Међународно правосуђе као оруђе за вођење рата. Офанзиви против Демократске Народне Републике Кореје (ДНРК) у међународној политици придружило се међународно правосуђе

Ако је током последњих десет година Руска Федерација још увек размишљала након потписивања Статута Међународног кривичног суда (КМС) 2000. године да ли вреди да ратификује тај међународни споразум, последње сумње су развејане. МКС је управо потврдио, да није, нити може бити, независан и непристрастан орган. Чак штавише, он је то учинио у радикалном облику: Међународни кривични суд се отворено ставио у функцију новог оруђа рата. Најприкладнијим поређењем могла би се означити оптужница Међународног трибунала за бившу Југославију против председника Југославије Слободана Милошевића маја 1999. године у јеку бомбардовање Југославије од стране НАТО. При том су као разлог за бомбардовање навођени управо они злочини, које је извршила или војска НАТО, или су и уопште били измишљени. Уосталом, ти измишљени злочини својевремено су били добро припремљени и презентовани медијима.
 

И 6. децембра је главни тужилац Међународног кривичног суда Луис Морено-Окампо објавио, да Суд приступа прелиминарном проучавању изјава о томе, да су оружане снаге Северне Кореје извршиле ратне злочине на територији Републике Кореје. Л.Морено-Окампо је изјавио, да се његова канцеларија позабавила прелиминарним проучавањем инцидената, везаних за отварање артиљеријске ватре на јужнокорејско острво Јонпахендо 23. децембра и напад на јужнокорејску корвету „Чхонан“ у Жутом мору 26. марта ове године. Он треба да одлучи да ли су ти акти ратни злочини, који потпадају под јурисдикцију МКС. И мада је дату изјаву обелоданио тужилац, треба напоменути да је, за разлику од обичних судова, тужилац део самог суда, а да је председник МКС - Јужнокорејанац Сан Јун Сонг.
 

Очигледни проблем ове изјаве везан је с тиме, што Међународни кривични суд може разматрати само најтеже међународне злочине, такве као што су, на пример, геноцид или масовни ратни злочини. Данас се на списку предмета суда налазе ситуације, у којима су погинули или милиони људи (Демократска Република Конго), или стотине и десетине хиљада (Уганда, Централна Африка). То се нипошто не може рећи за ситуацију на корејском полуострву. Нарочито нелогично изгледа таква одлука у контексту одбијања МКС да се позабави случајевима збиља масовног уништавања становништва у Ираку, Авганистану и Палестини (1). Најзад, напади на војне објекте, какви су и корвета, и војна база, не могу се квалификовати као „ратни злочини“, како су они дефинисани у Статуту МКС. Према томе, ситуација, данас настала између Северне и Јужне Кореје, нипошто није требало да буде објекат истраге од стране МКС. Али је, ипак, то постала. Управо зато треба обратити пажњу на јужнокорејски траг у тој причи. Не треба заборављати ни то, да Јужнокорејанац такође заузима положај Генералног секретара ОУН. Веома активна улога генералних секретара ОУН у мешању у унутрашње послове држава, укључујући коришћење међународних судских органа, позната је одавно. Довољно је сетити се озлоглашеног Дага Хамаршелда и његове улоге у конгоанској кризи, или Кофи Анана и његовог инсистирања да се под заставом ОУН организује Специјални суд за Сијера Леоне. Али и актуелни генерални секретар ОУН узима активно учешће у отвореном мешању у унутрашње послове државе-чланице ОУН. Оно се односи на признавање резултата председничких избора у западноафричкој држави Кот-д’ Ивуар. Као што је познато, обојица кандидата – актуелни председник Лоран Гбагбо и бивши премијер А.Утара, прогласили су себе победницима. Међутим, генерални секретар ОУН је признао победу Утаре и чак му „честитао“ на победи – тојест, отворено је стао на страну једног од кандидата. Занимљиво је да се у прес-релизу ОУН, у коме је објављена честитка Утари од генералног секретара, не наводи и тако „ситна“ чињеница, да је Уставни суд земље победником на председничким изборима прогласио управо Л.Гбагбоа. Формално се генерални секретар позива на свог специјалног представника, који, тобоже потврђује победу Утаре. Међутим, специјални представник генералног секретара нема овлашћења да проглашава победника на изборима. То је у компетенцији државних органа Кот д’ Ивуара. Специјални представник генералног секретара ОУН, у складу са захтевом резолуције Савета безбедности, био је дужан једино да потврди, да су све етапе изборног процеса у Кот д ’Ивуару „предвиђале све неопходне гаранције за спровођење отворених, слободних, правичних и транспарентних председничких избора и избора у законодавне органе у складу са међународним стандардима“. Међутим, специјални представник је, ипак, ишао и још даље – он је изјавио, да „чак ако се узму у обзир све жалбе које је актуелни председник Лоран Гбагбо поднео Уставном суду, резултати другог круга неће се променити и победник је свеједно управо Утара“. Интересантно је приметити да је специјални представник генералног секретара ОУН у Кот д’ Ивуару такође Јужнокорејанац. (2)
 

Напад на Северну Кореју (СК) у оквиру система ОУН развијао се постепено, али сигурно, стално ширећи фронт офанзиве. Као прво, то је питање о такозваном нуклеарном програму СК, које се разматра у Савету безбедности ОУН. (3) Друго, то је стална тачка дневног реда „О поштовању човекових права у Северној Кореји“ у Трећем комитету Генералне скупштине ОУН и аналогна тема на општим заседањима Скупштине. Крајем новембра Трећи комитет ГС ОУН усвојио је резолуцију, у којој се ситуација усијава сасвим недвосмислено: међународна заједница осудила је СК за „најшире и систематско кршење човекових права“, укључујући мучења и јавна погубљења. (4) Резолуцију је припремила Јужна Кореја уз подршку САД и њихових западних савезника и усвојена је већином гласова 100 : 18. Уосталом, 60 држава се уздржало. Русији може служити на част што је она гласала против дате резолуције. (5)
 

Фронту против СК придружио се и Савет ОУН за права човека, који је наименовао Специјалну групу известилаца за Северну Кореју. У свом извештају група је прикупила не само препоруке, него и отворене захтеве низа земаља према СК, који се тичу унутрашњег законодавства те земље. (6) На основу тог извештаја усвојена је нова резолуције (тих истих спонзора), којом се поново осуђује СК за „масовна кршења човекових права“. (7) Као што видимо, ситуација се усијава на читавом фронту и пуном снагом. А сада се том фронталном нападу придружио и Међународни кривични суд.
 

У последње време све чешће се чују предлози о активнијем учешћу Русије у новим међународним судским институцијама, а такође о продубљивању таквог учешћа у већ постојећим судовима. Међутим, приликом решавања таквог питања неопходно је видети све јаснију тенденцију у правцу коришћења међународних судова не само као инструмента за решавање у своју корист ових или оних међународних спорова, што је одавно и свима већ добро познато, него сада већ и као оруђа за мешање у унутрашњ послове држава, укључујући директно учешће у рату. Ако се ове године догодило прво такво учешће МКС у унутрашњем оружаном конфликту у Суданској провинцији Дарфур (путем издавања налога за хапшење актуелног председника земље), онда је одлука тужиоца МКС о „ситуацији у Кореји“ постала прво отворено мешање Суда у оружани конфликт међународног карактера. Сада је „међународно“ правосуђе и званично постало непосредни учесник међународних оружаних конфликата.

__________________
(1) Формално се ситуација у Авганистану и Палестини налази на разматрању тужиоца МКС, али већ веома дуго и само на нивоу „анализе докумената“, у циљу разјашњења питања о томе, да ли и уопште треба почињати истрагу!
(2) „Правичним“ Јужнокорејанцима, који се налазе на челу међународног правосуђа треба додати и заменика председника Међународног трибунала за бившу Југославију, који је раније судио Слободану Милошевићу, а сада Р.Караџићу и В.Шешељу (у другом процесу у вези са мешањем у вршење правосуђа).
(3) Види, на пример, изјаву председника СБ ОУН од 9. Јула 2010. године, // Документ ООН: S/PRST/2010/13
(4) Види документ ОУН: A/C.3/65/L.47
(5) Види документ ООН: https://www.un.org/en/ga/third/65/docs/voting_sheets/L.47.pdf
(6) Види документ ООН: A/HRC/13/13
(7) Види документ ООН: A/HRC/res/13/14. Уосталом, и овде онима који су усијавали ситуацију није пошло за руком да скупе заиста убедљиву и репрезентативну већину: 28 је гласало за, пет је било против уз 13 уздржаних.

Александар Мезјајев,