Битка за Северни пол

Москва, 3. августа – Русија је поново кренула у освајање Северног пола, овога пута да би исправила оно што је 1997. године изгубила ратификацијом Конвенције УН о морском праву из 1982. године. Реч је о документу којим су територијалне воде ограничене на 12 миља, а економска контрола до 200 миља од приобаља. Конвенцијом је, међутим, истовремено дато право државама да своје ексклузивно право експлоатације природних богатстава прошире на континентални гребен који се простире дуж њених граница.

Управо то, поред научних, јесте и задатак својеврсне руске „геополитичке” експедиције „Арктик–2007”, која треба да прикупи довољно доказа да су гребени Ломоносов и Мендељејев на најсевернијој тачки земљине кугле наставак сибирске континенталне платформе, односно обалског дела северне Русије.

Тиме би у океанском простору Русији припао „троугао” територије од Камчатке на истоку до Северног пола и Мурманска на западу, што представља 1,2 милиона „нових” квадратних километара и, што је још важније, право на експлоатацију огромних природних, пре свега, енергетских ресурса који, по процени стручњака, чине четвртину укупних светских резерви нафте и гаса, уз претпостављене залихе олова, никла, платине, мангана и дијаманата у арктичким дубинама.

У свом походу Русија ће се без сумње суочити са отпором других поларних земаља – Данске, Норвешке, Канаде, Исланда, Шведске и Финске, а у „борбу” су одлучиле да се укључе и САД.

Данска сматра гребен Ломоносов наставком свог Гренланда, а канадско острво Елесмер ближе је гребену од руске територије. Норвежани могу да, због архипелага Свалбард, такође истакну своје претензије. Да би САД, међутим, учествовале у дељењу „арктичког колача” и имале право да седну за преговарачки сто у међународној комисији морају претходно да ратификују Конвенцију УН.

На свакодневне извештаје о приближавању руске експедиције „крајњој дестинацији”, Вашингтон је хитро реаговао изјавом портпарола Стејт департмента Тома Кејсија, који је рекао да САД „врло пажљиво прате ситуацију”, најављујући да ће, ради заштите својих интереса, амерички парламент пожурити да ратификује Конвенцију УН из 1982. године.

Главни правни саветник америчког државног секретара Џон Белинџер изјавио је недавно листу „УСА тудеј” да је Америци досадило да гледа како друге земље деле Арктик и најавио активније кораке Вашингтона, као што је подношење захтева за добијање права на зону која улази у Северни ледени океан 600 миља од приобаља Аљаске.

Руске власти свесне су да ће потврђивање права на проширење континенталног гребена потрајати, будући да је Москва истакла претензије у складу са критеријумима Конвенције УН на Северни пол још 2001. године, наводећи као главни доказ да је гребен Ломоносов, подводни венац који се подиже над дном Леденог океана 3.700 метара, наставак сибирске континенталне платформе над површином океана. Специјална комисија при УН није, међутим, 2002. године могла да донесе коначно решење, а експерти за морско право сматрали су да су неопходни допунски научни подаци и заснивање захтева.

Комисију бирају државе потписнице Конвенције и чини је 21 члан из редова геолога, геофизичара или хидрографа, који иступају у личном својству. Она није орган УН, иако заседа у седишту УН, а технички јој помаже Секретаријат УН. У јуну ове године изабрани су нови чланови комисије на пет година.

Комисија се, међутим, не бави споровима, већ даје позитивне препоруке – такви сукоби интереса и спорови решавају се на основу међународног права, мирним решавањем и међудржавним споразумима.

Тако је, како је недавно саопштило руско Министарство иностраних послова, континентални гребен у Беринговом мору утврђен споразумом са САД из 1990. године, и комисија може да да позитивну препоруку о руском захтеву у том делу гребена тек када споразум ступи на снагу.

До сада га Русија, међутим, није ратификовала и он се „примењује привремено”.

Руски политиколог Дмитриј Јевстафјев процењује да би цео процес проширивања руске територије могао да потраје и осам година. „Почињу постепено да се исправљају грешке, глупости и нејасноће које је Русија учинила у периоду ′либералног романтизма′, потписивала документе не мислећи о последицама”, рекао је он.

Јевстафјев сматра да ће, пошто је на делу „период сумрака међународног права”, осим правног, то питање морати да се решава и „фактичким” освајањем територије, уз исказивање спремности да се она брани и заштити. „Тај ће процес трајати дуго и неће много изменити то што је спуштена капсула са државном заставом Русије”, рекао је руски политиколог.