Haremluk kroz sliku jedne umetnice

U bogatoj postavci Vranjskih motiva koju sam upriličila povodom promocije knjige "K'd se otisneš u bel svet" u Vranjskom pozorištu, susrela sam se sa velikim odobravanjem publike i izvesnom nostalgijom za vremenom koje je prošlo. Postavka se sastojala od desetak umetničkih slika, koje pokazuju život, objekte i događaje u našem toliko specifičnom Gradu.

 

- Vranje, to je mesto gde svaka generacija počinje staru priču, legendu, tu se slike prave po ljudima, po osećaju i toplini.... I to oni obični, temperamentni, oni iskonski mirni i "dobrodušni" ljudi - jer sve je to duh naših Vranjanaca.

 

Tako nastaje ciklus radova i tako je nastala i ova slika - sećanje na divne trenutke koje sam provela u zgradi Haremluka i ta energija kojom ovo zdanje odiše je nešto što je izazov za likovnog stvaraoca u težnji da to " nešto" prenese na platno. Ovaj objekat narodnog neimarstva iz sredine 18. veka je takođe i spomenik kulture od velikog značaja za našu zemlju. Istorija utiče jako puno, po mom mišljenju, na rad umetnika. Valja dočarati, "utisnuti pečat" vremena, ljudi i energije kojom rad treba da  zrači i ostavi odredjeni utisak. Tako su stari majstori radili još pre postojanja fotografije, a danas je ta vrsta umetnosti  prisutna, potrebna i umetniku, stvaraocu i šire u kontekstu umetničkog dela kao dobra od šireg društvenog značaja.

Tako se čuva istorija i umetnost.

 

Pitali su me koliko volim Vranje? Pokazala bih neki moj rad, kaldrmu, osećaj vezan za prostor i to vreme... Neki dragi ljudi koje sam upoznala rekli su mi, potvrdili s ushićenjem, odgovorili mimikom lica i tela da govorim o onome što volim na pravi način - tako da i njih dotiče i izaziva emociju. Svi mi reagujemo na okruženje i slobodno mogu reći da te slike sa istorijskom. tematikom na neki čuxesan način motivišu naše plemenite senzacije. Ta osećanja povezana su s nama i kroz nas, iskonski od naših predaka a tako se nastavljaju i na buduće generacije. Volela bih da bude na jedan poseban način ispričana svaka priča koju "govori" moja slika jer se tako šire i priče istorije. I ono najvažnije - kroz slike se bolje i pamte

 

 

Slađana Nedeljković 

umetnica i književnica