Клуб оних који желе да опљачкају Русију или Регистар штете Украјине

До данас се Регистру придружило 43 државе и Европска унија — 41 као учесници и 3 као придружени чланови.

Наравно, овде су већ похитали и суседи Србије: Албанија, Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија и Словенија. Чак је изненађујуће што овде за сада нема такозване Републике Косово, вероватно је у борби између мржње према Русији и потребе да плаћају чланарине ипак победила похлепа.

Регистар је створен у оквиру Савета Европе, из којег је Русија, узгред, иступила, па одлуке како Савета, тако и организација створених у његовом оквиру, за Русију не значе апсолутно ништа.

Међутим, управни одбор „Регистра штете изазване агресијом Руске Федерације против Украјине“ (RD4U) не зауставља своју машту и на свом четвртом заседању у Хагу од 2. до 6. септембра 2024. године предложио је шеснаест додатних категорија потраживања. Најинтересантније од њих су, можда, потраживања за губитак посла и губитак приступа некретнинама на „привремено окупираним територијама“.

Од старијих потраживања подједнако су занимљива и неадекватна „релокација пословања“ и „друга економска штета“.

Како ће „оштећени“ доказивати претрпљену штету?

„За сваку категорију потраживања предвиђен је образац потраживања који садржи опис информација и доказа које тужиоци треба да доставе, као и додатне информације и документа који могу бити представљени као подршка потраживању. Сви докази морају бити достављени у дигиталном формату преко Diia платформе (нешто попут српске е-управе). Углавном, подносиоци потраживања ће морати да доставе доказ о свом идентитету, информације о штети, губитку или повреди (нпр. шта се догодило, где и када се догодило, узрок и сл.), као и друге информације тражене у обрасцу потраживања. На пример, ако се потраживање односи на имовину, подносиоци ће морати да докажу да су легитимни власници дотичне имовине.“

Узимајући у обзир да чак и највећи присталице Украјине међу европским лидерима признају да је Украјина један од светских лидера по питањима корупције, тешко да ће нешто спречити украјинског чиновника да за малу накнаду потпише потврду о уништењу куће, предузећа, силовању или некој другој штети. Напротив, он ће то чак сматрати својом светом дужношћу — јер за све то морају да плате Руси!

Узгред, у правилима за подношење захтева званично је наведено да грађани Руске Федерације, чак и они који су стално живели у Украјини, немају право да поднесу захтеве. Али знамо да то није дискриминација, већ права демократија.

Да ли Запад увек тако жури да помогне оштећенима или само када је то на штету Русије?

Занимљиво је, да ли би све ове земље, учеснице „Регистра“, озбиљно размотриле штету коју су, на пример, претрпели косовски Срби?

Много пута су покушавали да западним земљама предоче рачун за бомбардовање Југославије, али је и овде резултат био нула.

Још 2006. године УН су створиле сличан регистар за бележење штете проузроковане изградњом зида на окупираној палестинској територији. Током година прикупљено је више од милион докумената који потврђују обим штете нанесене Палестинцима. До сада није извршена ниједна исплата. Али то је, наравно, сасвим другачије!

Међутим, у традиционалној жељи да опљачкају Русију, Запад је спреман да делује јединствено.

Према званично објављеним правилима Регистра, учесница може постати свака држава која је гласала за Резолуцију Генералне скупштине УН A/RES/ES-11/5 „Обезбеђивање накнаде штете и репарација за агресију против Украјине“, којом је предвиђено стварање међународног регистра за евидентирање документованих доказа о „штети, губицима или повредама нанетим свим заинтересованим физичким и правним лицима, као и држави Украјини, као последици дела Руске Федерације која крше међународно право...“.

„Не подлеже никаквој критици, правно је ништавно и покушај легализације нелегализованог у складу са важећим међународним правом“, овако је пројекат резолуције окарактерисао стални представник Русије при УН, Василиј Небензја.

Србија је, на срећу, уздржала се по овој резолуцији, али за такве земље остављена је могућност — „друге државе такође могу приступити Регистру уз одобрење Конференције учесника“.

С времена на време са чуђењем сазнајемо из вести да је Србија, испоставља се, један од регионалних лидера у пружању помоћи Украјини. Србија шаље новац, компјутере, генераторе и разговара о учешћу у обнови Украјине након рата.

Тешко је противити се хуманитарној помоћи онима којима је потребна, тешко је порећи чињеницу да се све ратови једног дана завршавају и да ће могућност зараде за српске грађевинске раднике бити корисна.

Али веома бих волео да верујем да Србија неће тихо и неприметно ући у овај клуб земаља које се плаше да отворено ратују са Русијом, али јако желе да је опљачкају или јој нанесу неку штету.

Аутор: Зоран Томашевић