Сукоб Русије и САД ће надживети украјинску кризу

29.06.2024. год.

Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу

Аутор Андреј Сушенцов, програмски директор у клубу Валдај.

Жеља САД да доминирају и њено одбијање да друге земље виде као једнаке, спремне и способне да преузму једнаку одговорност за мир и стабилност, кратак је одговор на питање зашто односи Москве и Вашингтона не могу да изађу из садашњег стања. Овај став такође доводи САД до истих потешкоћа у односима са Кином, Индијом, па чак и неким сопственим савезницима, попут Турске.

Руску и кинеску позицију подупире принцип да је мир резултат компромиса између главних центара моћи, и да без њиховог међусобног договора – без једнакости, међусобног поштовања, спремности да признају интересе једних других и придржавања принципа, немешања у унутрашње ствари – стабилан поредак је немогућ. САД, међутим, верују да је мир детерминистичка датост и да нису потребни посебни напори да се он одржи. То доводи до парадоксалних решења: што више оружја, то више мира. Запад још није спреман да постане само један од Атлантиђана који држе небо. И даље верује да треба да буде главни.

Да ли су промене у односима Москве и Вашингтона могуће уз промену администрације у САД? Очекујем да то неће битно утицати на америчку линију према Русији. Корисно је гледати на америчку политику као на независни фактор у нашем планирању – морамо претпоставити да се не можемо ослонити на америчке елите. Вашингтон ће у већини случајева деловати непријатељски према Русији, у неким случајевима опортунистички, ангажујући Москву у време када то одговара његовим сопственим интересима.

Још увек постоји парадигматски јаз између Руса и Американаца у њиховом разумевању света у 21. веку. Амерички стручњаци сматрају да је Русија део Запада и да ће на крају ове кризе неминовно завршити у западном табору, са Кином као противником. Овај скуп парадоксалних идеја присутан је у америчком наративу од раних 1990-их.

Американци верују да Русија у крајњој линији нема алтернативу и зато ће прихватити сваку понуду Вашингтона. С обзиром да ће долар сигурно остати доминантна валута на средњи рок, САД ће бити важна земља. А много зависи од њеног турбулентног унутрашњег политичког живота.

Када је реч о Украјини, Американци размишљају у терминима инвестиционог банкарства и директно кажу да је Украјина прилично јефтин инструмент који има две сврхе: да ослаби Русију и да угуши све гласове у Европи који позивају на стратешку аутономију од САД.

Током протекле две године, Вашингтон је сматрао да је овај метод мобилизације прилично јефтин. Заиста, односи Русије и ЕУ су поремећени, главни гасовод који повезује руски и западноевропски енергетски систем је уништен, источна Европа је милитаризована, амерички војно-индустријски комплекс је ојачан, а економска активност је текла из Европе у Сједињене Америчке Државе. Америчка економија је добила од ове кризе, док је западноевропска привреда тешко страдала.

Који су циљеви САД у украјинској кризи? Она жели ослабљену Русију, која је изгубила контролу над кључним предностима на евроазијском простору, као што су транспорт, економија, производња и енергетика. САД желе да избаце Русију из првих пет светских сила и да је учине стратешки секундарном.

Међутим, САД почињу да схватају да Украјина као инструмент одвраћања од Москве више није јефтин ресурс. Војни, материјални и људски ресурси Кијева су близу исцрпљивања, а одржавање украјинске државе постаје све скупље за САД и ЕУ.

САД већ неко време гледају на Русију као на стратешког играча у опадању. Чекали су тренутак када ће земља напустити топ пет водећих земаља како би се обрачунала са Кином. Зашто су САД напустиле преговоре са Москвом крајем 2021. године, гурнуле Украјину ка војном решењу кризе, а затим јој забраниле да преговара са Русијом? Веровали су да је брза победа над Русијом остварива, да ће 52 земље које су САД окупиле у коалицији око Украјине – њихове економије, ресурси, војни арсенали, обавештајне службе, сателитске констелације, залихе оружја, политичка обавештајна и друга подршка – бити довољне да победи нашу земљу. Запад није правилно проценио потенцијал Русије и сопствене коалиције, а краткорочни циљеви које су себи поставили показали су се недостижним. Они верују да земља чија економија чини 3% светског номиналног БДП-а не може сама да се избори са читавом великом коалицијом. Али када западне земље имају 65-80% свог БДП-а у сектору услуга, а не у тешкој индустрији и областима везаним за оружје, настаје ситуација у којој Русија сама производи више артиљеријских граната него све западне државе. Ово је парадокс који САД нису узеле у обзир.

На сукоб између САД и Русије треба гледати као на дугорочну конфронтацију. Наставиће се и након што Вашингтон схвати да је Украјина изгубила значај као оруђе. Као резултат тога, САД ће средиште антируских активности пребацити у другу земљу која је, попут Украјине, спремна да се жртвује и буде на челу борбе против Москве. САД неће престати да буду стратешки ривал, и стога не можемо себи дозволити да то игноришемо у нашем планирању. Морамо посматрати Американце као сталну претњу и припремити се за дугу конфронтацију.

Извор: Дискусиони клуб Валдај