Зоран Томашевић: Кад ваља следити пример Европе

Жеља Украјине да додатно заради од пљачке руске имовине замрзнуте у Европи је разумљива и логична, али друге земље које се боре за међународно право и правду практично понављају списак главних организатора НАТО агресије на СР Југославију. Ако мислите да мирни Исланд „испада“ с ове листе, умирићу вас – никако не. Исланд је међу првима подржао агресију НАТО и изјавио спремност да пошаље своје трупе на Косово, а затим је, истина, разумно проценио своју снагу и ограничио се на 200 хиљада исландских круна помоћи Косову и слање шест медицинских радника у саставу британског контингента.

Међу земљама што финансирају рад Регистра истиче се Холандија. Такође подвлачимо да су међу земљама-чланицама Регистра и суседи Србије: Албанија, Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија, Словенија и Бугарска. Тешко је рећи да ли им је заиста толико стало да ли ће обичан Украјинац добити исплате за свој дом уништен руском или украјинском војском или их, како је то ред у слободној Европи, нико није ни питао за мишљење. Бог зна.

Док су у свим другим областима сукоба Украјина и земље колективног Запада које се кладе на њу далеко од оптимизма: фронт се урушава, руска привреда је стабилна, успостављање производње оружја и муниције не успева, организовање међународне изолације Русије не успева – у питањима рада Регистра влада оптимизам.

Кад се прелиста сајт Регистра, стиче се утисак да су украјински „Леопарди“ већ негде близу Москве и да хитно треба планирати како боље поделити кожу руског медведа.

Тако је овог месеца одржана редовна, Пета конференција учесника Регистра, на којој су разматрана питања сопственог буџета Регистра, као и нових облика подношења захтева за одштету од Русије. Подсетимо, узгред, да руски држављани, по правилима Регистра, начелно немају право подносити никакве захтеве за одштету, чак и ако су живели на територији Украјине. Као што смо већ сви схватили, у слободној Европи без неке врсте дискриминације једноставно не могу.

Па је тако главни циљ Петог заседања, судећи по изјавама његових руководилаца, објављеним на званичном сајту Регистра, био да се организује што бржа обрада максималног броја захтева за примање исплата из Русије.

Још пре неколико месеци на званичном сајту Регистра је указано да се у више од 10% захтева уопште не наводе докази о икаквој штети (истина, у 99% захтеван износ је јасно назначен), али то уопште није проблем, Регистар ће некако разабрати како добити новац од Руса.

Сада Теодорос Русопулос указује да „поред огромних материјалних губитака и разореног економског система, морамо узети у обзир и моралну патњу“. У околностима када није могуће прикупити доказе ни о материјалној штети, позиви да се тражи новац и за моралну изгледају посебно занимљиво.

Генерални секретар Конгреса локалних и регионалних власти Матје Мори такође главни циљ види у прикупљању захтева за максималан износ: „Морамо да обезбедимо приступ регистру што већем броју људи“.

Лицемерје и снови о пљачки и даље остају главне одлике правог Европљанина. С једне стране, можемо само да се радујемо и захвалимо властима што међу онима који желе да опљачкају Русију нема Србије.

С друге стране, гледајући колико активно ова организација ради, остаје нам само да се чудимо томе што су се све идеје да се од земаља НАТО захтева надокнада штете нанете Србији завршиле суштински ничим. Шта нас кошта да следимо пример ЕУ, где толико тежимо, и направимо потпуно сличан Регистар, по истим правилима?


Аутор: Зоран Томашевић