Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији

У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило се рачуна о детаљима,

Од 1975. године САД и НАТО  користили су политичка, економска, дипломатска и војна средства како би спровели  разарање социјалистичких земаља, под видом демократизације, које су биле на путу да уведу вишепартијски демократски социјализам и све облике својине: државну, приватну и друштвену. На тај начин капиталистички облик својине био би доведен у питање. Најпре је требало ујединити Немачку, рушећи Берлински зид, разбити СССР и Социјалистичку Федеративну Републику Југославију и отворити простор за разбијање Варшавског уговора и Југословенске народне армије. Пресудну улогу су имале САД и Немачка. Попут кардинала и папских нунција, амерички амбасадори повремено су доприносили постизању договора међу опозиционим групама и деловали између тих група и ауторитарних власти. Хантингтон је извео поуке којих демократски реформатори морају да се придржавају Упутсатва за демократизацију:

У првом упутству: Реформисање ауторитарног система, у првој тачки наводи: (1) Обезбедити своју политичку базу. Што је брже могуће поставити присталице демократизације на најважније положаје у влади, странци и војсци ... а у осмој Стварајте осећај да је процес демократизације неизбежан, да би био широко прихваћен као нужан и природан ток развоја, чак и ако за неке остале непожељан...  Под видом демократизације примењивали су силу и разарања и чинили злочине у народима и против њих. Ужасна цена преврата није спречавала криминогене активности. 

Друго упутство за демократизаторе Збацивање ауторитарних режима – тачка 3: Будите пажљиви према генералима. У крајњем исходу пад режима зависи да ли ће они подржати режим, придружити се вама у опозицији, или гледати са стране. Војна подршка може бити од користи кад наступи криза, али једино што вам је стварно потребно јесте да војска не буде вољна да брани режим... 

Треће упутство за демократизаторе, 3: Преговори о промени режима: посебно истиче, поред осталог, тачку (3) Обезбедите концепту преговора подршку водећих генерала и других на високим положајима и службама безбедности.  

У четвртом упутству за демократизаторе – однос према злочинима ауторитарног режима – истиче се: У војсци развијати нарочите скупове вредности, уверења и ставова... Професионалне вредности и важност војног уздржавања од политике промовишу убеђивањем и индоктринацијом, обуком, мењањем школских војних програма и ревизијом система унапређивања... Да би оснажили ово уверење, лидери нових демократора покушавали су да измене програм војне обуке и образовања... Да би се војска деполитизовала, неопходно је да се окрене извођењу чисто војних мисија... Прве и успешне демократске владе обично су смењивале врховне команде оружаних снага..  Најважније од свих Упутстава за демократизаторе 5 је: Обуздавање војне моћи, промовисање војног професионализма. Да би се схватила ситуација у којој су генерали и адмирали радили, цитиране су свих 10 тачака Упутства  и  :

(1) Брзо отпустите или пензионишите све потенцијално нелојалне официре, укључујући водеће присталице ауторитарног режима, као и војне реформаторе међу њима који су вам можда помогли да успоставите демократски режим. Много је вероватније да ће ови други престати да воле демократију него да ће престати да се уплићу у политику.

(2) Немилосрдно кажњавајте коловође покушаја државних удара против ваше нове владе, pour décourager les autres. 

(3) Јасно дефинишите и учврстите командни ланац у оружаним снагама. Отклоните нејасноће и аномалије, нека буде јасно да војском командује цивилни шеф владе.

(4) Увелико смањите бројност људства у својим оружаним снагама. Војска која је држала власт сигурно је превелика  и у њој највероватније има превише официра.

(5) Ваши војни официри сматрају да су лоше плаћени, да су им станови лоши и да имају мале бенефиције – и вероватно су у праву. Новац који уштедите смањивањем војске искористите да им повећате плате, пензије и бенефиције, и да унапредите њихове услове живљења. То ће се исплатити.

(6) Преоријентишите своје војне снаге на војне мисије. Можда ћете имати ваљане разлоге да разрешавате сукобе с другим земљама. Но, ако претња споља не постоји, ваша војска може остати без легитимне војне мисије, услед чега ће постати склонија размишљању о политици, Нађите равнотежу између користи од уклањања спољашњих претњи и цене коју ћете за то платити домаћом нестабилношћу.

(7) Истовремено с окретањем војске ка војним задацима драстично смањите број трупа распоређених у вашој престоници или око ње. Преместите их на границе или на друга релативно удаљена, ненасељена места.

8) Дајте им играчке. Односно, обезбедите им нове, модерне тенкове, авионе, оклопна кола, артиљерију и софистиковану електронску опрему (бродови су од мање важности, морнари не извршавају државне ударе). Нова опрема ће их усрећити и упослити док буду учили како да је користе. Ако све урадите како треба и оставите добар утисак на Вашингтон, још ћете велики део трошкова успети да пребаците на америчке пореске обвезнике. Онда имате додатну корист отуда што војсци можете да кажете како ће и даље добијати играчке само ако буде добра, јер злочести амерички законодавци не воле кад се војска уплиће у политику.

(9) Пошто војници, попут свих осталих, воле кад их људи воле, користите сваку прилику да се идентификујете с оружаним снагама. Присуствујте војним церемонијама, делите одликовања, истичите војнике као отеловљење највиших вредности нације, и, ако Устав то дозвољава, појављујте се у униформи.

(10) Формирајте и одржавајте политичку организацију која ће бити способна да ваше присталице изведе на престоничке улице у случају покушаја војног удара.

Наведене чињенице указују како треба демократизовати једнопартијске системе. Чудно је да је аутор и 1990, када је написана ова књига, истакао: У Југославији су продемократски покрети били активни у Словенији и Хрватској. Међутим, југословенска комунистичка револуција у великој мери је била србска револуција, а изгледи за демократизацију у Србији били су у најширем случају сумњиви.  За њега су терористи и сепаратисти били демократе, а република у којој је било највише демократије већ унапред је оптужена да су комунисти, иако је у Србији био развијен највиши степен демократског социјализма.

Период од 25 година је тужна епоха , у којем су генерали и адмирали обављали своју професионалну дужност када је западни свет показао да је способан за чисте перверзије да би одговорио једној немачкој опсесији која је поништила све оно што је остало од Версајског споразума и Тријамона“ и када „живимо веома тужан период и не знамо како ћемо морално из њега изаћи. У сваком случају, дали смо доказ наше дволичности. То нам не служи на част. (Пјер Мари Галоа).

Нестанком Југославије масакриран је и жртвован један народ који је увек био на страни мира и који је у свој загрљај примио избеглице из свих република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и све часне и честите војнике и старешине и чланове њихових породица, без обзира на националност.

Разбијање Југославије и агресија НАТО је битно утицала на официрску и генералско–адмиралску професију. Разбијен је официрски кор Југословенске народ не армије, понижене њихове вредности, укаљана им је част и по много чему су постали криви за оно што се десило у виду ратова на просторима Социјалистичке Федера тивне Републике Југославије.   Код многих генерала и адмирала који су остали верни Југословенској народној армији и Војсци Југославије био је и остао неприкосновени морални кодекс  српске војске који је увек садржавао  часност, војничку етику и високу моралност и славу. За генерале и адмирале, без обзира на тешкоће и НАТО агресију, духовне и стратегијске вредности имале су свето значење. С обзиром да се те вредности темељно понижавају ни њихови носиоци немају утицаја у њиховом чувању па су и сами изложени руглу и понижавању свакојаке врсте

Бошко Античћ, контраадмирал у пензији