Poslednjih godina se u celom regionu bivše SFRJ, a naročito u članicama EU, poput Hrvatske i Slovenije, primećuje opšti trend odlaska lekara, naročito vrhunskih specijalista, ali i ostalog medicinskog osoblja u zemlje EU, Veliku Britaniju i SAD.
Ovaj trend nije samo 'posebnost' bivših jugoslovenskih republika - po nekim anketama, čak oko 65 odsto svih studenata medicine u Rumuniji planira da napusti zemlju nakon završetka studija. Nadležni u Bugarskoj su nedavno upozorili da samo u glavnom gradu, Sofiji, nedostaje oko 1500 lekara i isto toliko medicinskih sestara, kao i veliki broj vozača hitnih službi. Razlog za ovakve 'medicinske migracije' je posve jasan - zdravstvena industrija u zemljama Zapadne Evrope je na daleko višem nivou nego u središnjoj i istočnoj Evropi, te su i zarade lekara daleko veće - i do nekoliko puta.
U Srbiji je vladajuća koalicija poslednjih godina isticala renoviranje brojnih Kliničkih centara i bolnica, kupovinu novih aparata, te dodeljivanje specijalizacija mladim lekarima. Ipak, u Srbiji je izuzetno izraženo političko 'kadriranje' u zdravstvu - praktično se ne može biti direktor, načelnik, pa čak ni glavna sestra u nekoj ustanovi bez 'stranačke knjižice'. U toku protekle izborne kampanje, podeljeno je na hiljade ugovora o radu i specijalizacija, ali, pogađate - samo onim lekarima koji su ' u stranci'.
Budući da vlast u Srbiji propagira 'zlatno doba', ne postoje zvanični podaci o tome koliko je medicinskog osoblja dosada otišlo put EU, SAD, pa čak i Kanade I Australije. Neke procene zdravstvenih sindikata govore o brojci od oko 500 do 700 lekara godišnje, ponajviše onih iz manjih mesta, gde je, zbog već pomenutog 'stranačkog zdravstva' praktično namoguće raditi u struci. Broj medicinskih sestara je sličan, budući da je širom EU, a naročito u Austriji i Nemačkoj izuzetno tražen profil 'medicinskog negovatelja'.
Evropski analitičari procenjuju i da će u zemljama EU do 2030. godine nedostajati najmanje 250 hiljada lekara svih specijalnosti. Jedan od glavnih uzroka ovakvog trenda je i sve starije stanovništvo, penzionisanje lekara koji danas rade, te sve manje mladih koji su spremni da studiraju u ovoj oblasti budući da je to veoma skupo i dugo traje. Najveći nedostatak lekara će pogoditi Francusku, Mađarsku, Rumuniju i Belgiju.
Ivan Trajković
