18. децембар се у свету обележио Дан миграната

18. децембар се у свету обележава као Дан миграната. Тог дана пре 20 година је Генерална скупштина УН усвојила међународну конвенцију о заштити права трудбеника-миграната и чланова њихових породица. УН су више пута позивале све државе да се прикључе тојконвенцији, истичући да светска економија све више зависи од рада миграната.


У свако доба су људи били приморани да напусте своја огњишта тражећи бољи живот бежећи од прогањања, али су размери миграција у 21. веку постали другачији. Данас не хиљаде, а чак ни стотине хиљада, већ милијарде људи прелазе мора и океане, иду возом или илегално прелазе границе да би нашли своју срећу. Према рачунима експерата, сваки 35. становник наше планете постаје мигрант, односно, човек који живи и ради ван предела земље где је рођен.


Миграциони процеси су умногоме природно реаговање на светске демографске промене: развијене земље су приморане да решавају проблем пензионере, међутим, земље у развоју осећају притисак прекобројног за њихове економије становништва способног за рад узраста.


Већина истраживача савременог тржишта рада сматра да је миграција погодна и за земље које прихватају мигранте, и за оне, одакле они одлазе.


Корист за земље које прихватају мигранте је очигледна, - кажу експерти. Емигранти углавном заузимају та радна места, која нису популарна код месног становништва. Постоји и друга врста страног радника – стручњак високе квалификације, који заузима место у горњем сегменту на тржишту рада.


Разумљиво је да свака ситуација има и супротну страну, с којом се током последњих година упознала политички коректна Европа. Мигранти из афричких и азијских земаља се не асимилирају у друштвени живот земље у коју су дошли ради зараде. По правилу они не знају ни језик месних становника, ни традиције и правила владања, те стварају затворене етничке групе које постоје у складу са сопственим законима. С том су се ситуацијом суочиле Француска, где је ове године опет дошло до сукоба миграната с полицијом, и Немачка где је проблем интеграције последњих година постао толико акутан да је влада дошла до закључка о неопходности новог имиграционог закона. Не баш тако давно је Ангела Меркел изјавила да становници Немачке морају да се навикавају на силуете џамија на позадини типичних немачких пејзажа. У октобру 2010. године је она отворено признала да је покушај да се у земљи сагради мултикултурно друштво пропао. Према њеном убеђењу, мигрантима треба не само помагати, већ и тражити од њих знање немачког езика и немачке културе.

Русија дели забринутост већине развијених земаља Европе. У рејтингу Светске банке, посвећеном расту броја радних миграната у различитим земљама, РФ је заузела једно од првих места. Према резултатима 2010. године, у Русији ради око 12,3 милиона радних миграната. Испред нас је у тој сфери само САД, где радних миграната има три и по пута више. Недавни догађаји у Москви, где је дошло да међунационалних сукоба, сведоче да миграциона политика тражи озбиљно коригирање, - сматра директор Института политичких региона Владимир Захаров.


Треба да промислимо шта да радимо даље јер ће се број миграната само повећавати. Свесни смо да људи који долазе у Русију из Средње Азије и спремни да раде за јефтине паре, траже овде бољи живот јер тамо ни то немају. То нису стотине, ни хиљаде, већ милиони људи који желе да нађу посао. Миграциони проблем у Русији је заиста акутан, зато треба да се промисли шта да с тим радимо.

Према мишлењу експерта, многе невоље, повезане с понашањем миграната у Русији и другим земљама, изазване тиме што су држављани земаља Азије и Закавказја, који су знатан део радних миграната, слабо упућени шта је заправо савремена Русија. Могуће је да би део проблема могао да буде укинут, да смо искористили искуство САД, где за мигранте организују обавезна предавања о култури и историји земље. То би требало да се учини и у Русији – треба причати досељеницима о историји земље, њеним обичајима и правилима понашања која мора да поштује свако ко жели да у њој живи, - сматра Владимир Захаров.