Стеван Гајић: Народ Србије талац колонијалне, компрадорске власти коју је наметнуо Запад

Стеван Гајић, познати србски политички стручњак, научни сарадник Института за европске студије (Београд), гостујући професор на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО), коментарише најновија политичка дешавања у Србији и руско-српске односе. Конкретно, наш разговор се дотакао потписивања декларације против Русије председника Србије Александра Вучића.

Говори се о захлађењу србско-руских односа. Шта мислите о томе?

Желео бих да одмах разјасним ваше питање. Једно су србско-руски односи, друго су односи наше колонијалне власти према Русији. Прво, треба да знате да Србија није независна држава. Поготово појавом пројекта Александар Вучић и Србска напредна странка 2012. године. Запад је направио веома добар корак: довели су тобожње „националисте“ који су у интересу Запада завршили сав посао који нису урадили њихови претходници. Вучић је систематски, у процесу такозваних „Бриселских споразума“, предавао пуномоћја српске државе на Косову и Метохији. Тамо је пре његовог доласка на власт постојала наша полиција, електропривреда и телекомуникације, као и наше катастарске књиге, и још много тога. Вучић је Албанцима дао међународни телефонски број. Све је то урађено у замену за Заједницу србских општина. На крају, он заузврат чак није добио ни ту невладину организацију.

Дакле, Вучић је пре свега натовски пројекат. У Русији то не разумеју, јер је у њој дуго спровођена провучићевска пропаганда. Поједини Срби су Русима указивали на то, али нису хтели да их слушају, чак су их називали провокаторима. Ради се о томе да је Запад схватио да само преко бивших патриота могу доскочити Србима. Дакле, ово што се сада дешава је само врхунац једне политике. Вучић је 2016. практично подржао Мила Ђукановића, тадашњег диктатора Црне Горе, који је такође наводно био „велики руски пријатељ“; Ђукановића, који је измислио државни удар у тобожњој организацији Русије. Вучић је 2019. рекао да немамо новца да купимо С-400, а сада одједном има шест пута више новца за западно оружје. Односно, није било пола милијарде евра за руске системе, а сада су се појавиле безмало три милијарде евра за куповину застарелих француских авиона „рафал“, које Французи сваког тренутка могу да искључе из Париза и који ће Бог зна када стићи.

Медији под контролом Вучића оптуживали су 2020. године Русију да стоји иза антиковид протеста у Београду. А годину дана пре тога ти медији су исфабриковали шпијунску аферу иза које наводно стоји Русија. Дакле, ово се припрема већ дуго времена. Вучић је човек који иде стопама Јосипа Броза Тита, диктатора Југославије, који се такође суштински показао као човек Запада који је 1948. срушио односе Југославије и Совјетског Савеза. Ово последње се завршило чињеницом да су многи србски партизани који су се борили за ослобођење земље завршили на Голом отоку због „стаљинизма“, заправо због љубави према Русији и привржености Русији.

Дакле, ви у Русији морате разликовати народ и власт, то су у Србији два различита појма. Овде је, према свим истраживањима јавног мњења, готово 90 одсто становништва категорички против увођења антируских санкција. Оквирно исти проценат подржавао је и подржава Русију. То што Београд није увео санкције Москви није заслуга србских власти, већ последица њиховог страха од србског народа. И ово је веома, веома, веома важна тачка која се мора узети у обзир. Срби су таоци НАТО-а, а колонијални посредник између НАТО-а и нас је Александар Вучић и читав систем власти који под њим имамо. Колонијални статус Србије значајно је убрзан доласком на власт Томислава Николића 2012. године. Његовом победом устоличени су Вучић и Србска напредна странка.

Има ли нагле промене у Вучићевој тактици према Москви (због тога што је потписао Дубровачку декларацију – прим. СтСт)?

Вучић није мењао тактику. Урадио би све исто као и раније да су му дозволили господари са Запада. У Москви то или нису хтели да виде или су заборавили да су први Вучићеви саветници, одмах по његовом доласку на власт, били момци који су бомбардовали Србију – Тони Блер, чије су услуге дебело плаћене, бивши британски премијер, један од главних архитеката бомбардовања Југославије – Србије и Црне Горе. Затим Герхард Шредер, први немачки канцелар после Адолфа Хитлера који је бомбардовао Србију. Затим Алекс Сорос, син Џорџа Сороса, којег Вучић назива пријатељем, и тако даље.

Током 2016. године, многи медији су објавили да је Вучић дао новац Клинтон фондацији, а сам председник то никада није демантовао. Тамо се извињавао за „српске злочине” и своју личну улогу у деведесетим годинама док га је Бил Клинтон тешио, о чему сведоче и снимци са тог догађаја.

С друге стране, Вучић је, одлично знајући како функционишу медији у Русији и добро проучивши тај систем, тамо успоставио мрежу својих лобиста. Наравно, ти људи ће се сада правити луди, а управо су они главни кривци (за криву перцепцију о Вучићу у Москви – прим. СтСт). Ти лобисти добро су зарађивали, истовремено називајући „издајницима“ људе попут мене зато што су им кварили идиличну слику.

Дакле, Вучић није мењао тактику, био је принуђен да открије суштину става званичног Београда. Србија никада није уводила санкције Русији на државном нивоу, али је то чинила индиректно, смањујући трговински промет и на друге начине. Чак је и Путин на последњем састанку с министром Александром Вулином на то благо скренуо пажњу (текст је објављен пре састанка у Казању – прим. СтСт). Тако да промена тактике представља промену приступа Запада Вучићу. Он је сада њихов роб кога очигледно озбиљно уцењују због чега могу да раде шта пожеле.

Да подсетим, француске службе су – према јавно доступним изворима – пре три године послале Београду транскрипте разговора са апликације „скај“ коју су користили трговци дрогом широм света, посебно на Балкану. Наше тужилаштво примило је те транскрипте, али ништа није урадило јер је под контролом Вучића. Занимљива коинциденција је да Француска добија тендер за изградњу метроа у Србији, право на изградњу нуклеарних електрана, концесију на управљање београдским аеродромом и да склапа добре уговоре за продају свог наоружања нама. Врхунац су борбени авиони „рафал“, који коштају невероватних готово три милијарде евра.

Дакле, Вучић ради оно што се Западу свиђа. Он сам можда није желео да оде у Дубровник где је намеравао да пошаље министра спољних послова Марка Ђурића, такође крпу и слугу Запада, али Запад је тражио да управо Вучић дође. Зашто? Требало је јавно понизити Србију јер је она њихов непријатељ тако што ће јавно бити понижени највиши представници Србије. А најважније је да у новој подели света останемо са њихове стране нове „гвоздене завесе“ како бисмо остали таоци наших најгорих непријатеља. Разумете ли о чему је реч?

Ми 30 година ратујемо са НАТО-ом. Прво директно, а затим хибридно. Хибридно нам намећу законе и трансформишу друштво до непрепознатљивости. Сада желе да останемо заробљени на њиховој страни са циљем да нас до краја сломе.

Мислим да о прекиду односа Србије и Русије не треба говорити. Поготово не о јазу између Срба и Руса, јер је србски народ талац компрадорске, колонијалне, криминалне власти Александра Вучића и његове клике коју је Запад овде инсталирао.

Да подсетим да је 2012. године, када је на председничким изборима победио оснивач Српске напредне странке Томислав Николић, њему победу честитала Европска унија три сата пре затварања биралишта. Брисел је предвидео исход избора, а када је Николић инаугурисан први пут се појавила застава ЕУ у кабинету председника. Поврх свега, на самој церемонији први говорник није био Николић већ тадашњи комесар за проширење ЕУ Штефан Филе. Ни Николића ни Филеа више нема у политици, али су нам у наследство оставили колонијални статус земље.

На леђима Николића Вучић преузима власт, прво као први потпредседник владе, и од тог момента постаје најмоћнији човек у земљи. Био је то почетак потпуне капитулације и колонизације Србије.

Данас НАТО колонизатор, преко компаније Рио Тинто, покушава да отвори рудник литијума. Вучић је потписао низ споразума према којима би ЕУ, а суштински НАТО, односно корпорација „Блек рок“ и породица Ротшилд, требало да у Србији експлоатишу литијум и друге минерале. Овакав сценарио би потпуно уништио природу Србије и ако би им то успело, овде уопште не би могло да се живи због загађења земље, воде и ваздуха.

Наша министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић била је до 2021. године директорка регионалног представништва Европске инвестиционе банке. Она се због каријере одрекла србског држављанства у корист француског. А када је послата да буде министар који би требало да реализује пројекат Рио Тинто, поново је напречац постала србска држављанка. Суштина ових процеса је да се налазимо у власти директних агената НАТО-а.

Какву је резолуцију потписао Вучић и зашто?

Резолуција коју је Вучић потписао је пронатовски, проукрајински комад папира: признат је територијални интегритет Украјине, а врхунац ироније је да поред његовог потписа стоји потпис представника Косова, наше покрајине, чију независност наше власти наводно не признају. Србија потписује клаузулу да је за поштовање повеље УН и за територијални интегритет Украјине, практично негирајући сопствени територијални интегритет јер такав документ потписује с представником својег отцепљеног дела. То је суштина оног што нам Запад ради, јавно понижава србски народ како наши савезници не би замрзели само Вучића него све нас као народ.

Важно је знати да се стотине Срба, ако не и више, сада боре у редовима руске војске. Јер ми на рат у источној Европи гледамо као на наш ослободилачки рат. Али у исто време, наше власти су апсолутне слуге НАТО-а. И зато западни војни блок преко њих жели да нас потпуно понизи, посвађа и учини омраженим у Русији.

Видим да је главни проблем руских медија у томе што они стално идентификују вођу и народ. Вучић се тешко може назвати вођом јер питање је да ли су иједни избори на којима су он и његова странка убедљиво победили уопште били регуларни, али то је посебно питање. Ово изједначавање народа и вође је стално понављано, што је велики системски проблем ваших медија. Суштина свега је да Запад помоћу Вучића жели да нас, као последње робове, задржи са своје стране „гвоздене завесе“.

Последње што се сада дешава, док причамо, је коначно „решење“ питања Косова и Метохије, уништавају се последњи остаци српске државе, у току је још једно исељавање Срба са Косова и Метохије, али наше власти ћуте и не раде ништа. Они чак и не ћуте, већ заједно са сепаратистима, представницима окупираног Косова – који убијају, уништавају и протерују Србе – потписују декларацију у Дубровнику.

Са чиме је то повезано и како ће се развијати догађаји?

Управо сам вам рекао. Нико још не зна како ће се догађаји даље развијати. Можда је и рат бољи од ове срамоте. Могао бих садашњу ситуацију да упоредим са оном из 1941. године. У то време, Хитлер је имао потпуно исти проблем као сада НАТО – проблем сектора Југоисток. Србија се налази југоисточно како од Брисела тако и од Берлина. Трочлано намесништво у краљевини Југославији, формирано после убиства краља Александра 1934. године у француском граду Марсеј јер је краљев син био малолетан, потписало је 1941. Тројни пакт са Хитлером. Овај потпис изазвао је страшно негодовање и војни пуч – народ је изашао на улице да подржи малолетног краља и успротиви се пакту са Рајхом. Десет дана касније, Хитлер је бомбардовао Београд, чиме је почео рат у коме су нас Немци убрзо окупирали. Током окупације догодио се страшан геноцид у такозваној „Независној држави Хрватској“ коју су створили Немци и Италијани. Спроведен је стравичан геноцид над Србима, који се не може ни са чим поредити: са посебним логорима за децу и многе другим страхотама. У том рату је убијено око милион и по Срба. Сада, као и 1941. године, поново представљамо проблем, овај пут за НАТО – опет смо сектор Југоисток. Поново имају кооперативне власти, чак и више него 1941. И опет је народ у страшној ситуацији, нема на кога да се ослони. Али најалармантније је то што западњаци желе да покажу савезницима, Русији, Кини и свима осталима, да србски народ није на вашој, већ на другој страни завесе.

Рат против нас, који је почео 1991. и пре тога, није окончан сломом социјалистичке Југославије. Запад хоће да потпуно уништи Србе. Зато је Црна Гора, апсолутно србска држава, у којој је становништво србско, издвојена 2006. године. Тада је посредник из Европе био веома интересантан тип – бивши министар спољних и европских послова Словачке Мирослав Лајчак, иначе дипломац МГИМО. Лајчак одлично говори руски и србски, а мрзи и Русе и Србе, тешко је рећи кога више. Увек га шаљу са посебним задатком за даље етапно уништавање Срба.

Обратите пажњу, он је сада „посредник” у преговорима Београда и Приштине. Иако тамо нема никаквих преговора, то је позориште са једним актером – НАТО-ом. У том театру играју марионете – Вучић с једне стране, с друге стране – представници Приштине, косовско-албанских сепаратиста, а са треће стране – представник Европске уније. Тренутно је то Лајчак. Дозволите ми да још једном подвучем: све ово нису били преговори већ представа у режији НАТО.

И морате разумети, ми имамо колонијалну, компрадорску власт и србски народ је талац те власти. Зато, молим вас, немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада.

У Србији је, према свим анкетама, народ проруски оријентисан, велика већина се противи санкцијама и подржава Специјалну војну операцију. Овде су, одмах на почетку СВО, биле једине демонстрације у Европи којима је подржана Русија и њих нису организовале власти. Десетине хиљада Срба изашле су на улице са руским заставама: заставама Христа Спаситеља, империјалним царским заставама, руским и србским заставама. Остатак Европе у то време хистерисао је против Русије. Мислим да то треба узети у обзир. Ми смо данас таоци наших непријатеља – то морате разумети.

Ања Шершнева

С руског посрбио: С. Г.

Извор: stanjestvari.com / argumenti.ru