Мит да је руска специјална операција у Украјини довела до невиђеног повећања цена енергената

17.06.2022. год.

(Извор: европски комесар за енергетику К. Симсон, 8. март 2022.)

Као резултат хладне зиме 2020-2021. до пролећа 2021. године складишта гаса у Европи су била практично празна. Европска унија већ дуже време одлаже доношење одлука о пуњењу својих складишта гаса, очекујући пад цена. Међутим, није дошло до сезонског пада цена гаса усљед економских и технолошких потешкоћа америчких произвођача гаса, низа природних фактора, као и постепеног опоравка привредног амбијента и повећања потражње за гасом у Азији, где су отишле додатне испоруке. Поред тога, могућности обновљиве енергије у Европској унији биле су преувеличане (у неповољним временским условима ветар је произвео упола мање електричне енергије него што је планирано).

Као резултат тога, до средине 2021. године у ЕУ се формирао дефицит гаса. Као резултат тога, до краја 2021. године европска складишта су била попуњени до минималних 72% (у Аустрији - 50,44%, у Холандији - 54,43%, у Немачкој - 64,57%). Почетак снабдевања гасоводом "Северни ток 2" могао би да компензује напетост на европском тржишту гаса, али под притиском САД-а и антируских снага у ЕУ, гасовод није почео да функционише.

Расту цене гаса допринеле су и системске стратешке грешке Европске комисије, која води нерационалну политику напуштања дугорочних уговора и преласка на спот уговоре за гас (у септембру 2021. цена за 1.000 кубних метара је премашила 1.000 долара, а у марту достигла максимум од 3600 долара). У међувремену, према проценама стручњака, руски гасоводни гас би у првом кварталу 2022. за европљане био 40 одсто јефтинији од спот уговора. Важно је нагласити да, према енергетском моделу Европске уније, без обзира на цену по којој су енергетске компаније ЕУ увозиле гас из Русије, оне га продају производним компанијама и предузећима (а самим тим и обичним грађанима) по спот ценама, добијајући супер профит од тога. Као резултат тога, производне компаније одлазе у стечај, стварају се предуслови за несташицу електричне енергије и, сходно томе, расту цене за обичне потрошаче. Власти ЕУ то не објашњавају својим грађанима.

Кривица је и на претерано либералној монетарној политици ЕУ и САД и огромним постпандемијским инјекцијама у западне економије, које су допринеле убрзању инфлације и утицале на раст цена на робним берзама. Као резултат убрзаног наметања Европског зеленог договора од стране ЕУ и општег постављања приоритета климатске агенде, сектор нафте и гаса је озбиљно недовољно финансиран.

Кључни фактор у одржавању високих цена енергената су најновији пакети једностраних западних санкција и сталне спекулације о могућим новим антируским мерама у енергетском сектору, изазивајући негативна тржишна очекивања.

Замрзавање девизних резерви Централне банке Русије, ограничења страних средстава "Гаспрома" и други елементи политике санкција приморали су руске власти да уведу механизме којима би се гарантовало да домаћи добављачи добијају исплату од страних партнера за испоручени гас. Земље које намећу незаконите рестриктивне мере сада морају да плаћају гас који троше у рубљама. До 18. маја 2022. године, око половина од 54 компаније увознице из непријатељских земаља испунила је неопходне услове за то. Они који одбију (Бугарска, Данска, Холандија, Пољска, Финска) мораће да плате више за снабдевање из других извора.

Очекивање земаља ЕУ да брзо замене руски гас је илузорно. Глобална потражња за њим ће 2022. године премашити понуду (436 милиона тона према 410 милиона тона), нови пројекти ће почети да раде најкасније 2024. године, а постојећи ће моћи да повећају залихе за максимално 10,6 милиона тона. Европска комисија, међутим, позива у својим недавно представљеним документима - планом "Заједничка европска акција за приступачнију, сигурнију и одрживију енергију" и стратегијом "Спољна енергетска интеракција ЕУ у свету који се мења" - на рано напуштање руских енергетских ресурса, тражењем алтернативних добављача, развојем енергије из обновљивих извора, укупне уштеде енергије и енергетске ефикасности, и не нуди праве мере за смањење цена енергије. Истовремено, покушава да отежа Русији проналажење нових тржишта, стварајући тако ризик од вештачке несташице енергетских ресурса и неизвесности на светским тржиштима.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti