Бројне државе ЕУ почеле су да блокирају увоз украјинског жита и других пољопривредних производа у покушају да ублаже претњу са којом се суочавају локални фармери због тога што су њихова домаћа тржишта преплављена залихама. РТ истражује забринутост због украјинског жита и шта би мере могле да значе за глобалну безбедност хране.
у чему је проблем?
Неке државе ЕУ наводе потребу да се локална тржишта заштите од „дестабилизације” изазване приливом јефтине робе из Украјине. Локални фармери у бројним земљама тврде да су претрпели значајне финансијске губитке због презасићености украјинским житом. Пољско министарство пољопривреде саопштило је да је забрана увоза житарица из Украјине неопходна како би се „отвориле очи ЕУ за чињеницу да су потребне даље одлуке које ће омогућити да производи из Украјине оду дубоко у Европу, а не да остану у Пољској.
Које земље ЕУ су престале да увозе жито?
Проблем су најоштрије осетиле чланице блока које деле границу са Украјином, иако се неколико других држава придружило захтевима Европске комисије у вези са украјинским пољопривредним извозом. Конкретно, Пољска, Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска лобирају за поновно увођење царина. У међувремену, Варшава је прва најавила "привремену забрану" неких увоза из свог суседа, док је Словачка у понедељак упозорила да ће то учинити. Неколико других земаља Централне и Источне Европе навело је да се разматра такав корак.
Зашто се жито слало у те земље?
ЕУ је дозволила увоз украјинске пољопривредне робе како би финансијски помогла Кијеву усред сукоба у земљи. Укинуте су све царине и квоте на украјински извоз житарица у 27 земаља чланица блока како би се омогућио даљи транзит житарица на светска тржишта. Међутим, велики део понуде је заглавио у земљама источне Европе, где завршава у конкуренцији са локалним производима.
Какав је став ЕУ о забранама увоза својим чланицама?
Брисел је одбацио забране, називајући неприхватљивим једнострано деловање земаља чланица ЕУ у трговини. Европска комисија је раније саопштила да је одобрила пакет помоћи вредан 56 милиона евра (61 милион долара) за подршку пољопривредницима у земљама на првој линији који морају да се носе са последицама велике количине пољопривредне и прехрамбене робе из Украјине која улази у блок. Међутим, тај новац неће бити довољан. Према проценама Европске комисије, пољопривредници из Пољске, Румуније, Мађарске, Бугарске и Словачке изгубили су око 417 милиона евра (451 милион долара) током прошле године због превелике понуде житарица изазване украјинским снабдевањем.
Како би забране утицале на украјински извоз њеног жита?
Заштитне мере које предузимају бројне државе ЕУ могле би да погоршају глобалну несташицу хране, посебно ако се не продужи црноморски споразум о житу. Споразум, који је постигнут прошлог јула између Русије и Украјине, а уз посредовање УН и Турске, имао је за циљ да помогне у обнављању испорука жита из украјинских лука. Уговор је већ једном продужен, али сада истиче 18. маја, а постоји значајна неизвесност у погледу изгледа за продужење.
Како би то могло утицати на глобално тржиште?
Стручњаци кажу да би комбиновани утицај забрана и потенцијални неуспех у договору о продужењу споразума оставио милионе тона житарица насукано у Украјини, што би потенцијално могло узроковати несташицу хране у сиромашним земљама. Смањена понуда тржишта могла би да доведе до скока цена. УН су раније овог месеца упозориле да је несигурност хране и даље на нивоу без преседана.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
