Lovci MiG-29 su nastavili let i izvršili pretraživanje zone, po proceduri, sa ciljem potvrde situacije. Nakon pretrage zone, dežurnom paru lovačkih aviona naređeno je da se vrati na matični aerodrom, dok su ostale snage nastavile sa redovnim praćenjem i osmatranjem vazdušnog prostora' dodaje se u zvaničnom saopštenju.
Ovakve pojave nisu retkost - prošle godine je nova agencija Pentagona, 'AARO' (All-Domain Anomaly Resolution Office), zadužena za detekciju i proučavanje nepoznatih letelica saopštila da su se proteklih godina blizu američkih letelica i plovila, kao i onih članica NATO-a, često pojavljivale nepoznate letelice koje bi nestale sa radara i vidokruga pilota čim im bi se avioni-presretači približili - baš kao što se to dogodilo i u Srbiji.
Nick Pope je danas novinar i predavač, a tokom osamdesetih i devedesetih je bio šef tajnog odeljenja za proučavanje nepoznatih letelica i fenomena u vazdušnom prostoru Velike Britanije, i vodio je posebno odeljenje unutar Britanskog Ministarstva Odbrane (MoD). Eksluzivno za Net Hr, Pope otkriva da su ovakvi slučajevi nepoznatih letelica česta pojava:
"Tokom godina, bilo je brojnih slučajeva u kojima se činilo da se NLO- nepoznate letelice u vazdušnom prostoru - igraju 'mačke i miša' sa našim avionima – dozvoljavajući im da se približe, ali onda i brzo ubrzavaju, pokazujući brzinu, manevre i ubrzanja znatno iznad mogućnosti naših najnaprednijih aviona ili projektila. Za vreme dok sam bio odgovoran za ovo pitanje u Britanskom MoD – od 1991. do 1994. – nije se desio nijedan veći događaj, ali je bilo dosta slučajeva u arhivama i dosijeima, kao i nekih većih incidenata koji su se desili nakon što sam unapređen i premešten u viši položaj. To je uključivalo viđenje 1952. od strane dva pilota Kraljevskog vazduhoplovstva (RAF), Majkla Svinija i Dejvida Kroftsa, koji su naišli na tri letelice u obliku tanjira koje su se kretale ogromnom brzinom. NLO-i su praćeni na radaru, a druge letelice su uhvaćene u pokušaju da presretnu NLO-e, ali nisu uspeli da ih uhvate. Godine 1957. Miltonu Toresu, pilotu američkog ratnog vazduhoplovstva na razmeni sa britanskim RAF-om, naređeno je da obori NLO kojeg je morao da presretne, a kojeg je potom detektirao i na svom radaru u vazduhu. NLO je bio u oblacima, tako da nije mogao da ga vidi, ali je radar pokazao da je veličine nosača aviona. Ubrzao je velikom brzinom neposredno pre nego što je bio u dometu sa svojim projektilima vazduh-vazduh. Godine 1990. nekoliko RAF aviona je lako i brzo pretekao NLO iznad Severnog mora, a 2007. pilot po imenu Rej Bojer naišao je na NLO širok milju u blizini Kanalskih ostrva, na severu Evrope. Veću zabrinutost izazivali su skoro direktni sudari između NLO-a i putničkih aviona. Desio se incident 1990. nad Kentom, a drugi 1995. u blizini Mančestera, kao i mnogi drugi. Nažalost, i u vojsci i kod pilota komercijalnih avio-kompanija, postoji hronično nedovoljno prijavljivanje. Znam iz svog rada na ovoj temi za britansku Vladu – koji je uključivao česte kontakte sa vojnim i civilnim pilotima – da mnogi piloti koji su videli NLO nikada nisu podneli zvaničan izveštaj, bilo zato što su mislili da će biti ismejani ili im se ne veruje, ili zato što su se plašili posledica u svojoj karijeri ako bi prijavili ono što su videli" navodi Pope.
Ivan Trajković
