МАРКО ЂУКАНОВИЋ добитник награде за младог научника

Новљанин Марко Ђукановић, доцент на  Природно- математичком факултету   у Бањалуци овогодишњи је добитник награде за младог научника / Danubius Young Scientist /, коју су установили  аустријско савезно министарство за образовање, науку и истраживања и Институт за Дунавски регион и Централну Европу.

Конкрено, методологија коју примјењује се односи на хеуристичке и метахеуристичке алгоритме те конструкцију ефикасних хибридних алгоритама, апликацију специфичних егзактних алгоритама вјештачке интелигенције /анyтиме А*-базирани алгоритми/ на рјешавање практичних, НП-тешких проблема, из домена биоинформатике, партиционисања, балансирања, проблема распореда, итд.

Осим тога, рјешава класичне проблеме машинског учења примијењујући разне хеуристичке (оптимизационе) алгоритме на дискретно-континуалним конфигурацијама.

Ђукановић је рекао  да је велика  привилегија бити препознат и награђен овом наградом, која бира међу младим научницима, који су докторирали у посљедњих пет година, оне најбоље.

"То свакако значи да сам интензивно и квалитетно радио,  верификација да сам на добром путу са својом научном каријером. Награда  ме додатно мотивише да радим истим, па и јачим интензитетом у својој области. Мислим да ће награда допринијети додатној озбиљности мог профила, те видљивости мога научног дјела. Тиме и видљивост Универзитета у Бањалуци  , којем дугујем захвалност на подржавању моје апликације, расте. Такође, захвалност иде и колегама са ПМФ-а, који су учествовали у реализацији идеја које само имао, те допринијели максимизацији научне продукције која је неопходна, поред неминовног квалитета, за добијање овакве награде", рекао је он.

Он је објаснио да су Аустријско савезно министарство за образовање, науку и истраживања и Институт за Дунавски регион и Централну Европу 2011. године  установили Дунавску награду, са циљем да дају признање особама са изузетним достигнућима у њиховим научним активностима и резултатима.

Од тада се награда додјељује сваке године, а бира по један кандидат за сваку од 14 земаља које припадају Подунавском региону.

Циљ награде је и да истакне научни рад и таленат младих истраживача који су докторске дисертације одбранили у протеклих пет година, те повећа видљивост научне заједнице у Дунавском региону и шире.

"Пријава на  се одвија у више корака. Прво је потребно да вас номинује једна особа /професор/  са одсјека чији сте члан.  Та номинација иде даље на факултетски ниво , гдје се од свих номинованих кандидата, бирају три, те даље шаљу пријаве Ректорату Универзитета.  Ректорат одлучује које пријаве /максимално пет/ од свих пристиглих шаље на адресу организатора награде у Аустрију. Сваки универзитет у БиХ може да пошаље пријаве за  своје кандидате на конкурс.  Интернационална Комисија одлучује о награђеним апликацијама за сваку од држава на основу научних квалификација, описа научних референци, те   релевантности самог истраживања за Подунавску регију", навео је Ђукановић.

Како је он објаснио, наука којом се он бави захтјева да  рачунар јачих перформанси са солидним бројем језгара да би могли паралелизовати извршавање експерименате.

"Међутим, како  наука операционих истраживања и уопштено оптимизације напредује из дана у дан, алгоритми које конструишемо постају све комплекснији , нарочито егзактни, а и захтјевају више ресурса. Експерименти су такође све захтјевнији, тако да рад само са персоналним рачунарима постаје све тежи да бисте били на највишем нивоу и такмичили се са најбољим научницима у свијету, као што су истраживачке групе из ове области у Бечу, Барселони, Флориди и другим великим мјестима.  Ипак, ту се такође сналазимо, пошто и даље имам јако добре професионалне односе са ментором, који је омогућио приступ кластерима његове групе, тако да мање-више све резултате експериментисања са нашим алгоритмима можемо да добијемо у разумном временском периоду, да би могли брзо да изведемо закључке о ефикасности нашег алгоритма", рекао је Ђукановић.

Он сматра да се  у БиХ  научници не цијене колико би требало.

"Мислим да би средства за научне пројекте која се издвајају  у Републици Србској  требао да буду доста већа. Развијене земље издвајају и десет пута већи износ процентуално у односу на пројектовани државни буџет него је то код нас. Оптерећеност професора наставом би требала да буде доста мања, те би посвећеност науци, менторисању младих била већа. Примјера ради, на нашој Катедри за рачунарске и информатичке науке,   неријетко држимо и дупли број часова наставе у односу на прописану норму. Ми смо задужени на чак четири-пет предмета у једном семестру. Поред оптерећености наставом, наилазимо на проблем мањка млађег асистентског особља. Асистенти на Катедри су неријетко оптерећено великим бројем часова вјежби  те теже налазе времена за нешто што би требало да буде примарни циљ, а то је бављење науком. Ми професори мотивишемо младе, преузимамо и дио вјежби на своја леђа, да би млађима понудили боље услове. Надам се да ће у скорој будућности број асистената на нашој Катедри бити повећан, чиме би сви имали двоструку корист, како ми професори, тако и наш Универзитет", поручио је он.

Нагласио је   да Универзитет и  Министарство за научно технолошки развој у одређеној мјери подржава писање научних радова кроз подстицаје које дају те да се сваке године оглашавају  два конкурса гдје научници са  Универзитета који објављују радове на СЦИ листи /листа научних часописа/ бивају награђени.

"Међу њима сам и сам био добитник оваквих новчаних подстицаја у неколико наврата", каже Ђукановић.

Објаснио је да сљедећи кораци у каријери обухватају учешће на новим научним пројектима.

"Аплицирали смо са колегама са Техничког Универзитета у  Бечу на заједнички /билатерални/ пројекат. Ми вјерујемо да ће овај пројекат бити позитивно оцијењен до краја текуће године, те средства за истраживање додијељена. Тиме би додатно оснажили везе Универзитета у Бањој Луци са Техничким Универзитетом у Бечу. Такође, у плану су сарадње са колегама са МФ Универзитета у Београду, те ко-ментора моје тезе са Аутономног Универзитета у Барселони на новим научним истраживањима која се тичу развоја нових хибридних алгоритама у математичкој оптимизацији. У плану је и организовање мини воркшопова, на које би позвали еминентне, свјетски признате стручњаке из области Оптимизације и Машинског учења и на тај начин довели врхунску науку у БиХ. Тренутно покушавамо да обезбиједимо средства да то све и реализујемо", рекао је он и додао да је  сарадња са привредом  нешто што јачају  из дана у дан.

Проф. др Марко Ђукановић  завршио је  Гимназију у Новом Граду 2009. године, као ученик генерације, а исте године уписао ПМФ Универзитета у Бањој Луци, математику и информатику општи смјер.

Факултет је завршио  2013. године са просјечном оцјеном 9.87.

Добитник је Златне плакете за студента генерације на ПМФ-у, биран је у својству асистента на истом факултету 2014. године.

Мастер студије математике завршио је  на ПМФ-у 2016. године, са просјечном оцјеном 10.00. Докторске студије из компјутерских наука започиње 2017. године на Техничком универзитету у Бечу, на Институту за логику и израчунавање (Институте оф Логиц анд Цомпутатион) у оквиру Факултета за информатику, под менторством проф. Гинтера Рајдла.

Успјешно их завршава 2021. године, одбранивши тезу  "Exact and Heuristic Approaches for Solving String Problems from Bioinformatics" са највишом похвалом.

Биран је у доцентско звање на Одсјеку за математику и информатику ПМФ-а Универзитета у Бањој Луци 2021. године.