Ikone slikane srcem

Zorana Jovanović je mlada i veoma talentovana umetnica iz Vranja - akademska slikarka, pedagog i edukator. Uz mnoštvo svojih slika i skulptura, Zorana je posvećena i izradi ikona. 

 

"Ikona je molitva našeg srca. Ona je molitva za sve ono što je nama bitno u životu, za zdravlje, sreću, ljubav, mir. Ikona je odraz duhovnog. Kroz rad na ikoni, umetnik napreduje, razvija svoju umetnost, posvećenost. Prvi ikonopisci nisu bili slikari, nego ljudi koju su hteli da se zaštite od svega lošeg. Ikone su toliko poštovane da su ljudi sa sobom nosili ikonu kada bi se selili ili prilikom ratova, zato što ikona predstavlja kulturu i istoriju jednog vremena. Ikonopisci se nisu potpisivali, i ikona se ne potpisuje jer se ikone smatraju svevišnjim nadahnućem . Izgled ikona se razvijao tokom vremena, jer su umetnici prosli kroz mnoge škole i učili slikanje. Pored kanona koji treba da se poštuju u slikanju ikona, umetnik slika srcem i daje svoj ikonopisni rukopis. Sam izgled sveca umetnik sam donosi, sam kreira, rukovodeći se, pored svoje veštine, i duševnim stanjem" kaže Zorana. 

 

"Oduvek sam volela ikonopis i prija mi sama procedura rada. Ikona traži strpljenje i posvećenost. Kroz stvaranje ikone umetnik razvija slikarsku veštinu i umeće, i jedan umetnik raste i usavršava se u svakom smislu reči. Ikone se rade srcem. A kad se nešto radi iz ljubavi, ne možemo da govorimo o težini, i reč 'teško' ne postoji. Postoji samo velika posvećenost i velika težnja ka usavršavanju i ostavljanju svog ličnog pečata. Ikone su tragovi u večnosti, a svaki slikar želi da ostavi trag, i umetnička dela beleže jedno vreme, jednu istoriju i kulturu. Za umetnika sve što slika je podjednako vredno, jer umetnik u svakom svom delu utka najfiniji deo svoje duše, i svaki dobar umetnik u svakom svom radu - daje celog sebe.

 

I. T.