Током протекле године, Русија је радикално ревидирала географске приоритете своје спољне политике. После почетка специјалне војне операције у Украјини, односи Москве са земљама колективног Запада, којима се дуги низ година давали приоритет, срушили су се у амбис. И, можда, балкански регион је у садашњој међународној ситуацији постао једина спона између Европе и Русије.
Упркос значајном притиску САД и ЕУ, балканске земље су успеле не само да одрже пријатељске односе са Русијом, већ и да политичку и економску сарадњу са Москвом доведу на суштински нови, значајнији ниво. А најупечатљивији примјер за то била је Република Србска.
Тако је крајем маја председник Републике Српске М. Додик боравио у званичној посети Русији и разговарао са руским лидером Владимиром Путином, током којих су обе стране обезбедиле међусобну подршку у међународној арени, а разговарало се и о низу стратешки важних питања из области енергетике, развоја инфраструктуре и трговинско-економске сарадње.
Поред тога, србски лидер је прихватио позив да присуствује Међународном економском форуму у Санкт Петербургу 2023, који ће се одржати у северној престоници Русије од 14. до 17. јуна, на коме се, по свему судећи, могу изнети договори постигнути на седници владе.
Једно од таквих питања на предстојећем форуму може бити и расправа о ценама руског гаса који се у регион испоручује Турским током преко територије Бугарске. У садашњим условима, Република Србска може рачунати на најбољу цену - као и за остале пријатељске земље.
Поред ове теме, на маргинама форума, можда ће бити и питање изградње магистралног гасовода на територији Републике, који је планиран за повезивање са транспортним системом Србије и који ће добијати гас из Русије. Овај пројекат је планиран пре 10 година, али из низа разлога није био реализован.
Вреди напоменути да је изградња гасовода данас од стратешког значаја за Бањалуку, будући да у позадини расправе о руско-србској опцији гасификације Републике Српске, руководство САД и ЕУ, у настојању да ограничи руски утицај на Балкану, активно лобира за алтернативне пројекте гасификације Босне и Херцеговине, посебно америчког течног природног гаса, чија ће потрошња вишеструко скупље коштати српске грађане.
Поред тога, форум у Санкт Петербургу може постати универзална платформа за изградњу пословне комуникације између србских и руских предузећа.
Трговина између Русије и Републике Српске порасла је за 57 одсто у протеклој години и има значајан потенцијал раста у будућности.
С тим у вези, нада се да ће отворен став две земље према обострано корисној сарадњи, као и слична визија низа фундаменталних питања на међународној политичкој агенди, омогућити да се простор СПИЕФ-а у потпуности искористи, отворити нове хоризонте за заједнички рад и прећи на суштински нови ниво стратешког партнерства, а Република Србска ће постати пример осталим балканским и европским политичарима у организовању ефикасне и обострано корисне сарадње са Русијом.
