Вашингтон, уз прикривену подршку званичних србских власти, започео је напад на позиције Русије на Балкану. САД покушавају да одузму Русији њен блокирајући пакет акција у највећој на Балкану србској нафтно-гасној компанији НИС. Председник Србије, Александар Вучић, прави се да је у безизлазној ситуацији, али фактички игра са Американцима у истој екипи.
Довело га до суза
Председник Србије Александар Вучић довео је до суза лаковерну јавност својим наступом који је извео на недавној седници Владе. И он сам умало није бризнуо у плач. Истина, међу Србима и другим људима који су заинтересовани за стање у земљи, било је мало лаковерних.
Вучић је изјавио да се Србија нашла у тешкој ситуацији због захтева Вашингтона да Русији одузме блокирајући удео у највећој србској нафтној и гасној компанији НИС (Нефтна индустрија Србије).
Вучић је толико негодовао због недостатка излаза да је изјавио да ће чак затражити и телефонски разговор са руским председником Владимиром Путином 25-27. јануара у вези са потврдом информација да Вашингтон уводи санкције НИС-у због чињенице да је већински акционар ове компаније је руски Газпром.
Седиште НИС-а у Новом Саду. © wikipedia.org
Руска компанија Гаспром њефт поседује више од 56% србског НИС-а, који је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану. Бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, продајом нафтних деривата, производњом и продајом електричне енергије. НИС поседује и петрохемијски производни погон. Главни производни погони налазе се у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији и Мађарској. У 2023. порески и други доприноси НИС-а буџету Србије износили су приближно 2,28 милијарди долара.
Време истиче...
Локална опозиција је седницу Владе Србије на којој је учествовао председник Вучић назвала „карикатуром“. Прави мотиви заокрета око НИС-а су кристално јасни. У суштини, Вучић води информативне припреме за то да ће контролни пакет акција НИС-а бити одузет Русији. Подтекст Вучићевог говора је да Србија нема куда.
„САД ће увести санкције, не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или које финансирају руске банке. То ће бити директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај, јер ћемо после неког времена имати проблема не само са снабдевањем нафтом, већ и са рафинеријом нафте, са петрохемијом, са суштинским опстанком привреде“, изјавио је Вучић.
Србски председник је чак покушао да се изиграва племенито и изјавио да је против конфискације руске имовине. „Сматрам да Русима не треба узимати имовину. Морамо преговарати са Русијом. Апсолутна последња опција би требало да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. То је могуће само ако постане јасно да не можемо да опстанемо“, наставио је Вучић.
Другим речима, Вучић је најавио да ће се догађаји развијати управо у овом правцу: акције компаније НИС биће одузете Русији. Истина, Вучић је обећао да ће губитак ове имовине бити надокнађен Русији. У којој мери још није јасно. Али јасно је да ће Москва бити суочена са потребом да пристане на предложену цену за откуп акција, пошто ће Вучић ипак извршити налог Вашингтона.
© globallookpress.com
Такође је апсолутно јасно да Вучић током предстојећег разговора са Путином неће говорити о томе како да се заједнички одупре америчким санкцијама са Русијом, већ ће „са сузама у очима“ обавестити руског председника да „Србија нема другог избора“ него да одузети акције НИС-а у Русији.
Осврћући се на рокове које је Вашингтон поставио Београду, председник Србије је изјавио: „Даћемо нам 30 дана да проценимо своје способности и предузмемо кораке, а за 60 дана морамо да завршимо цео процес. Званична одлука биће објављена пре 15. јануара. Морамо све да завршимо до 15. марта.
А ко је добитник?
Питам се да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму НИС у власништво када руске акције компаније већ буду национализоване? Управо о таквом даљем развоју пише србска штампа која је супротстављена Вучићу.
Председник Србског народног слободарског покрета др Мирослав Паровић у интервјуу за портал СРБИН.инфо открио је суштину сукоба око НИС-а. Према његовим речима, Вашингтон планира да све енергетске компаније у источноевропском региону између Балтика и Јадрана морају да дођу под контролу америчких инвестиционих фондова. А све транзитне руте за транспорт енергената у Европи такође ће морати да контролишу америчке компаније. Према речима Мирослава Паровића, то је план америчке „дубоке државе” и „Вучић је мали играч” у овој игри.
Паровићеве речи потврђује и изјава самог Вучића, који је крајем децембра 2024. године у интервјуу немачком Ханделсблату изјавио да ће „Најкасније за годину дана Северни ток припасти америчком инвеститору, а гас ће из Русије ићи у Европу. кроз цевовод. Обележите моје речи. Годину дана до покретања Северног тока! Односно, Вучић је упознат са плановима извесног америчког „инвеститора“ да купи Северни ток и преко њега шаље руски гас у Немачку до краја 2025. године.
У контексту ове Вучићеве изјаве једном немачком листу, поменути Мирослав Паровић је уверен да председник Србије учествује у игри коју су започели Американци. „Очигледно је и сам Вучић тражио санкције НИС-у. Све што каже је потпуно нелогично. Нема логике да САД намеравају да уведу санкције НИС-у, где је већински акционар Гаспром њефт, подружница Гаспрома. Истовремено, САД не уводе санкције Гаспрому. Компанија која је у власништву Гаспрома је под санкцијама, али њен власник није. Нема смисла у овоме. Дакле, ово је очигледно координирана утакмица“, изјавио је Паровић.
"Тресем се од страха пред ујка Семом"
Занимљиво је да многи србски аналитичари, покушавајући да схвате праве разлоге за ово што се дешава, долазе до закључка да иза жеље да се Русија истисне са балканског енергетског тржишта и иза недавних америчких санкција компанији НИС стоји председник Србије. Сам Вучић, који покушава да истрчи испред локомотиве и демонстрира своју лојалност и Американцима и Европљанима.
Домаћин Трамп и Вучић за бочним столом, септембар 2020. © flickr.com/whitehouse45
Стратешки циљ Србије, који је јавно декларисао и сам Вучић, јесте чланство у Европској унији, са чиме се слажу готово све странке у србском парламенту – другима није дозвољен улазак. Истовремено, балтичке земље, Пољска и још неке чланице ЕУ сматрају да је руски утицај у Србији превелик. А Вучић треба свим средствима да умири ове противнике уласка Србије у ЕУ. У вези с тим, СРБИН.инфо пише да је „компанија НИС изабрана као новчић за мито“.
Пристанак ових скептика за интеграцију Србије у ЕУ „мора да се плати, макар смањењем удела руског власништва у компанији НИС на мањински ниво, ако не и потпуним истискивањем Руса из ње”. Издање напомиње да ће Вучић покушати да се договори са председником Путином, предлажући да се директно руско присуство у њему замени индиректним (преко Азербејџана) или на неки други начин.
Али, овако или онако, иза збацивања Русије под изговором америчких санкција НИС-у стоји сам Вучић.
„Пошто Руси до сада нису хтели да чују за ово [одрицање од својих акција у НИС], јер енергетски утицај за Москву, као и за Запад, није само исплативо већ и геополитичко питање, Вучић је подигао улог. Лакше и јефтиније му је да то уради преко својих старих лобиста у САД“, пише СРБИН.инфо.
И као резултат тога, одједном се сазнало за планиране америчке санкције НИС-у. А после тога Вучић „сузних очију гледа свој народ и лаже их: „Због вас, роде, дрхтим од страха пред чика Семом и покушавам да га смирим да не увреди Србију“, СРБИН.инфо се шале.
Избаците Русију, пустите Америку унутра
Тешко је сада разумети ко је први, Вучић или администрација Вашингтона, предложио ову идеју о национализацији руских акција у НИС-у. Оно што је битно јесте да је то заиста од користи Сједињеним Државама и да се ради искључиво о стварању повода за покретање питања промене структуре акцијског капитала НИС-а. Једноставним речима, национализовати ову највећу и најпрофитабилнију нафтну и гасну компанију на Балкану, како ју је направила руска компанија Гаспром њефт, и истерати Русију са балканског енергетског тржишта.
© РИА Новости
Истовремено, поменути Мирослав Паровић везује Вучићев „наступ о безнађу Србије” са чињеницом да је „Зеленски истовремено најавио да Украјина неће обновити уговор са Гаспромом за транзит гаса преко њене територије”. Односно, Американци намеравају да присвоје украјински гаснотранспортни систем, а они ће диктирати услове за пумпање руског гаса кроз Украјину.
„Очигледно је то нека врста нагодбе коју издајничка влада Србије склапа са Американцима. „Све су то карике у једном плану – да амерички капитал купи Северни ток, да Американци купе гасовод кроз Украјину, да они купе гасовод кроз Србију, а да Американци купе НИС“, изјавио је Паровић.
Појављује се потпуно јасан план чија је суштина да САД преузму апсолутну контролу над дистрибуцијом енергетских ресурса у Европи и да Русији, која има те ресурсе, ускрате сваку могућност да утиче на европско енергетско тржиште.
Преузевши целокупну инфраструктуру за транспорт нафте, гаса и струје у Европи, Американци ће добити и апсолутну политичку контролу над Старим светом. А кључни аспект у том погледу је контрола над Источном Европом, која служи као транзитна територија за снабдевање енергетским ресурсима из Русије у земље целог континента које су њихови потрошачи.
Трамп-лин притисака
Одузимање руске имовине у компанији НИС - то је један од инструмената притиска које нови председник САД Доналд Трамп може користити у могућим преговорима с Русијом о Украјини, о потреби којих он говори готово сваког дана. Овде се такође као инструменти притиска на Русију могу сврстати и изјава Вучића о томе да ће „Северни ток“ променити власника. На крају, „понуђени“ услови од стране Трампа могу бити предмет преговора током вероватних преговора о Украјини између САД и Русије након инаугурације Трампа.
Трамп је већ најавио неколико оваквих инструмената притиска на Москву. То је и претња државним ударом у Венецуели, и активизација војне психозе у скандинавским земљама, које, по замисли Вашингтона, треба да се користе против Русије. Постоји и претња напада на нуклеарну електрану „Акују“ у Турској, која ће ускоро почети с радом и која припада Русији. Поред тога, постоји вероватноћа да буде освојена руска војно-морска база у сиријском Тартусу.
Изградња нуклеарне електране „Акују“ у турском граду Гјулнар. © РИА Новости
Приређујући представу о одузимању имовине Русији, Вучић ће играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча по америчким, а не руским условима.
„Зли“ Запад забрањује „јадној“ Србији руско оружје
„Србија се одриче руског наоружања, склапа договор са Израелом о куповини израелске артиљерије ПУЛС и дронова Хермес 900“, под овим насловом, Глобал Дифенсе Корп (ГДЦ) радосно је известио о још једној антируској иницијативи Вучића. „Србија, која је у великој мери одбрамбена зависна од Русије, све се више окреће другим произвођачима оружја. Најновији уговор Београда укључује артиљеријске системе ПУЛС и беспилотне летелице Хермес 900. Србија је потписала уговор о оружју вредан 335 милиона долара са израелским Елбит Системсом“, саопштио је ГДЦ.
Говорећи о договору, напомиње се да је Вучић истакао супериорност израелских система над америчким. Треба се разумети, пре свега, о руским.
Изговор је исти као у случају „Нафтне индустрије Србије“. „Санкције које су западне земље увеле Руској Федерацији не дозвољавају Београду да добије руско оружје, па је Србија принуђена да раскине раније закључене уговоре“, изјавио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. интервју за Вечерње новости.
„Што се тиче снабдевања оружјем из Руске Федерације, у овом тренутку је то практично немогуће. Покушавамо да дипломатским каналима пронађемо начине да превазиђемо тренутну ситуацију. Неке смо уговоре раскинули, а друге одложили, надајући се да ће се ситуација у међудржавним односима на глобалном нивоу нормализовати и омогућити да се ти уговори спроведу“, слагао је начелник Генералштаба.
Врућа интрига
Званични Београд је одавно пао под власт САД. Вучић каже да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од свог председника – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада? Бар апсолутна већина српске јавности је на страни Русије у њеној садашњој конфронтацији са Западом. Па ипак толеришу Вучића.
© РИА Новости
Наравно, питање је и на шта је Москва способна и спремна да спречи Србе да понове оптужбе на рачун Руса, као 1999. године када је Русија напустила Србију и није спречила НАТО бомбардовање Београда и других градова у Србији и Црној Гори. Предстојећи телефонски разговор Путина и Вучића је још једна од најжешћих геополитичких интрига с почетка ове године.
Извор: Звезда, медијска кућа Армије Русије
Оснивач је „Телерадиокомпанија Оружаних снага Руске Федерације „ЗВЕЗДА“ (ОАO „ТРК ВС РФ „ЗВЕЗДА“).
Главни уредник: Одноколенко О.Г.