Ko je Viktor Bout, ruski trgovac oružjem?

Vest da su na aerodromu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima razmenjeni američki i ruski zatvorenici Britney Grinder i Viktor Bout na prvi pogled deluje kao još jedan 'deal' velikih sila i njihovih diplomata.

 

Sa druge strane, kada se malo bolje pogleda, američka košarkašica Grinder, koja je u Rusiji bila osuđena zbog posedovanja marihuane, razmenjena je za verovatno najvećeg i najzloglasnijeg trgovca oružjem današnjice.

 

 

 

Prodaja patnje širom sveta 

 

Viktor Anatolajevič Bout je ruski biznismen i oligarh koji se obogatio trgovinom oružja. Baš kao i sam Putin, i Bout je bivši sovjetski obaveštajac, koji je imao ulogu vojnog islednika i prevodioca. Bout je od ranih dana u osnovnoj školi pokazivao izuzetnu sklonost ka stranim jezicima - do desete godine je sam naučio da govori engleski i francuski. Kasnije je na Sovjetskoj vojnoj akademiji pokazao zavidne mogućnosti simultanog čitanja i prevođenja sa nekoliko jezika u isto vreme, a do kraja studija je tečno govorio Engleski, Francuski, Portugalski, Arapski i Persijski jezik, uz znanje Španskog, Italijanskog i Esperanta. Iako mnogi detalji iz njegove biografije ni danas nisu poznati, zna se da je on zapravo rođen u Dushanbeu, u Tadžikistanu 1967, iako je u njegovim zvaničnim vojnim dokumentima iz vremena SSSR bilo navedeno da je on Ukrajinac, rođen 1965 u Kijevu. Bout je u armiji SSSR imao čin poručnika, kao prevodilac u obaveštajnoj službi, gde ga je zatekao i raspad Sovjetskog saveza 1991. godine. Za manje od godinu dana, on je nekoliko puta unapređen, i po nekim navodima je penzionisan kao potpukovnik. Drugi bivši oficiri, pak, navode da je on bio i vojni pilot transportnog aviona, iako zvanično nikada nije bio deo sovjetskog Vazduhoplovstva. Bivši pripadnici vojne obaveštajne službe GRU navode da je on zapravo u njoj imao čin majora - baš kao i Putin. Takođe, veruje se da je Bout kao pripadnik GRU bio angažovan u Angoli krajem osamdesetih, gde je tadašnji SSSR oružjem snabdevao pobunjenike iz 'Pokreta za oslobođenje Angole'. Za vreme svog kratkog boravka u Africi, Bout je došao i na ideju za svoj 'biznis', koji će započeti nakon raspada Sovjetskog saveza. 

 

Naime, već krajem 1991, Bout je imao četiri aviona 'Antonov An-8', kupljenih kao 'staro gvožđe' od tada već bivše sovjetske armije. Budući da je veliki broj bivših vojnih avio inženjera tada tražio posao, sva četiri aviona su brzo popravljena i vraćena u letno stanje. Bout je svoju prvu kompaniju nazvao 'Cess Air', a bila je stacionirana u Angoli, budući da se u to vreme tamo nalazio jedini aerodrom sa pistom koja je mogla da podrži ove velike transportne avione. Na samom početku, kompanija je imala legalne ugovore sa Francuskom Vladom, Sjedinjenim Državama, kao i sa nekoliko evropskih kompanija. Prevozilo se sve, a najviše humanitarna pomoć, hrana, zamrznuto meso, pa čak i isporuke retkog i skupog cveća. Veoma je verovatno da je 1992. postojao i program prevoženja mirovnih snaga UNa, iako su ti dokumenti danas zvanično 'izgubljeni'. Već u ranim devedesetim, Bout i njegove firme su dobili nadimak 'Rasturači sankcija', budući da se znalo da se među brašnom, mesom i lekovima nalazile i pošiljke oružja, čime su kršene sankcije međunarodne zajednice i rezolucije Ujedinjenih nacija. Oružje je stizalo u najmanje devet zemalja, među kojima najviše u Liberiju, Angolu, Sijeru Leone i (tadašnju) Republiku Kongo. Iako postoje izveštaji da je Bout oružjem snabdevao i Talibanske pobunjenike u Avganistanu još od 1994., on je to više puta demantovao. Sa druge strane, lideri tadašnje 'Severne Alijanse' u Avganistanu su javno govorili da je većina njihovog naoružanja poreklom iz SSSRa. 'Severna Alijansa' je bio naziv za nekoliko ujedinjenih grupa Talibanskih boraca u periodu od 1996. do 2001. godine, a jedno vreme su pod kontrolom držali i sam Kabul. Takođe, tadašnji vođa ove alijanse, Ahmad Shah Massoud je tvrdio da ih oružjem jednim delom snabdeva upravo - Bout. U dokumentu CIA iz 1995., koji je nakon 2000te deklasifikovan, Bout se navodi kao 'glavni snabdevač Talibanske Alijanse lakim naoružanjem i municijom'. Kasnije je Bout, prvenstveno zbog svog poznastva sa Vladimirom Putinom i veza sa GRU, bio glavni ruski pregovarač u oslobađanju trojice Rusa iz Avganistana. U pitanju je bila posada ruskog aviona 'Iljušin IL-76', koji je prinudno sleteo u avgustu 1995. na aerodrom u Kandaharu. Iako je zvanični Kremlj odmah zahtevao oslobađanje svojih državljana, pregovori su se odužili, jer su Talibani stalno menjali svoje zahteve, a Viktor Bout je bio vođa pregovaračkog tima kojeg je u tajnosti poslao tadašnji predsednik Jeljcin. Iako su pregovori na kraju propali, ruski piloti su uspeli da pobegnu tokom popodnevne molitve, te da se čak vrate u avion i odlete do Ujedinjenih Arapskih Emirata. 

 

Svi ovi poslovi Viktora Bout tokom devedesetih ipak nisu ostali 'ispod radara' međunarodne zajednice. Još 1998. američka agencija CIA i britanska MI-6 su Bouta smatrale 'najvećim švercerom oružja na severnoj polulopti, svakako na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza'. Istražitelji Ujedinjenih nacija su 2000. godine dostavili izveštaj tadašnjem generalnom sekretaru Kofiju Annanu, u kome se navodili da 'Viktor Bout i njegove kompanije imaju razrađene rute za trgovinu oružjem, da on radi i sa teritorije Evrope, te da njegovi avioni lete sa aerodroma Burgas u Sofiji, Bugarska'. Ovo je bio prvi zvanični međunarodni dokument u kome se Viktor Bout direktno označava kao trgovac oružjem, te kao neko ko krši međunarodne sankcije. Bout je i nakon 2000te nastavio da oružjem snabdeva pobunjenike širom Afrike, posebno u Kongu, za vreme Drugog građanskog rata od 1999 do 2003. Napad na Izraelski putnički avion u Mombasi u Keniji 2002. je takođe najverovatnije izveden raketnim bacačima koje je tamošnjim pobunjenicima prodao Bout. 

 

 

Najtraženiji posle Bin Ladena

 

Bout je izbegavao pravdu gotovo deceniju i po pre svega zahvaljujući širokoj mreži saradnika širom Afrike, Azije i Bliskog Istoka. U jednom trenutku  Bout je imao više od dve stotina kompanija u Ruandi, Južnoj Africi, Siriji, Libanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, te jedno vreme čak i u Belgiji. Stručnjaci navode da je on svakako imao i logističku podršku ruskih obaveštajnih službi, jer je trgovina tolikom količinom ruskog sofisticiranog oružja jednostavno nemoguća bez njihovog znanja. 

 

Prvu poternicu za Boutom je raspisala Belgija 2002. godine. Bela kuća je 2004 godine označila Bouta kao 'švercera oružja, minerala i dragog kamenja'. Nakon donošenja 'Izvršne naredbe 13348' koju je potpisao tadašnji predsednik Buš, Viktor Bout je bio na crvenoj listi osoba koje traži SAD, odmah posle Bin Ladena i drugih vođa Al Kaide. Početkom 2008. godine, agenti američke agencije DEA su organizovali grupu saradnika iz Južne Amerike, koji su stupili u kontakt sa Boutom i njegovim saradnicima. Oni su se predstavili kao deo rukovodstva Kolumbijske pobunjeničke političko-vojne organizacije 'FARC', tražeći da kupe ručne raketne sisteme velike razorne moći. Bout im se pohvalio da 'zahvaljujući svojim kontaktima u Rusiji, može da im ponudi veoma efikasne rakete'. U pitanju je bio sistem '9K-38 Igla', raketnih bacača zemlja-vazduh i zemlja-zemlja, sa infra-crvenim i termalnim navođenjem. 'Pobunjenici' su dogovorili sa Boutom isporuku stotinu ovih sistema, koji su padobranom trebali da budu spušteni iz aviona u Kolumbijsku džunglu na jugu zemlje. Bout je kao mesto za isplatu tražio Bangkok na Tajlandu, a Kolumbijska 'delegacija' mu je čak obećala i prisutvo vođe 'FARC'. Šestog marta 2008, Tajlandska policija je upala u hotel u kome je odseo Bout i uhapsila ga po crvenoj poternici SAD. Bout će u zatvoru na Tajlandu ostati do novembra 2010, kad je isporučen SAD. Rusija je za to vreme više puta tražila da se Bout isporuči Moskvi, kako bi mu se, navodno, tamo sudilo. Nakon isporučivanja SAD, Kremlj je hapšenje Bouta na Tajlandu nazvao 'ilegalnim i politički motivisanim'. Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je ipak izjavio da 'je i u ruskom interesu da Bout odgovori na sve zahteve američkog pravosuđa'. Američki mediji su u to vreme tvrdili i da je Bout direktno povezan i da je jedno vreme uživao zaštitu Igora Sečina, ruskog oligarha i bliskog saradnika Vladimira Putina. U aprilu 2012, Viktor Bout je osuđen u Prvom sudu na Menhetnu (država Njujork) na 25 godina zatvora zbog prodaje oružja grupama sa međunarodne liste terorista. Ipak, u pitanju je bila minimalna kazna za ovakve zločine, a presuda je navodila i da 'sem obaveštajne operacije DEA, nije bilo dokaza o drugim aktivnostima Bouta'. Boutovi advokati i branioci su do 2014. tvrdili da je reč 'o politički motivisanom suđenju'. Bout bi, da nije razmenjen za Britney Grinder, mogao da najranije izađe 2029. gdoine, a konzervativni krugovi u SAD već optužuju administraciju predsednika Bajdena da je 'praktično oslobodila Viktora Bouta'. 

 

 

 

Ivan Trajković