BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Казак – сину: Одсад живи по својој памети – више пред Богом за тебе нисам одговаран!

Казак – сину: Одсад живи по својој памети – више пред Богом за тебе нисам одговаран!
29.10.2024. год.
Пише: Аркадиј Талисвејбер

 

– Па сине мој оженио сам те и васпитао. Живи сад и буди паметан – више пред Богом за тебе нисам одговоран! – овако је обично Козак говорио сину када су биле завршене све припреме за службу младог Козака.

Како истиче Борис Алмазов*, основна какрактеристика козачке војске била је у томе што су Козаци коња и сву опрему породично куповали за свој новац. То за Козака није било само веома озбиљно породично материјално бреме већ и дубоки филозофски садржај.


У поимању козачких предака «справа» (опрема) – није била само сет неопходних ствари за службу, већ посебан, често мистички и ритуални смисао, који је Козак давао шапки, сабљи, униформи и сл. «Справа» – није само ратна одржда, коњ и оружје, у најширем поимању, то је народна ношња, а још шире – козачки морални, свакодневни и газдински начин живота, сав сет предмета и обичаја који су Козака чинили Козаком. Казака су дуго «опремали» пре него што је отишао да служи. То није везано само за огромна материјална одрицања за набавку оружје и муницију, већ и за привикавање новом свету предмета, идеја и појмова, нови свет који је дефинисао мушкарца-ратника.






По правилу, отац није само прикупљао неопходну муницију и наоружање, већ је и обучавао сина занату и свему што је неопходно за газдовање домаћинством будућој глави породице и члану сеоске козачке заједнице. Син је разумео да више нема право да од оца било шта. Дакле, потпуно му је одређена мера. Он је одсечен комад.






Зато прича о козачкој опремми не мора нужно да крене расправом о стварима, већ објашњењем унутрашњег смисла који је уткан у сваки појам и предмет. Најважнији и први појам била је «исправност».

«Казак је био у обавези да буде исправан». Тој формули наши преци су давали веома дубок смисао. То је јасна душа, јаснан поглед на свет, подударност речи и дела, физичко здравље и пристојан изглед. Посебан део појма «исправност» била је стална борбена готовост. Адмирал Макаров објаснио ју је као спремност да се у сваком моменту крене у бој и да живот за Отаџбину.

Разуме се да је Козак прво морао да има парадног, снажног и здравог коња. Њега никад нису користили за орање, није служио да вуче запрегу, није вукао терет и стално је, готово сваког дана, по неколико часова «обучаван» само за рат. И наравно, за јако газдинство, мада се то посебно није говорило.






Казак је могао да буде сиромашан, али није смео да буде лош човек. То је било исто толико незамисливо као и неуредан Козак. Спољашња манифестација „исправности“ била је конвенционална одећа, здравље, што је за последицу имало и весели дух. У свим животним приликама посебна пажња поклањала се правилима личне хигијене. Кад је служио Козак је свакодневно ишао у бању (сауну), мењао доњи веш, сам га је прао, морао је свакодневно да пере ноге, бријао се и подшишавао - свакодневно је мењао крагну на својој козачкој кошуљи итд.

Старешине и старији по звању могли су у сваком моменту да постројеном у врсту Козаку нареде да се скине и покаже чистоћу тела и свог доњег веша. То није везано само са ратним захтевима – запостављање личне хигијене водило је до пада борбених квалитета: огреботине на стопалима, разни осипи, инфекције, болести, међутим, то је имало и више духовно значење. Стална физичка кондиција, како данас кажу, терала је Козака да стално има на уму зашто се појавио на овом свету – да преко служења Богу служи својој ОТАЏБИНИ и НАРОДУ – ОРУЖЈЕМ.






Зими када није било воде, Козак се свакодневно, трљао снегом изнад појаса. У пустињама где такође није било воде Козаци су у походима, на свака три дана, сунчали одећу на сунцу, а зими поред логорске ватре, а кад уопште није било воде примењивали су «суво купање» – ваљали би се голи по ситном песку и сушили се сукном на ветру. Овај обичај вероватно потиче још из античких времена који су користили древни Грци и до дан данас знају становници пустиња. Бријали су се чак и у условима позицоних битака. Ако нису имали сапуна и топле воде бријали су се на «свињски начин» – буквално шурењем – израсла брада на образима се парила и стругала мокрим пешкиром.

Али, то се односило само на младе и неожењене Козаке и Козаке припаднике гарде који су носили само бркове. Ожењени Козаци носили су, по правилу, браду. Брада се се пажљиво шишала и штуцовала. Начин бријања давао је посебан фазон козачкој бради. Козаци су се бријали сабљом. Она се качила на плетеницу на дршци, а Козак се бријао оштрицом сабље. Зато су обријани били само образи и врат испод подбратка. Тако су се бријали до XVII века и нешто касније када је «опасна бритва» била обавезна ствар у сету козачке опреме, али је фазонирање браде остао исто. Друга ствар била је перчин (чуперак), а средином века Козаци су носили три познате фризуре. Казаци – Черкези остављали су хохол (реп исплетен у плетеницу) на потпуно глатко обријаној глави. Зато је запорошки Козак добио подсмешљив назив Хохол или оселедец, обе фризуре носили су само ратници – Запорошки Козаци. Један чуперак косе на обријаној глави потиче још из древних времена. Тако је код Нормана «оселедец» (врста фризуре) означавало посвећеност једнооком богу Одину и носили су је ратници – слуге Одина и сам Бог.

Интересантно је да код Персијанаца реч «Козак» значи «Хохолок».

Козаци са средњег Дона, Терека и Јаика шишали су се «испод нокшира», «испод коре лубенице».

И, наравно, знаменити козачки чуб (перчин, чуперак) који се видео испод шапке – била је најмлађа фризура. Она није постојала пре ХVII века али је настала под утицајем пољске и европске моде: обијан потиљак и куштрави чуберак изнад чела.


Исплетена коса имала је огромну силу у древним магијама и зато су је пажљиво крили: закопавали су је у земљу плашећи се да се непријатељи не дочепају косе како би извршили магијски обред и изазвали проклетство.

У свим козачким крајевима очуван је обред првог шишања мушког детета.

Обичај подстризавања није никад ишчезао из козачке средине. Као и на крштењу, које је током совјетске власти било забрањено, оно се вршило тајно. Када је дечак навршавао годину дана кума би га у оружењу других женских рођака, али без присуства мајке, која није присуствовала ни крштењу, стављала на вунено ђебе и први пут шишала.

Обред је био праћен добрим жељама и рутуалним песмама, коса се пажљиво скупљала и чувала на оквиру иконе коју је дете добијало на рођењу и која га је пратила целог живота. Ако је козак икону носио са собом у ратне походе или на службу, онда је пакет са косом мајка пребацивала на кућну икону и тамо је чувала. Коса са првог шишања увек је остајала у родној кући.

Ова коса се стављала у посмртни сандук покојника или у сандук мајке ако је Козак био сахрањен негде даље у туђини или се палила са деломима његових личних ствари оним који се нису наслеђивали или даривали сиротињи.

Младог Козака (Козачића) у седмој години шишао би кум и то «у круг», након чега је дете први пут на купање ишао са осталим мушкарцима у бању (сауну). То се по правилу догађало луботом, а у недељу би га облачили у нову мушку одећу после чега је дечак први пут ишао на исповест.



Трећи, и последњи пут, Козака су ритуално шишали у 19 години ћивота када је био примљен у Козаке и када је полагао војну заклетву. Дан-два пре заклетве, поштујући строги пост, малолетник је ишао с оцем и кумом у бању (купатило) где су га шишали на нулу и облачили у ново и чисто одело. На заклетву је ишао са «на ћелаво обријаном главом».

Ово треће ритуално шишање значило је да заувек напушта цивилни живот и постаје војник. Отад, главна брига њега и његове породице постаје «опремање» за војну службу. Две године пре позива на службу, он је био у обавези да много тога научи, да много тога прикупи и... однегује чуб (перчин, прамен косе).



* Алмазов Борис Александрович рођен је 1944. године у Лењинграду, а породица му се три месеца по рођењу сели на Дон. Тамо је будући писац упијао козачку традицију и културу.

Алмазов од 1990. године учествује у обнови козаштва и с временом постаје идеолог руског Савеза Козака. Изабран је за првог атамана Санкт Петербурга, а затим и целог Северо-западног посебног козачког округа.


Извор: 
yugsn.ru

 

 


  • Извор
  • Танјуг
  • yugsn.ru/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...

Тлингитско село уништено 1882. године прихватило је „одавно закаснели” гест


Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Бивши председник жели да САД не играју никакву улогу у гаранцији мира између Москве и Кијева, према једном од његових саветника.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА