Како је протекао самит БРИКС?

Први дан самита, 22. октобар, председник Русије Владимир Путин посветио је билатералним сусретима са лидерима држава чланица у казанском Кремљу, другог дана председавао је на заседању самита БРИКС (прво у ужем, а потом и проширеном саставу). Заседања су окончана Казанском декларацијом дугом 43 странице. Трећег, завршног дана самита одржан је састанак у формату „аутрич“ / „БРИКС плус“, у чијем раду су учествовали и шефови држава заинтересовани за сарадњу са БРИКС-ом — Азербејџана, Јерменије, Белорусије, Боливије, Венецуеле, Вијетнама, Казахстана, Киргизије, Лаоса, Мауританије, Палестине, Републике Конго, Таџикистана, Турске, Туркменистана и Узбекистана, као и генерални секретар ОУН Антонио Гутереш. У раду самита учествовало је 35 држава и 6 међународних организација. Након завршетка самита Путин је одржао конференцију за штампу.

БРИКС (BRICS) је основан у јуну 2006. године. Тада је на иницијативу Москве на маргинама заседања Генералне Скупштине ОУН одржан састанак министара иностраних послова Бразила, Индије, Кине и Русије. Први назив овог удружења био је акроним од четири прва слова назива четири државе; а након 2010. године, када је организацији приступила и Јужноафричка Република, додато је и слово С (South Africa). На државе чланице БРИКС отпада 45 посто површине наше планете, а њихово учешће у светском БДП-у по паритету куповне моћи националних за 2024. годину износи 36,7 посто.

Ове године Русија је председавала БРИКС-ом под слоганом „Јачање мултилатерализма ради глобалног развоја и безбедности“.

Следеће, 2025. године БРИКС-ом ће председавати Бразил.

Више од 30 различитих држава изразило је свој интерес за сарадњу са БРИКС-ом, међутим, досадашње чланице организације, очекивано, одлучиле су да се мало сачека са проширењем. Уместо тога, неким државама претендентима на чланство понуђен је статус државе-партнера чији су модалитети били дефинисани током заседања одржаног 23. октобра. Како је изјавио заменик министра спољних послова Индије задужен за економску сарадњу, Даму Равија, свака земља чланица БРИКС доставила је своју листу кандидата након чега је била састављена јединствена листа. Чињеницу да је Белорусија постала једна од земаља партнера БРИКС-а саопштио је њен председник Александар Лукашенко и додао да је исти статус добило још 12-13 земаља.

Исто као и у претходним декларацијама са других самита, и у казанском документу ситуацији у Украјини посвећена је само једна тачка; у њој се каже да су стране дале своје виђење „ситуације у Украјини и око ње“. „Ми истичемо да све државе морају радити у складу са циљевима и принципима Повеље ОУН у свој њеној пуноћи и узајамној повезаности. Ми са задовољством истичемо одговарајуће одредбе о посредовању и добрим услугама које имају за циљ мирно решење конфликта посредством дијалога и дипломатије“ — каже се у документу.

Међутим, током самог самита као и на другим заседањима, државе учеснице свугде, па и у формату „аутрич“/„БРИКС плус“, стално су покретале ову тему. Си Ђинпинг је два пута током самита напоменуо да су НРК и Бразил формирале Групу пријатеља мира у коју су укључили и друге државе Глобалног Југа. „Важно је да се на основу принципа недопуштања преливања сукоба, његовог ширења на треће земље и избегавања ескалационих дејстава и одустајања од доливања уља на ватру доприноси даљој деескалацији ситуације“ — рекао је Ђинпинг (написано на основу симултаног превода).

Генерални секретар ОУН, који је такође учествовао на самиту, позвао је на мирно решавање конфликта у Украјини на основу Повеље светске организације, међународног права и резолуција Генералне Скупштине.

На отварању заседања „БРИКС плус“ Путин је изјавио да Украјину користе „ради стварања критичних претњи безбедности Русије“. Одбијање Украјине да активира преговарачки процес, сматра руски лидер, повезано је с чињеницом да би то довело до укидања ратног стања и неопходности да се одрже избори, док је напад на Курску област покушај да се актуелној америчкој администрацији и демократским бирачима у САД покаже да улагања у Украјину „нису узалудна“.

Друга важна тема самита била је наставак рата у сектору Газа и проширење сукоба на Либан. Русија и други учесници на самиту ове организације залажу се за хитно примирје на Блиском Истоку и пријем Палестине у ОУН као пуноправног члана.

У тексту завршне декларације током разних састанака покретане су и друге, уобичајене за ову организацију, теме: потреба реформисања ОУН, Међународног монетарног фонда (ММФ-а), Светске банке и Светске трговинске организације; неприхватљивост једностраних санкција; важност испуњења Циљева у области одрживог развоја, борба против климатских промена и борба против тероризма.


Владимир Путин је напоменуо и предложио да је потребно иницирати и формирати следеће:

• инвестициону платформу БРИКС ради подршке привредама држава-учесница у обезбеђивању финансијских ресурса држава Глобалног Југа и Истока;

• арбитражни инвестициони центар БРИКС;

• специјални механизам за консултације држава ради удруживања по питањима Светске трговинске организације за „формирање праведнијих правила игре у међународној привреди и реформисању међународног финансијског система“;

• берзу пољопривредних производа БРИКС;

• алијансу удружења у области вештачке интелигенције;

• платформу БРИКС за племените метале и дијаманте;

• партнерство БРИКС за тржишта фосилним горивима и платформу за климатска истраживања;

• логистичку платформу БРИКС и електронску комуникациону базу



Пише: Борис Орлов, Јужна служба новости из Ростова на Дону