Ко уништава оружану моћ Србије

У чачанској фабрици „Слобода“ сатима су почетком последње недеље у овој години одјекивале детонације после пожара који је избио у фабричком магацину. На срећу није било страдалих радника. Од доласка ДОС-а на власт 2000. године па све до данас, у фабрикама и магацинима оружја у Србији догодило се укупно 11 несрећа, у којима је погинуло на десетине радника, а више од 50 је повређено.
 

Почетком ове године у „Слободи“ су се догодиле још две експлозије. Снажне експлозије догодиле су се у барутном одељењу „Наменске“ у Ужицу, 4. септембра 2009. године, у војном магацину Касарне „7. јул“ у Параћину, 19. октобра 2006. године, у фабрици „Импол Севал“ у Севојну 7. јуна 2004. године, па два месеца касније у фабрици „Матроз“ у Сремској Митровици, као и само шест дана касније, у Рафинерији нафте у Новом Саду. У „Слободи“ се догодила експлозија и 22. јануара 2003. године, а исте године, у новембру, несрећа се догодила у фабрици „Здравље“ у Лесковцу, а пет месеци касније експлозија је одјекнула у панчевачкој „Утви“, као и 25. децембра 2001. године у фабрици „Трајал“ у Крушевцу, када је повређено пет радника, а експлозија се поновила и 25. јула 2002. године.

Толико о НАТО стандардима, које примењује у сектору војне индустрије актуелна власт на челу са министром одбране Драганом Шутановцем.

Министар Шутановац, кога опозиција са разлогом назива ШуНАТОвац, приликом обиласка згаришта у „Слободи“, рекао је да је компанија „Слобода“ перспективна фабрика, о чему сведоче већ склопљени уговори за извоз вредни око 35 милиона долара.

Иначе, предузеће „Слобода“ је основана 1948. године, са задатком да производи предмете наоружања и војне опреме за потребе војске. Током НАТО бомбардовања, 1999. године, уништено је 85 одсто производних капацитета, али је по окончању рата, у наредне три године, обновљен већи део фабрике. Што НАТО није успео да уништи у бомбардовању, уништава власт својом применом НАТО стандарда и односом према матичној војној индустрији, која годинама пропада, а нарочито од доласка актуелне власти на челне функције. Да не спомињемо да је настављено и јавно и тајно уништавање наоружања на отпадима и у железарама широм Србије.