Тачијев живодерски режим и морално посрнуће Европе

Европску мисију ЕУЛЕКС (European Union Rule of Law Mission in Kosovo) са штабом у Приштини формирала је Европска унија у децембру 2008. године, али је раду у пуном капацитету она приступила 6. априла 2009, године. Као свој циљ мисија ЕУЛЕКС је прокламовала пружање помоћи и подршке правним институцијама, судксим властима, осигурање делатности правосудних органа зарад стабилног развоја, еволуције и јачања независног мултиетничког правног система, мултиетничке полиције и царине. Као приоритет свог рада ЕУЛЕКС је навео борбу против ратних злочина, корупције, организованог криминала, међуетничких сукоба, прања новца, тероризма а такође разрешавања имовинских спорова.

Овакве високопарне формулације и многообећавајући планови за свеобухватно завођење реда на Косову, нарочито у смислу «успостављања диктатуре права», најављене са дубоким уверењем могле би довести у заблуду. Али само оне који иоле нису упућени у право стање ствари у самопроглашеној «држави Косово». Европска унија је обећала много тога али је саму себе предухитрила пошто се суочила са ситуацијом и снагама са којима очигледно није могла изаћи на крај. Чак штавише сама ЕУ (свесно или не — показаће будућност) нашла се у улози инструмента и паравана за деловање тих снага — албанских власти и реалног «газде Косова» - САД.
 

Чинило се да је извештај који је презентован Савету Европе од стране Дика Мартија о нестанку на Косову скоро 500 људи већ након окончања конфликта (прецизније, војне агресије НАТО на СРЈ); о постојању читаве мреже посебних база такозване Ослободилачке војске Косово у којима су држани заробљеници, о одузимању људских органа и трговању с њима на тржишту трансплантологије; о кључној улози Дреничке групе у косовским структурама организованог криминала и «водеће улоге» Хашима Тачија — као ништа друго потпада под сферу одговорности ЕУЛЕКС. И светска јавност је, природно, очекивала од њега акције у складу са најављеним циљевима «борбе против ратних злочина и организованог криминала». Међутим, у време док је светска штампа преплављена појединостима о злочинима који леде душу о одузимању људксих органа (најчешће још од живих људи), ЕУЛЕКС је 21. децембра 2010, изјавио да одустаје од спровођења истраге и започињања судског претреса поводом трговине људским органима, истакавши да то «није у сфери његове компетенције».
 

Изгледа да је то заиста тако. Оно што је Европској Унији на Косову у стварности «допуштено» да чини (допуштено и препоручено од стране САД) — ограничава се преломом линија разграничења између севера (где већином живе Срби) и албанског југа; «борба против криминала на северу» и «извршавање директива Приштине, а не Београда) — то јест, у пуној мери помоћ реализацији геостратешком пројекту САД на тој територији. Тако је почетком новембра 2010, године нови шеф мисије Ксавје Бу де Марнак у току своје посете северу Косова подвукао значај успостављања помоћу мисије ЕУЛЕКС владавине закона управо на том делу Косова, истакавши да «у моје намере улази ширење присуства ЕУЛЕКС на север Косова у циљу борбе против организованог криминала».
 

Иако би се могла нагласити извесна, макар и сасвим слаба активност и у супортном правцу — Бу де Марнак је недавно обелоданио задатке истраге «серије злочина у регионалном контексту» и 14. децембра 2010, године обавио хапшење двојице косовских албанаца који се сумњиче за ратне злочине — заплашивање, терор и изгон цивилног становништва вршен у периоду од 17. до 19. јула 1998. године у Ораховици и околним селима.
 

Изговор, под којим ЕУЛЕКС одбија да призна своју јурисдикцију - заправо је тај да «иако су они који су вршили злочине са Косова, али су сами органи узимани на територији Албаније» па према томе по логици ЕУЛЕКС, истрагу о «одузимању органа» треба да обавља нико други до власти Албаније. Вероватно, по мишљењу чиновника ЕУЛЕКС, то и јесте наајнепристрастнији и најзаинтересованији фактор за истрагу.
 

Депутат Европског парламента Јелко Кацин, вероватно на колосеку «указане одозго» директиве крчи пробни пут за смицалицу помоћу које би се цела ствар могла «прикочити», пошто прећутати чињенице, како је то чињено током низа година, већ неће бити могуће. Он преводи стрелице на Албанију и Косово, наводећи податке навадене у извештају Дика Мартија, изазовом правосуђу Албаније и Косова. Вероватно ће се даље од стране «међународних патрона Косова» предузимати напори у правцу преношења истраге «о органима» управо на саме албанске власти Тиране и Приштине. И уколико Међународни трибунал за бившу Југославију улаже максималне напоре како не би казнио албанске главешине, онда највероватније неће уложити напоре чак и да имитира процес против њих. Тако се свету сервира лекција: «пројекат Косово» је неприкосновен. Раазоткривање чак и најмонструознијих злочина на садашњој етапи не може служити као основ за промену тог пројекта. Као што немају основа процеси деградације и криминализације друштва, на коју се жале чак и албански косовски лидери.
 

Чиновници ЕУЛЕКС, те «мисије закона», одбијају чак да коментаришу извештај Дика Мартија. Чак штавише, они су се само нашли на удару — на пример, недавно је нападу био подвргнут шеф Извршног комитета ЕУЛЕКС Џејмс Албрехт, чији је задатак био да разоткрије мрежу организованог криминала на Косову. 21. децембра Дик Марти је у току своје посете Москви такође указао на проблем незаштићености како међународног система, тако и потенцијалних сведока. Судски претрес је веома тешко организовати, пошто је чак и Хашки трибунал трпео огроман притисак извана, а људи су, по његовим речима, толико заплашени да «не верују ни националним, ни међународним институцијама», јер постоји више него очигледни пример — сведоци у процесу МТБЈ против Р.Харадинаја у суду се нису ни појавили, јер су били убијени. «У таквим условима, - указује Марти, људи не могу говорити, јер нико не може да им гарантује безбедност».
 

Ленствоваање и «повлачење у глуху одбрану» ЕУЛЕКС сведоче, да су у мисији ЕУЛЕКС завладали ужас и паника. Зато су се појавили подаци о томе, да да се руководство мисије замислило над сопственом безбедношћу и да намерава да напусти Приштину - тврђаву чудовишног по својој суштини криминала. Криминала на глобалном нивоу, за који 2-3 часа лета до европских престоница – нипошто није нека даљина. Европа већ у пуној мери плаћа за саучетвовање у стварању и јачању криминалног друштва на Косову, веома подржаваног од стране САД. О томе говоре многобројни извештаји Интерпола који се односе на инфилтрираност албанског организованог криминала у европске земље, нивоа наркоиспорука у Европу, које пролазе кроз Косово и степену освајања европског наркотржишта од стране албанских клановско-мафиозних групација. Монолитност, организованост и спремност на извршење најтежих злочина од стране последњих на позадини инфантилних и пропагандистичких клишеа о «мултиетничком демократском Косову» говори само о потпуној неспособности за заштиту саопствених животно важних интереса (пре свега, безбедности) Европске уније.
 

У међувремену, информативна бујица почиње да се шири, постају познате свима, како чињенице и појединости о злочинима, тако и већ прилично заборављени подаци. Тако су се средином децембра 2010, године поново појавили подаци (мада је то било познато и раније) о томе, да је у Немачној на захтев Хашког трибунала уништено 400 узорака ДНК, које су немачки полицајци узели од жртава злочина на Косову 1999, године; да је свако пододелење ОВК на територији КиМ и Албаније имало на свом располагању затворе у којима су држани Срби, Цигани, Бошњаци, Бугари, Румуни, Украјинци и представници других националности (појављују се подаци да је у затвор био претворен чак и ранч који је припадао бившем албанском председнику Сали Бериши).
 

Према томе, информација коју наводи Дик Марти, у целини је била позната и о њој се нашироко писало у светској штампи; Србски суд је Хашима Тачија оптужио за убиства 661 Србина и дргих лица неалбанске националности, наношење повреда 518 и киднаповање 584 људи а такође се сумњичи за изгон стотина хиљада Срба са Косова после доласка КФОР; Србија је 2001. године доставила МТБЈ 40.000 страница доказног материјала против несмењивог «косовског тријумвирата» Тачи-Чеку-Харадинај, а укупно је Србија доставила трибуналу скоро 200.000 (!) страница доказног материја о извршеним злочинима над Србима.
 

Специјални тужилац Србије за ратне злочине Владимир Вукчевић је у јесен 2003. године спровео истрагу кривичних преступа бивших главешина тзв. Ослбодилачке војске Косова, Х. Тачија, А.Чекуа и Р. Харадинаја за злочин геноцида. Тадашњи министар правде Владан Батић је на адресу Харија Холкерија, специјалног представника генералног секретара ОУН за Косово и Метохију упутио судска документа са доказима о умешаности наведених лица у злочине извршене над Србима на Космету, ради разматрања истих у систему правосуђа УНМИК. У писму на име Холкерија, које је такође упућено и медијима, Батић је указивао да су та документа — десетине хиљада страница доказног материјала о злочинима, које је он окарактерисао као «најмонструозније злочине изврпене после Другог светског рата». Ти материјали, по његовим речима, на неспоран начин доказују њихову одговорност за преко 7.000 терористичких напада, у којима је убијено преко 1200 људи, рањено око 1350, киднаповано скоро 1000, прогнано 340.000 неалбанаца, одузето или спаљено 107000 кућа; поред осталог убијено је око 70 деце, неким жртвама су ритуално одсецане главе, оснивани су логори за Србе...
 

Међутим, ту је уследило мешање међународне заједнице, пре свега администрације УНМИК и делтаност о истрази наведених злочина је обустављена.
 

У стварности одговорност за извршено у пуној мери сносе пре свега САД и НАТО, који су најпре подвргнули земљу 78-дневном бомбардовању, а потом и службеници који су служили као параван за злочине против мирног становништва. Чиновници ОУН на Космету такође својевремено нису предочили документацију о тајним затворима на северу и у централној Албанији (Кукеш, Бурел и др.) У целини, међународна заједница, која се на речима тако активно бори за поштовање људских права, на делу се показала неспособном да штити права и животе Срба, неалбанаца па чак и албанаца који нису подржавали ОВК, на Косову и Метохији. ОУН дуже од 6 година зна и спроводи незаинтересовану истрагу о мучењима и убиствима који су практиковани у базама ОВК и мрежи тајних албанских затвора. Перуански антрополог, шеф Канцеларије ОУН за случајеве нестанка људи на КиМ, дуже од 5 година спроводи истрагу и отвара масовне гробнице на Косову и Албанији. Он указује да је ОУН била обавештена о свему што се догађа још 2003 године, да и њена унутрашња документација указује на постојање довољно доказа за започињање судских процеса. Међутим, међународна заједница за сада изгледа није у стању да спроведе потпуну и свеобухватну истрагу.
 

У овом тренутку геополитичке циљеве САД на Балкану настављају да реализују на бази сарадње и координације у троуглу САД - Тирана — Приштина. На пример, Виљам Вокер (узгред речено, почасни грађанин Албаније), бивши шеф мисије ОЕБС, тврди, да «постоје велике основе за размишљања становника Косова и Албаније о заједничкој будућности». Вокер на Коосву пружа подршку покрету «Самоопределење» Албина Куртија, који се управо залаже за стварање Велике Албаније. У Албанији њега подржава Покрет за природну Албанију. Истовремено Вокер критикује мисију ЕУЛЕКС због тога, што она «не ради на успостављању закона и права на Косову» и «што није у стању да за десет година успостави контролу над северром Косова».
 

И у бој се, за разлику од «слабашних» Европљана, укључују проверени албански кадрови. На пример, Бајрам Реџепи, министар полиције, који од лета 2010. године исказује пуну борбену спремност за освајање севера Косова, укључујући деловање «специјалних јединица». И аргументује намере Приштине такође искључиво мотивима «успостављања правног поретка и хапшења криминалних елемената». Подсетимо да је сам Реџепи војни хирург ОВК, у периоду мартовских антисрбских погрома 2004. године био премијер Косова, а потом постао председник јужног дела Косовске Митровице и, најзад, - министар полиције Косова. А «специјалне јединице» о којима он говори, укључују дислоцирану на југу таакозвану Армију Косова, а такође паравојне терористичке формације, укључујући вахабијска пододелења (на пример, одред „Абу Бекир Сидик“, чији је главешина Екрем Авдија), спремни да оружаним путем успоставе власт Приштине над севером Косова.
 

Хашим Тачи је са своје стране 21. децембра уверено изјавио, да никакве оптжбе неће спречити реализацију његових политичких циљева, а зарад подршке он ускоро намерава да оде у САД.
 

Дакле, у овом тренутку развија се моћна информациона кампања. Међутим, важно је напоменути да ничег принципијелно новог у постојећи однос снага она не уноси. Пуну контролу над КиМ као и пре врше САД и власти Приштине које јој се у свему подчињавају. САД настављају да бране свог «питомца» Х.Тачија, који такође исказује верност свом патрону. Европска унија на КиМ не игра самосталнију и значајнију улогу. ЕУЛЕКС је створен у оквиру америчко-косовског Ахтисаријевог плана, којим је предвиђано поетапно проглашење и јачање «државе Косова», тојест, мисија ЕУЛЕКС је у целини и у потпуности инкорпорирана у замишљени «пројекат «Косова». И један од циљева јесте успостављање контроле над севером Косова са перспективом његовог интегрисања у приштинске институције власти — у потпуном складу са америчким планом о «јединственом и недељивом Косову». Последице «продора Дика Мартија» и извесног слабог скретања ЕУЛЕКС са «генералног курса САД» показаће будућност - хоће ли садашња информативна бура поводом злочина ОВК послужити као реална основа за откривање свих злочина и произвести потпуну судску истрагу (што би на фундаменталан начин променило ситуацију не само у региону, него и у Европи), или ће информациона бука отићи бесплодно у песак (што ће бити јасан сигнал да је успостављени од стране САД поредак готова ствар), или – гора варијанта – он просто служи као параван или за акције у припреми, или пак оне које се изводе. За сада ЕУЛЕКС исказује само жељу «да гурне главу у песак» и екскивира предузимање ефикасних мера.
У најширем смислу нежеља Европске уније да брани интересе правосуђа и сопствене безбедности улива његовим члановима незавидан удео, а понајпре, будућности земаља европског региона предстоји фарбање албанске заставе у крваве боје...

Ана Филимонова,