Макрон одбија да подржи америчку линију према Кини

10.04.2023. год.

Француски председник се оградио од конфронтационе политике Вашингтона према Тајвану

Западна Европа мора да тежи „стратешкој аутономији“ и да избегне да буде увучена у конфронтације у име САД, рекао је Емануел Макрон за Политицо у недељу. Француски председник је раније износио сличне тврдње, али је ипак следио вођство Вашингтона о Украјини.

У интервјуу док је ове недеље путовао по Кини, Макрон је за новински сајт рекао да се „Европа суочава са великим ризиком“ ако „буде захваћена кризама које нису наше“.

„Парадокс би био да, савладани паником, верујемо да смо само амерички следбеници“, рекао је Макрон. „Питање на које Европљани треба да одговоре... да ли је у нашем интересу да убрзамо [кризу] на Тајвану? Не. Најгоре би било помислити да ми Европљани морамо да постанемо следбеници ове теме и да се угледамо на агенду САД и кинеску претерану реакцију.

Макрон се састао са кинеским председником Си Ђинпингом пре интервјуа, након чега је закључио да ако „Европљани не могу да реше кризу у Украјини, како можемо веродостојно рећи о Тајвану: ’пазите, ако урадите нешто погрешно ми ћемо бити тамо‘?“

Неколико сати након што је Макрон напустио кинески ваздушни простор, Пекинг је покренуо војне вежбе око Тајвана, потез који се сматра одговором на острвског лидера за независност Цаи Инг-Вена који је у среду одржао састанак са америчким законодавцима у Калифорнији.

Односи између Кине и САД су на историјском ниском нивоу, а амерички председник Џо Бајден је у неколико наврата прошле године сугерисао да ће Вашингтон војно интервенисати како би спречио Пекинг да поново уједини Тајван са копном. Док су светски лидери, укључујући Макрона, наизглед задовољни што се држе подаље од сукоба са Тајваном, њихово инсистирање на гурању Кине да осуди Русију због њене војне операције у Украјини наљутило је Сија, према медијским извештајима и коментарима кинеских званичника.

Сукоб у Украјини је такође у великој мери прекинуо расправе о „стратешкој аутономији“ у Европи. Док су Макрон и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел увелико разговарали о смањењу свог ослањања на САД последњих година, промена власти у Берлину је довела до тога да је влада Олафа Шолца преокренула деценије пацифистичке спољне политике како би наоружала Украјину по налогу Вашингтона, док су и Француска и Немачка је снабдевала кијевске снаге оклопним возилима, муницијом и, у случају Немачке, тенковима.

Са растућим трошковима енергије и инфлацијом који доприносе домаћој нестабилности, Макрон је ипак подржао свих 10 антируских пакета санкција ЕУ. Упркос томе што је од фебруара прошле године у неколико наврата разговарао са руским председником Владимиром Путином, Макрон није успео да натера Кремљ да заустави своју операцију у Украјини.

Француски председник „још увек говори о стратешкој независности ЕУ“, приметио је прошлог лета руски министар спољних послова Сергеј Лавров, додајући „сигуран сам да им то неће бити дозвољено“.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti