно треало да буде изграђен, представљало би озбиљну опасност. Истричар архитектуре Дмитриј Швидковски признаје да се „ јако обрадовао, када је чуо да се небодер ипак неће градити.“
 

„Мислим да, када би Роси могао да сазна да се небодер неће градити, и он би се такође радовао. Роси је увек водио рачуна о целини, о изгледу система архитектонског ансамбла у граду. И то је управо његово највеће достигнуће: он је сјединио 12 мањих тргова и 13 улица у јединствену целину. И било какво посебно здање , па чак и јако високо, тешко да би Роси могао да дозволи. Треба поменути да је он поштовао законе. У то време, у Петербургу, није било дозвољено градити здања виша од Зимског Дворца.“

Говоре да је архитектура- окамењена музика. Ако је то заиста тако, онда је Карли Роси створио оде и химне, које су прославиле не само Санкт – Петербуг, него и читаву Русију.