"Боље је волети и вољену особу изгубити, него никада не волети", написао је британски писац барон Алфред Тенисон. Док је он у 19. веку писао свој чувени ламент, његов сународник епидемиолог Вилијам Кер бавио се истраживањем статистичких предности "брачног стања" и дошао до занимљивих открића, бар са данашње тачке гледишта.
Кер је открио да бити у браку значи имати одређену такозвану "посмртну предност". Што се тиче оних који су живот провели сами, у загробном животу имали су бројне недаће, али најгоре је ипак удовицама и удовцима.
Научник је донео закључак: боље је волети, него не волети, све док ваш вољени не умре пре вас.
Тенисон, са друге стране, није жалио због губитка супруге него драгог пријатеља. Ипак, илустровао је суштину: у одлуци да се венчамо са вољеном особом сва рационалност и пристојност су просто неупотребљиви.
Данас такав приступ браку није само превазиђен него је, на неки начин, супротан еволуцији.
Потпуно се предати утицају емоција (неки то зову љубав) у тренуцима када би можда требало да рационално, циљано тежимо одређеним физичким и менталним карактеристикама будућег сапутника, делује готово глупаво у данашње време.
Када купујете ауто, на пример, обично простудирате његову историју, пређену километражу, број посета сервисеру, трошкове горива...
Примена сличних критеријума приликом одабира животног партнера је неизбежно лишена романтике, али има савршеног смисла. Тешко да ће аутомобил икада имати исту врсту економског и здравственог утицаја на ваш живот колико и брачни друг.
Ипак, пре него што се донесе суд о овом питању, треба размотрити тренутне научне доказе који говоре за или против брака.
На први поглед чини се да не постоји никаква корелација: шведска истраживања показују да људи у браку имају мање шансе да оболе од деменције. Истовремено, људи са бурмама имају мање шансе да умру од последица саобраћајних несрећа, убиства или тумора. Истаживачи су израчинали чак и материјалну вредност квалитетног брака која је еквивалент годишњем приходу од око 85.000 евра или у медицинским терминима, побољшавање општег здравственог стања услед престанка пушења.
Другим речима, можете преварити смрт, вишеструко повећати плату и драстично побољшати здравље за трен ока – стављањем бурме на руку.
У добру и у злу...
Ближе посматрање научних радова на овом пољу показује донекле реалније резултате.
Са аспекта дуговечности, научници тврде да вам брак продужава живот за три године без обзира на болести и несрећне случајеве.
Један опширан експеримент обухватио је 20.000 мушких државних службеника током 20 година. Напослетку, 14 од хиљаду ожењених мушкараца је умрло у поређењу са 21 удовцем, 17 слободних и 21 разведеним.
Истраживање је открило да постоји висок ризик за појаву кардиоваскуларних обољења и високог крвног притиска код оних који се никад нису женили.
Ова појава се објашњава тиме што људи у браку мање пуше и једу мање масну храну.
Истовремено, муж и жена Роналд Глејсер и Жан Киколт Глејсер са Медицинског колеџа у Охају, почели су да истражују ефекте стреса на здравље 2001. Најпре су открили да код студената пре испита долази до слабљења имунитета, значајним смањењем белих крвних зрнаца.
Имајући то на уму, брачни пар истраживача спровео је слична испитивања на групи жена које су удате или разведене.
Резултати су јасно потврдили претходне налазе: жене које су у несрећном браку или бесне због бивших супруга имале су слабији имуни систем.
Глејсерови су дошли до закључка да нестабилан брак у ком су супружници у сталном сукобу има више негативних ефеката по здравље људи него соло статус.
Једноставно, бити у браку једино је корисно уколико је тај брак срећан. Али да ли је евентуални дуг и испуњен живот вредан ризика да сваки дан проведете под стресом и свађајући се док вас смрт не растави?
Еволуција брака
Једна ствар око које се сви политичари слажу јесте да је брак друштвено пожељна институција. Међутим, последња истраживања показују да награда коју бурма доноси и није вредна труда.
Стопе склапања бракова непрекидно опадају у западном свету; у последњих 30 година смањиле су се чак за трећину.
Први пут у историји домаћинства са брачним паровима су у мањини и то у Великој Британији чине 45 одсто, за разлику од 54 процента из 1996. године.
Штавише, статистичари предвиђају да ће у току наредних пет година већина новорођенчади потицати из ванбрачних заједница.
Чак су и стопе развода најниже у последњих 29 година, али демографи ту појаву објашњавају и малим бројем уопште склопљених бракова.
Џастин Волферс и Бетси Стивенсон са Универзитета у Пенсилванији имају можда најзанимљивије опажање модерног брачног стања.
Они су колеге и љубавници и њихова кључна теорија је да постоје многи историјски разлози да брак више не буде срећно уточиште.
Као модерном човеку у модерном свету није вам потребна таква врста подршке какав је брак. У раније време породице су биле кључ осигурања и приступа капиталу, а основна олакшица породична веза.
Затим су други људи почели да попуњавају празнине унутар таквог система и динамика бракова се променила.
"Док је политичка еманципација жене сигурно кључни фактор у кретању бракова од домаћинства до тржишта, дубље економске силе су такође у игри. Раније услуге које су биле пружане унутар куће, сада су део слободне трговине... Са јефтином и лако доступном гардеробом, женама се више исплати да зараде новац и купе их, него да их шију саме. Нове технологије у многоме су олакшале послове у кући – машине за прање веша и посуђа промениле су чак односе у породици", објашњавају Волферс и Стивенсонова.
Закључак који се из овога изводи указује на врло једноставну идеју: требало би имати у виду нови модел брака у којој се мушкарац и жена држе строго одвојених послова и улога. Економска добит такве заједнице заснива се на дељењу интереса односно кориштењу, а не дељењу "производа".
Међутим, раније није било тако. Динамика бракова генерације наших родитеља и њихових родитеља проширила се изван кревета на читаву мрежу рођака и комшија.
Погоршање услова рада и тиме баланса између пословног и приватног избрисали су те мреже, али створили превелики притисак на жену.
Како би брак у таквим околностима опстао, морате уложити више времена у везу и активности изван вашег малог света.
Зато културолошки улазимо у брак из љубави, али не можемо дозволити да нас води кроз остатак живота на свим пољима.
У прошлости се то ретко догађало. Па ипак, кад брак функционише у данашње време, бољи је него што је икада раније и један брак био. Такође, када је лош, гори је од свих бракова из прошлости.
Просити или не просити?
Статистике броја развода и склопљених бракова показују штетне ефекте лоших бракова. Али користи добрих бракова су такође евидентне у виду побројаних бенефита за ментално и физичко здравље.
Ако у скорије време планирате просидбу имајте у виду једно: ако сте уверени да ваше заљубљено дељење оброка и кревета у вези надјачава ваше ослањање на зараду и вештине кулинарства, ако имате снажну мрежу подршке пријатеља и породице и ако имате добољно поверења и храбрости да подржавате интересе једно другом, вероватно ће просидба бити најбоља ствар која ће вам се у животу десити.
Ипак, ако немате ништа од тога, боље је да се скрасите сами са собом. Нажалост, једини стручњак који може да вам одговори на такве недоумице сте – ви.