„Ходајмо траговима Господњим које је на духовну мапу нашег народа уцртао Свети Сава“

28.08.2022. год.

Бесједе Његове светости патријарха србског г. Порфирија и Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија изговорене у манастиру Савини

Бесједе Његове светости патријарха србског г. Порфирија и Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија изговорене у манастиру Савини на свечаној доксологији у навечерје празника Успенија Пресвете Богородице, 27. августа 2022. године

Митрополит Јоаникије: Радује се Свети Сава, јер види да његов наследник води његов народ путем Јеванђеља

Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему! Ваша Светости, браћо архијереји, часни оци и свештеници, оче игумане, представници државних органа и дипломатског кора, браћо и сестре,

Славимо двоструки празник; славимо Успеније Пресвете Богородице, славу овог светог храма и манастира Савине, али исто тако доживљавамо као велики празник и долазак Његове Светости Патријарха србскога г. Порфирија у овај град на овај велики празник, а поводом 640. година од оснивања града Херцег Новог. Заиста су велике свечаности у манастиру Савини, у Херцег Новом, у Боки.

Ваша Светости, хвала Вам што сте одабрали да на овај велики празник и поводом великог јубилеја дођете у Херцег Нови да заједнички са браћом архијерејима овде сабраним, са свештенством и верним народом, узнесете своје патријарашке молитве у име свих нас пред Престо Божји и да Вашим молитвама и уз молитвену подршку свих нас овде сабраних изведете Божји благослов и на овај град, и на Боку, и на Црну Гору, и на цео верујући србски народ широм земнога шара. Радују се и небо и земља и овом празнику и Вашем доласку.

Ваша Светости, Ви идете стопама Светог Саве, носите његову благодат и његов благослов и оприсутњујете Светог Саву овде међу нама, а оно што је најважније јесте да оприсутњујете својом патријарашком службом, када возглављујете овакве празничне литургијске саборе, Самога Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа. Радује се Свети Сава, јер види да његов наследник води његов народ путем Јеванђеља, стопама и стазама Христовим путем спасења. Овде је од давнина благослов Светог Саве, а сведочанство о томе је и само име овога манастира и највеће знамење хришћанско – крст Светог Саве, који чува и храни ова светиња. Ви, Ваша Светости, само то још више потврђујете, јер се преко Вас изливају се сви Божји благослови на нашу Цркву и на наш србски народ. Свима нека буде срећан овај празник! Молим Вас, драга браћо и сестре, да поздравите једним громким аплаузом свог Патријарха.

Патријарх Порфирије: Митрополит Амфилохије је од пустоши направио сјеме које је дало богате плодове

Високопреосвећени Митрополите црногорско-приморски, браћо епископи, градоначелниче Херцег Новог и сви градски челници, представници државних власти и друштвених организација, игумане ове свештене светосавске обитељи, свештеници, монаси, монахиње, народе Божји: Новљани, Бокељи, Херцеговци, Црногорци и сви други са свих страна сабрани у овај предивни град, у овај предивни свети манастир, у овај предивни час!

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског, али и добротом и љубављу градоначелника Херцег Новог, ево нас по промислу Божјем овде, у овој светој обитељи, уочи празника Успења Пресвете Богородице, уочи празника Оне која је у свему и по свему узор и пример, али и покров и заштита читавог људског рода; уочи празника Оне која је својом љубављу постала заступница пред Богом читавог људског рода, али и Оне која својим примером љубави и смирења показује какав треба да буде наш став и однос према Богу, али и према људима. У једној реченици је сажет тај став Пресвете Богородице и у Њој као Ииконе Цркве свих нас, а то је: Нека буде по вољи Твојојм Господе! Нема ништа без промисла Божјег у нашим животима. Имамо успоне и падове, имамо радости и туге, пролазимо кроз благодатне тренутке, али и искушења у своме животу. Све то јесте, браћо и сестре, по промислу Божјем. Ништа није без Његове љубави и Пресвета Богородица је најбољи пример за ту истину. Пресвета Богородица јесте мост који спаја нас слабе, немоћне, грешне, често промашене и изгубљене са Царством Божјим, са љубављу Његовом. Она нас премошћује са земље на небо.

Све је, браћо и сестре, вечерас због тога величанствено: свештено сабрање вас који тако испољавате и сведочите своју веру и своју љубав према Цркви Христовој, Србској Православној и Светосавској Цркви, а исто тако и према дивном граду чијих 640 лета ових дана и ове године прослављамо. То су све величанствени разлози који су нас окупили на ово свештено сабрање. Јубилеј Херцег Новог значајан је за његове житеље, за Боку Которску, за Црну Гору, али и за Херцеговину, као и за наш народ где год да живи и за нашу Цркву у целини.

И у мом срцу је, браћо и сестре, велика радост, јер сте данас и овде, у овој јединственој светињи која се налази на најлепшем месту од свих наших храмова и манастира, овако дочекали србског Патријарха. За нас хришћане, за Цркву Божју Православну, не постоје границе не само у времену и у простору, него и у вечности. Због тога ја дубински засигурно знам да сте дочекујући величанствено србског Патријарха, овде вечерас са нама сабрали и све предстојатеље Српске Православне Цркве, све велике јерархе из наше осмовековне повести на челу са Светим Савом и све свете из рода нашега; сабрали сте овде у свештену Епархију црногорско-приморску све епископије и све свете храмове и манастире; од Пећке Патријаршије, мајке србских цркава; Сремских Карловаца, где су се посвећивали цетињски митрополити; до престоног Београда над којим блиста храм Светог Саве; и даље по свим отачаственим нам земљама и крајевима; и још даље све до прекоморских земаља према којима вековима, а и данас, навигају ваши адмирали, капетани и морнари, дедови ваши, очеви и браћа. Сви смо вечерас једно: једно тело богочовечанско, једним духом дишемо, живимо и мислимо, једна смо Црква Христова, Православна, аутокефална.

У нашој Цркви је, драги Новљани, драги Бокељи, познато, а коме није познато нека чује, да је поштовање и прослављање Светог Саве, изузимајући можда само Хиландар, више него у свим нашим крајевима најизразитије у Боки Которској. Овде је на релативно малом простору, највећи број храмова посвећених Светом Сави, топонима са његовим именом, повести и легенди које се преносе с колена на колено и треба да се преносе. У Боки је, браћо и сестре, у Котору, Савин отац, велики жупан Стефан Немања, прослављен у Господу као монах Симеон, Свети Симеон Мироточиви, дебелим зидовима утврђивао своју другу престоницу, а Свети Сава је у Боки, на Михољској Превлаци, у манастиру Светог архангела Михаила, основао Зетску епископију и њеним духовним зидинама учврстио наш православних идентитет, наш хришћански начин живота, тако да смо то што јесмо до дана данашњег, о чему најбоље сведочи данаши сабор.

Свети Сава је, у исто време, полазећи одавде на своја путовања у нас усађивао и космополитски дух, потпуну отвореност, не само толеранцију, него спремност да са љубављу, као потпуно равноправног, прихватимо другог и другачијег. Отуда у Боки пуно разумевање са браћом римокатолицима али и са свима другима; отуда овде у једној реченици није тесно млетачким, односно италијанским, узречицама и изразима и турским топонимима. А наш начин живота, наш етос, треба такав да буде: као Бококоторски залив, довољно затворен у себе, тј. довољно свестан себе, а унутра леп, богат, благородан; у исто време, као широко море за све отворен и приступачан, слободан за комуникацију, размену идеја, добара и свега доброг и душекорисног са свима на свету. И баш зато што је Бококоторски залив свој, баш зато што је свестан себе, што има свој идентитет, он је у исто време и светски и, ако хоћете, и глобалан.

Морам да као расаднике таквог светосавског духа, али и светолазаревског, видовданског и косовско-метохијског, са поносом ставим у раван и крај у коме сам рођен, где сам стекао православну самосвест. То је Нови Сад са Сремским Карловцима, једнако са Херцег Новим уз кога иду Котор и сви бокељски градићи и места. На оба места су подједнако, поготово од 18. и 19. столећа до данас, утврђивани Светосавски и Косовски завет; на оба места и данас ми градимо саживот са другим верама и народима као највећу драгоценост. Оба града су, захваљујући укорењености у светосавски и видовдански завет, расадници и матице просвете, науке, књижевности, културе, ево, већ четврто столеће. Јер као што Небески Јерусалим силази у све храмове доносећи у садашњост смисао вишњега живота, тако су делатности и учење Светог Саве и христообразна жртва Светог кнеза Лазара и косовских витезова, путокази нашем народу да као Божји народ истраје и напредује у свим околностима и бурама светске историје.

Данас, када прослављамо 640. годишњицу оснивања града, молитвено помињемо и његовог оснивача, који се потписивао са Стефан, Божјом милошћу краљ Срба, Босне, Поморја и Западних страна. И он, Стефан Твртко I Котроманић, свој нови град је подизао на поменута два животна начела: на Светосавском завету, јер се и сам круном немањићких прародитеља крунисао над гробом Светог Саве у манастиру Милешеви; и на космополитском, јер је Херцег Нови основан ради трговине сољу и унапређења поморског саобраћаја.

На послетку, рећи ћу само пар скромних речи о овој светињи, о манастиру који се налази у крају који је назван по Светом Сави, а такво је и име манастира. Свака реч о Савини, о њеном значају у историји Цркве и србског народа, њеном монаштву, људима који су овде долазили на молитву и одавде кретали у свет је недовољна. Стога ћу, по крајње субјективном нахођењу, поменути две личности.

Прво, једног знаменитог архијереја, чији се гроб и дивни споменик, можда најлепше спомен обележје неког србског архијереја, налази овде иза олтара. То је Епископ бококоторски и дубровачки Герасим Петрановић. Изванредни обновитељ и градитељ црквеног живота, аскета и духовник, књижевник, оснивач и уредник многих листова и часописа, неуморни прегалац на добро свог народа у читавом приморју, укратко: лик светитеља и просветитеља правог светосавског типа.

Други је, многи од вас га и данас памте и сећају га се с љубављу, отац Јустин Дечански и Савински. И немојте замерити што ћу опет бити субјективан и игуман дечанске обитељи у периоду када сам ја се припремао за монаштво и игуман у време када сам постао монах у светим Дечанима на Косову. Он је трајни белег, трајну успомену, оставио у нашој Цркви пре свега бригом, чувањем и сабрањем монаштва у дечанску свету лавру, али и овде, у овом светосавском крају, када је постављен за игумана Савине, отац Јустин је оставио траг пре свега дубоким човекољубљем. И данас се преносе његове духовне поуке и савети како онима који живе као монаси исто тако можда још више онима који се називају мирјанима. То су биле поуке, које су неретко биле и духовите, које су хируршки тачно проницале у душу нашег савременог човека и дефинисале духовни, а исто тако и егзистенцијални, проблем који многи од нас данас имају. Захваљујући великом духовном искуству, преписивао им је духовни лек или савет како да наставе живот у миру.

Имао сам духовну потребу да потсетим на ова два духовна горостаса, владику Герасима Петрановића, светитеља правог светосавског типа, и оца Јустина, духовника, народног учитеља и окрепитеља. Наравно, не можемо а да се не сетимо и великог оца и духовника читаве Црне Горе и шире, великог просветитеља и учитеља у нашој Цркви, блаженопочившег митрополита Амфилохија, човека који је дошао овде у Црну Гору, која је мало рећи била духовно опустошена, запарложена, али човека који је имао Христа у срцу и трпељиво у смирењу заорао дубоку бразду и посејао квалитетно у Христу семе Јеванђеља које је за непуне три деценије не само проклијало, него је дало богате и предивне духовне плодове. Ти плодови нису само манастири препуни монаха и монахиња, нису само парохије које имају своје духовне оце и свештенике, него сте то ви, браћо и сестре, православни хришћани! То су ваша лица, то су ваше душе које носе белег, печат и знак Христов, а то значи знак љубави, знак јеванђељских вредности, знак спремности да у стрпљењу и у отворености срца без почетка и краја чините све да задобијете и примите – управо у складу са оним семеном Христовим који је блаженопочивши митрополит посејао – све и свакога, да приведете све и свакога у своје срце, у душу своју, у храм Христов, у Цркву Његову без обзира на то ко како себе назива или ко заиста јесте једно, друго или треће. Да имамо његове молитве, а и ми да се молимо непрестано једни за друге молећи и за њега.

Не би био ред да ја својим речима, пре него што се сутра поново састанемо да прославимо Успење Пресвете Богородице, окончам ово обраћање када је о Савини на пар стотина метара одавде, од овог места, на једној мељинској тераси тик уз море, србски Златоуст, Свети владика жички и охридски Николај Велимировић записао: „Сва је Бока лепа, сваки је кутић њен за дивљење, али једно је место најлепше, једно је уточиште најсветије, на једноме неголемом простору усредсредио је Творац света све лепоте природне. То место, тај мали Еден, јесте манастир Савина. Ако игде на овој грешној земљи има достојна места за становиште Бога, то је заиста ова света обитељ, то је србско приморско светилиште“.

Хвала вам, браћо и сестре, на овом сабрању. Поносите се својим дивним Херцег Новим, својом Савином. Ходајмо траговима Господњим које је на духовну мапу нашег народа уцртао Свети Сава. Њему се данас молимо, а молимо се и Пресветој Богородици, чије Успење славимо, да Господ ниспошље свој мир, своју љубав, сваки свој духовни благослов на све нас који смо овде сабрани, на све вас који живите овде у Херцег Новом, у Боки Которској, али и на све људе добре воље који овде долазе. Нека Господ благослови читаву Црну Гору да донесе мир, љубав и радост на све људе који живе у њој, да засија Његова истина, Његова правда, Његова доброта, Његова слобода и да благослов Његов буде над читавим светом, а ми заједно са Светим Савом, заједно са Пресветом Богородицом да славимо Њега, Једнога у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин! Срећан и благословен празник и нека вас све Господ благослови!

Извор: Митрополија