Почетак одбрамбеног боја на паштрику

26.05.2023. год.

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније, у 1.00 час и трајала до 1.30 час. Ватра је отварана из рејона села Гоцај и Појате, по предњем крају одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Највећа концентрација била је у рејону Горожупских бачила. Истовремено са ватреним ударима, вршено је убацивање више мањих група на врх планине Паштрик, на тешко проходним правцима, где није било наших јединица.

Аутор: генерал-пуковник Небојша Павковић

Ватрени удари поновљени су у 4.30 часа после којих је око 5.00 часова почео напад јаких пешадијских јединица на фронту од око пет-шест километара. Главне снаге биле су усмерене кроз међупросторе, између чета прве линије, на правцу засеока Бинај–Нинај и на положаје осматрачких и извиђачких група бригаде, на јужним падинама Паштрика.

У првом ешелону Шиптарске терористичке снаге бројале су преко 1.000 људи, а иза њих су се кретале јединице терориста у још две линије.

У исто време извршен је демонстративни напад, уз употребу тенкова, на положаје Друге моторизоване чете Другог моторизованог батаљона из села Појате и на положаје Извиђачко-диверзантске чете 549. моторизоване бригаде на правцу Караула „Ликен“ - село Кушнин. Пошто су уништена два тенка обустављен је напад албанске војске из села Појате.

О почетку агресије на копну, на Горожупском правцу, команданте Треће армије, генерала Небојшу Павковића, и Приштинског корпуса, генерала Владимира Лазаревића, известио је командант 549. моторизована бригаде, пуковник Божидар Делић.

Одмах пошто је успешно одбијен напад код Карауле «Ликен», са територије Албаније почео је нови још јачи напад. Претходила му је снажна ватрена припрема артиљерије и минобацача, а затим јуриш терориста на правцима село Погај - село Горожуп - Горожупска бачила и село Лешај - село Миљај - село Планеја.

Јунаци са Карауле „Горожуп“

У нападу, на фронту око шест километара, ангажовано је више од 1.000 терориста, распоређених у три линије.

Успешним дејством наше артиљерије и јаком запречном ватром испред предњег краја одбране, напад је заустављен, а сукоби су настављени са блиских одстојања, око граничне линије.

Командант Треће армије, генерал Небојша Павковић, наредио је начелнику артиљерије, пуковнику Миливоју Вранићу, да одмах ангажује „Маневарску артиљеријску групу“, састављену од ракетног система „Кошава, и вишецевних бацача „Оркан“, и реализује планиране ватре по снагама агресора које нападају на Горожупском правцу са територије Албаније.

И командант Приштинског корпуса, генерал Владимир Лазаревић, је наредио начелнику артиљерије Приштинског корпуса, пуковнику Љубомиру Пешићу, да изврши обједињавање дејства свих артиљеријских јединица на овом простору, а да планира допунске ватре артиљерије на правцима Кукс-Врбница, село Погај - село Планеја – Призрен и село Влахња - превој Ликен - село Кушин, и да изврши избор и поседање артиљеријских осматрачница на Паштрику .

Команданту Божидару Делићу, генерал Владимир Лазаревић је наредио да формира Истурено командно место „549“ у рејону села Планеја, ради обједињавања командовања свим јединицама у рејону Паштрика и тим на челу са оперативцем, потпуковником Стојаном Коњиковцем, . По пристизаљу на Планеју оформљено је Истурено командно место у рејону Шех махале, где је била и осматрачница командира чете. Одмах је сагледано стање на фронту, извршена процена ситуације, предузете додатне мере безбедности и мере за стабилизацију стања на фронту, упућен захтев команданту Бригаде за ојачавање снага на овом правцу што је командант Бригаде прихватио и предузео одмах мере

Убрзо затим уследили су нови напади авијације агресора и нови напад помахниталих терориста. Јединице на првој линији одбране, посебно са Карауле „Горожуп“ одбиле су и овај напад и наставиле да воде борбу на блиским одстојањима. Међутим поједине терористичке групе, које су успеле да остваре дубље продоре кроз међупросторе, правиле су проблема нашим јединицама.

Наша артиљерија дејствовала је по јединицама агресора у другом ешелону и колонама које су се кретале ка фронту, али те ватре нису биле у функцији директне подршке јединица на линијама сукоба, па су наши војници, надчовечанским напорима, борбом прса у прста, браниле сваки метар наше земље.

Увођењем свежих терористичких јединица, пробијена је одбрана Првог моторизованог батаљона, у рејону Горожупских бачила и око карауле Горожуп, и дошло је до уклињавања нападача на појединим правцима и до 200 метара. Посебно је тешка ситуација била на јужним падинама Паштрика, у рејону Горожупских бачила, одакле су наше јединице трпеле јаку бочну ватру.

Авијација НАТО-а је у таласима изводила ваздушне ударе по јединицама и објектима Чеја (к. 422), код села Жур, и Срнеж на Паштрику.

Јединице око Карауле „Горожуп“ упорно су браниле Караулу, али су терористи успели да се уклине на бокове, због чега се Караула нашла у полуокружењу. Због тога је командант 549. моторизоване бригаде, пуковник Божиар Делић, у циљу стабилизације стања на предњем крају одбране, одобрио да јединице поседну другу одбрамбену линију код села Бинај и Нинај.

После повлачења дела наших јединица, наши минобацачи су врло брзо реаговали и прецизним концентричним и запречним ватрама привремено зауставили даљи продор и уклињавање агресора. Поред тога, наши војници су активирали противпешадијске мине усмереног дејста (МРУД-ове), чије експлозије су уносиле панику код терориста. Мине је направио потпуковник Мане Марчетић по смерницама команданта Бригаде, а биле су десет пута снажније од формацикских. При активирању одувају све на даљини од 100 метара и уносе сигурност код бораца на првој линији.

Авијација агресора је наставила да у таласима бомбардује положаје наших јединица и простора по дубини и по путевима који су изводили на Горожупски плато.

У 12.40 часова настављен је напад авијације по рејонима Карауле „Дејан Радановић“, селу Грчин, северозападно од Карауле „Ликен“, и по објекту Кунора (тт 1.509). Радило се о провокативном нападу који је требао да скрене пажњу са Горожупског правца.

На резервним положајима јединице су вршиле допунско запречавање међупростора и организовале се за извођење одсудне одбране. Стање на граници је стабилизовано и сви покушаји Шиптарских терористичких снага да уђу на територију Косова и Метохије су спречени,

Командант 549. моторизоване бригаде, пуковник Божидар Делић, наредио је да се хитно у свим јединицама, укључујући и родовске, формира по једна јединица ранга чете од 150 до 200 људи, ради одбране на Паштрику. Тако је до пада мрака на Горожупском платоу било око 1.000 људи, који су ангажовани на правцима где су терористичке снаге успеле да направе дубље продоре.

До краја дана, осим покушаја мањих наших снага, да поправе своје позиције, већих напада није било, али је настављено контрабатирање наше и агресорове артиљерије.

Током ноћи у Команду Треће армије стигле су најновије обавештајне информације о догађајима у окружењу и на Космету, од којих су најважније да је извршено пребацивање око 600 искусних припадника тзв. Ослободилачке војске Косова у рејон села Ђеђан, код граничног прелаза Врбница, као и да је Главни штаб тзв. Ослободилачке војске Косова на Косову и Метохији наредио свим расположивим снагама да интензивирају борбена дејства на подручју Призрена, Ораховца и Суве Реке.

Ценећи ситуацију и могућност даље радикализације напада на читавом простору Косова и Метохије, закључено је да према расположивим подацима, агресор није обезбедио довољне снаге за то. Тренутни однос снага био је у тенковима, 2,6:1, у оклопним транспортерима 1,3:1, у артиљерији, 1,8:1. у противоклопним средствима 1,2:1 итд. На правцу Карауле „Горожуп“ било је ко 400 бораца, на самој гранилној линији око 200 до пада мрака на захтев коамнданта Истуреног командног места командант Бригаде упутио је додатне снаге и укупно је било ко 1.000 људи.

Овакав однос није задовољавао ни њихове критеријуме, јер им је за агресију копнених снага на територију Косова и Метохије требало око 170.000 до 200.000 војника, с обзиром да су планери НАТО-а тврдили да на Косову и Метохији има свега 50.000 војника, а за шта би им било потребно седам до десет дивизија да овладају Кососвом и Метохијом за два до три месеца.

Поред тога већина земаља чланица НАТО-а, сматрале су да се не треба упуштати у копнену агресију. Међутим за њу су се највише залагали генерал Кларк и британски премијер Тони Блер и само су САД и Велика Британија биле спремне да пошаљу копнене трупе.

Због тога су процене генерала Небојше Павковића и Владимира Лазаревића биле да ће и агресија копненим снагама НАТО, у рејону Пашрика, имати ограничени циљ, да се по сваку цену заузме макар и педаљ Косова и Метохије. Ако успеју да уђу на Косово и Метохију и остваре почетни успех, НАТО би вероватно ангажовао Оружане снаге Албаније, а по потреби и расположиве НАТО снаге, да би заузео Косово и Метохију.

У вези са овом варијантом, процењено је да ће агресор, ако жели да постигне изненађење и „сломи“ одбрану јединица Приштинског корпуса на Паштрику, морати да употреби и хеликоптерске десанте у циљу слабљена одбране на фронту. У вези с тим одмах су предузете мере и издати задаци јединицама које су намењене за борбу са десантима.

У 22.30 часа по превоју Ликен поново је дејствовала авијација, а у 22.45 почео је пешадијски напад, после ког су терористи, после повлачења једне групе наших војника из резервног састава, успели да упадну око 150 метара на територију Косова и Метохије. Брзом интервенцијом наших извиђачко-диверзантских јединица уклињени терористи истерани су назад у Албанију, а наше снаге су запоселе прво¬битни положај.

У дејствима током дана погинуо је један а рањено 10 наших војника.

Одбрамбени бој „Стрела 2“ на Паштрику трајао је 20 дана, од 26. маја до 14. јуна 1999. године, а најтеже борбе вођене су 26, 27. и 31. маја 1999. године.

Шиптарске терористичке снаге, Оружане снаге Албаније и снаге НАТО су практично сваког дана покушавале да се пробију на територију Космета, па и у дане док су вођени преговори у Куманову.

Нападним бојем „Стрела 2“ руководио је тим НАТО који је био у Куксу. Он је координисао дејствима авијације и артиљерије, коју су практично наводиле специјалне извиђачке групе убачене на падинама Паштрика. Овај Штаб је био на директној вези са командом НАТО у Вићенци, али и са Вашингтоном.

За извођење напада у другој етапи операције „Стрела“, Пентагон је одобрио употребу стратегијских бомбардера Б-52, који су долетали из Велике Британије, а планери су целу зону планине Паштрик и простор све до Призрена, назвали „Хог пен“, што значи „свињски брлог“. Тепихом бомби ови авиони се делове Паштрика претворили у прах и пепео.

Нетачна је тврдња да није било дејства агресора на нашој територије, јер су у оба ова одбрамбена боја снаге агресора биле на нашој теритрији, на пример у овом на Паштрику је учествовала Атнантска бригада састављено од Шиптара, а сви они су држављани Сједињених Америчких Држава
.

У овој одбрамбеној операција, у два одбрамебан боја, као и у осталој у комплетној одбрани Косова и Метохије, захваљујући великом професионализму командног кадра на свим нивоима, завидној војностручној оспособљености војника, а надасве надахнута највишим степеном патриотизма, што је условило невиђену храброст, одлучност и моралну чврстину, Војска Југославије часно је извршила свој задатак – одбранила је слободу и част своје отаџбине и сачувала себе. Вештим маневром, одговарајућим тактичким, оперативним и стратегијским поступцима, ефикасним командовањем, уз пуну инвентивност, креативност, као и избегавање сваког шематизма и стално предвиђање, коришћењем свих познатих научних метода, анализом противника и карактеристика савременог рата, максимално су сачувани људи, техника и ратне материјалне резерве.

Агресор није остварио свој циљ да за 72 сата уништи Војску Југославије, није то успео ни за 78 дана и Весли Кларк је признао у својој књизи да се НАТО војнички обрукао, али се осветио над цивилима. Био је приморан да ангажује све своје расположиве капацитете и након неспеха да изналази разлоге којим би оправдао жртве које је претрпео и утрошена огромна материјална средства у неуспешној војној акцији. Због тога је чињено све да се светском, али пре свега свом, јавном мнењу прикаже као војнички победник, а стварног победника – Војску Југославије прикаже пораженом.

Ни стратегијска авијација, која је тепихом бомби претворила делова Паштрика у пепео,

није омогућила агресору да оствари свој циљ.

Циљ који је постављен пред Војску Југославије био је заштита становништва и инфраструктуре земље, очување своје живе силе и материјално-техничких средстава и на крају спречавање нарушавања територијалног интегритета земље.

Непобитна је чињеница да је у свим делатностима људског рода остварење циља једино мерило успеха, па све чињенице јасно указују да неће успети покушај да се онај који није остварио свој циљ (НАТО) прогласи за победника, а онај ко је тај циљ у потпуности остварио за пораженог (Војска Југолсавије). Свет све више сагледава истину, а наша је обавеза да чинимо све да та истина дође до свих оних који су обманути лажима агресорове пропаганде. Не дозволимо да Џејми Шеј буде у праву, Срби неће заборавити оно што им је НАТО учинио. Нажалост, приморани смо да те лажи разобличујемо и у својој земљи, јер су многи заслепљени борбом за власт, па проглашавају Војску Југославије војнички пораженом а земљу да је изгубила рат.

Бројни челници НАТО-а и команданти снага ове алијансе одмах после Кумановског споразума потврдили су да против одбрамбених снага Србије нису могли ништа да учине и да признају свој неуспех.

Одбрамбени бој на Паштрику, као и онај на Кошарама, остаће упамћен по херојизму припадника Треће армије и Приштинског корпуса, посебно граничара са карауле „Горожуп“ и Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Остаће упамћени и по одбрани Свете српске земље од продора далеко надмоћнијих снага агресора и терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова. Поменути бој остаће упамћени по погинулим и рањеним војницима, старешинама и добровољцима.

Одбраном Свете српске земље и спречавање продора далеко надмоћнијих снага агресора и терористичке ОВК, на тежишту одбране 3. армије, на правцу напада главних снага агресора, хероји Паштрика, као и оних са Кошара, дали су највећи допринос у реализацији Одлуке команданта Треће армије, генерал-пуковника Небојше Павковића, и Плана стратегијске одбране Космета и југа Србије, у чему се и огледа стратегијски значај одбрамбене операције, коју сачињавају одбрамбени бојеви на Кошарама и Паштрику.

Прави хероји у Боју на Паштрику су војници, добровољци и старешине Првог и Другог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде, посебно граничари са Карауле „Горожуп“ и јединице ојачања које су биле у њиховом саставу. За те заслуге 549. моторизована бригада одли¬кована је Орденом народног хероја.

ВЕЧНА СЛАВА ЈУНАЦИМА СА ПАШТРИКА!

Бошко АНТИЋ

контраадмирал у пензији