Демократија полаже испит. Проверено Викиликсом

Џулијан Асанж је целу прошлу недељу био главна тема светских медија. Оснивач Викиликса је одлучио да се не крије од власти Британије, и предао се у уторак. Већина људи схвата да потерница није расписана због злочина сексуалног карактера већ због објављивања тајних докумената.

Асанжа су сместили у посебни блок највећег затвора Енглеске – Вандсворт (Wandsworth) и забранили било какве контакте. Чак ни адвокатима није било дозвољено да му приђу одмах после хапшења. Рекли су им да у затвору није предвиђено место за разговоре. Чудновато. Чак и у холивудским акционим филмовима када ухапшени тражи адвоката полиција му нерадо даје телефонску слушалицу. Демократија, зар не?
 

А у случају Асанжа власти поступају као да им је пао шака посебно опасан манијак, који је силовао бар пола Шведске. Са детаљима ове оптужнице која је покренута још у августу није био упознат ни Асанж, ни његови адвокати све до 7.децембра када је прочитана. Прва расправа у суду је заказана за 14.децембар, консултација Асанжа са одбраном – за 13-ти. Односно за припрему адвокатима су дали 24 сата. Затим је британска Темида одлучила да попусти – сусрет клијента и одбране су пренели на 9-ти децембар. Али и сам процес! Тако да ће се радити у условима цајтнота, рекао је у среду „Гласу Русије“ адвокат Асанжа Марк Стивенс.
 

Биће ми веома тешко да се припремим за одбрану клијента. До сада не располажем детаљном информацијом о чињеницама овог случаја. Шведски тужилац – можемо га слободно назвати „ловцем“ на Асанжа – већ неколико месеци игра жмурке са нама. Џулијан је још у августу замолио да му се предочи детаљна информација о томе за шта га терете, али до сада је није добио. Он је сигуран да би могао да демантује све за шта га окривљују.
 

Мрежа која се плете око Асанжа све јасније сведочи о томе да  „сексуално злостављање“ није главно. Притисак на Асанжа је све већи, и са свих страна, наставља Марк Стивенс:
 

Његов сајт је нападнут, „Мастеркард“ и „Виза“ су затвориле његове рачуне. А ти исти веома радо сарађују са краљевима порнопродукције и расистичким покретима као што је ку-клукс-клан. Зашто је легални Викиликс заслужио такву пажњу?
 

Да подсетимо како су се развијали догађаји: Викиликс је привукао пажњу у пролеће, објављивањем тајних докумената о акцијама војника САД у Авганистану. На лето се Асанж појавио у Шведској у друштву две даме. Даме (а сматра се да је једна од њих повезана са ЦИА) су се пожалиле на Џулијана полицији, јер, како кажу, одбио је да користи контрацептиве, а у Шведској су веома строги по том питању. Али после кратке расправе случај је затворен. У новембру на сајту Викиликс се појављује још једна порција занимљивог штива: овог пута тајна дипломатска кореспонденција америчких амбасада и државног департмана САД. И тада су се сви сетили приватног живота Асанжа.
 

У одбрану Асанжа је устала цела Аустралија, чак и власт, која раније није одобравала образовну делатност свог држављанина. Сада аустралијски МИП примећује да Асанж не може да сноси одговорност за то што Американци не могу да сачувају у тајности дипломатске депеше. А компјутерски генији – саборци Асанжа – користе своје методе: снагу хакера на себи су осетили већ многи, па и већ поменути „Мастеркард“.

А сарадници Викиликса припремају нове публикације. Као кажу, посао не чека да се главни уредник врати са одмора.