Још живе слике ужаса

НАПАД је почео у зору, био је петак, 4. август 1995. године, пао је Книн. Хрватска војска ушла је у мртви град, који минут иза поднева.
Памтимо слике: успоном према Оштрељу куљају колоне избезумљених, прогнаних Срба, на Петровачкој цести поново убијају децу, страдају старци и њихова стаза потерана са Купреса, посустају коњске запреге, малишани без млека, крај пута умиру људи од туге и умора.
Памтимо речи Миће Зеца: "Пољубио сам праг и рекао до виђења, а било је збогом." Мићо је умро, који дан после, на полигону Козара код Бањалуке. Два, три ропца и испустио је душу.
За само четири дана, у другом највећем егзодусу Срба прогнано их је 280.000 са Баније, Кордуна, из Лике, Далмације, планула су њихова вишевековна огњишта, домови сравњени са земљом, збрисано све живо са етнички најчистијих српских територија.
Данас је годишњица овог, етнички најсвирепијег чишћења Срба, још су живе слике ужаса, замрзнуте секвенце у памћењу Мире Омчикус и њених девојчица - за корак су, само, умакле смрти.
Вита Галић у воловској запрези вукла је тешко рањеног сина, Мари Вујичић убијена осморица, остао јој само један син, тежак инвалид.
Четвртог августа 1995. на Крајину је ударило 50.000 хрватских војника, за чишћење терена било је задужено још 10.000 бојовника и 15.000 муслиманских јуришника под командом Атифа Дудаковића. Ужас је забележила нечија камера, јасне слике злочина видели смо тек после 11 година.
Под најжешћим артиљеријским ударом било је све српско: од Книна, Петриње, Костајнице, Обровца, Бенковца, Глине, Дрниша, Купреса... И све крајишке општине до Бањалуке - Дрвар, Грахово, Мартин Брод, Шипово, Мркоњић, Књуч и Крупа, Сански Мост.
Смрт је сејало 700 тенкова, 1.800 артиљеријских и ракетних оружја.
Амерички авиони бомбардовали су све центре везе на Пљешевици и Ђеловцу. Уништено је 13.000 привредних објеката, 182 задружна дома, 56 здравствених станица, 79 цркава, 29 музеја, 181 гробље, 920 споменика... Двадесет пет хиљада српских кућа сравњено је са земљом.
У првом налету убијено је 1.960 Срба, уморено 1.960 цивила, 522 жене и 12 деце. Остало је 3.200 старих и немоћних који нису могли у збегове - депортовани су у логоре.
Данас је црно слово у српском календару. У хрватском - дан победе у домовинском рату. Хрватска политичка и научна јавност "Олују" сматра "легитимном одбрамбеном акцијом од великосрпске агресије". Ми кажемо - дан злочина, у Хрватској се слави, свих ових година, уз шампањац. А ове? У главама хрватских званичника ништа се није променило.
Повратак Срба за који се "залажу" велика је превара. Крајишки прогнаници и данас су бескућници. У Крајини је обновљено једва 3.000 српских домова. Шта ће људи без крова над главом? А многи више не знају ни на коју адресу да се врате - 1.110 села и насеља у којима су живели више не постоји.
У Србији има још оних који у избегличким центрима чекају, стари и болесни, изнемогли од празних обећања и танке наде, у окружењу које је огуглало на њихову муку. Све је мање пружених руку, све више очаја.
- Имам само једну жељу, да што пре умрем - казао нам је у колективном центру, чак на Брезовици, Остоја Крндија са Купреса, један од оних из колоне које је овдашња власт гурала на Косово. И тамо заборавила.
- Моја је жеља да злочинце, кад-тад, стигне правда - говори Митра Ђурица, која још не скида црну мараму за најмлађим сином.
А Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра "Веритас", у опширном саопштењу поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на Српску Крајину каже:
- Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле је чињеница што је агресор била чланица УН, а Крајина је била зона под заштитом исте организације. Парадокс је и то што су неке друге чланице исте организације одобриле и учествовале у самој агресији.
Штрбац је још додао:
- Тужилаштво Хашког трибунала, после дугогодишње истраге од 2001. године, подиже оптужнице против хрватских генерала: Готовине, Маркача, Чермака, укључујући и целокупни хрватски политички, војни и полицијски врх из ратног периода, који су "судјеловали у удруженом злочиначком подухвату с циљем присилног и трајног уклањања Срба са подручја Крајине".
Упркос оваквим наводима у оптужници Тужилаштва Трибунала, закључује Штрбац, у Републици Хрватској је још на снази "декларација о `Олуји`", коју је усвојио Сабор у јуну прошле године. Том декларацијом агресији се дају атрибути "победничке, одлучујуће, незаборавне хрватске битке".

ПАРАСТОС

У ЦРКВИ светог Марка у Београду данас у 11 часова биће одржан парастос страдалима у "Олуји". У организацији избегличких удружења у 9.30 биће одржан протесни скуп испред хрватске амбасаде, после кога ће се окупљени окупити у цркви светог Марка. По завршетку парастоса, у организацији Удружење породица несталих и погинулих, на Тргу Николе Пашића планиран је четврти крајишки Илиндански сабор.

САЊАЈУ ЗАВИЧАЈ

САВЕТ за избегле, прогнане и расељене, при Извршном већу Војводине, упутио је оштру критику хрватским властима које нису обезбедиле услове за повратак прогнаним Србима. Основни услов за повратак, став је Савета - кров над главом, а он је још сан свима који су у Хрватској имали станарска права.

7.000 СВЕЋА

БАЊАЛУЧАНИ су још 02. августа почели обележавање 12. годишњице егзодуса Срба из некадашње Републике Српске Крајине. Испред цркве Христа Спаситеља у центру Бањалуке упаљено је 7.000 свећа за страдале, а данас, у Саборној цркви Свете тројице биће служен парастос.

БОРИС ТАДИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ:  ЗЛОЧИНЦЕ ПРЕД ЛИЦЕ ПРАВДЕ

- СТАЛНО ћу подсећати и захтевати да сви који су починили злочине морају да одговарају пред лицем правде - рекао је у петак председник Тадић, пошто је у цркви светог Марка у Београду упалио свећу за помен жртвама "Олује". Председник Србије разговарао је са представницима удружења породица несталих и убијених у акцији хрватске војске и пренео им да је у разговорима које је имао са хрватским председником Стјепаном Месићем инсистирао на томе да се питања прогнаних Срба решавају ефикасније, што укључује обезбеђивање сигурности, права на запошљавање, али и испуњавање свих других права која су им одузета током рата.
Тадић је изнео очекивања да ће Србија наставити и убрзати напоре да се превазиђу препреке за решавање конкретних проблема избеглих и расељених, пре свега кроз интеграцију или повратак.

КОЛЕКТИВНО ПАМЋЕЊЕ

- СРПСКА заједница у Хрватској наставиће да обележава места страдања Срба у војној акцији "Олуја" и после ње - рекао је у петак Милорад Пуповац, српски посланик у хрватском Сабору. Он је објаснио да је "сасвим сигурно егзодус Срба у `Олуји`, као и у `Бљеску`, три месеца пре, саставни део колективне меморије Срба у Хрватској, што желимо и да манифестујемо".