Почетна страница > Новости
У 2021. години Русија је чинила 40% увоза природног гаса у ЕУ, 27% нафте и 46% угља. Од самог почетка испорука гаса у Европу, крајем 60-их година прошлог века, СССР, а потом и Русија полазиле су од тога да енергетска сарадња треба да остане ван политике. Након заоштравања реторике из кругова у ЕУ негативно настројених према Русији, још 2000-их година овог века, досљедно је позиван Брисел да не политизује сарадњу у овој области, скретана је пажња партнерима да се сарадња у енергетском сектору одвија у интересу обе стране, да се приближавају привреде Русије и земаља ЕУ и да се даје стабилизујући допринос очувању безбедности на европском континенту.
На позиве самих чланица ЕУ, у настојању да повећа обострано корисну сарадњу са нашим западним суседима, Русија последњих деценија спроводи нове нафтно-гасне пројекте у Русији, постављајући за њих одговарајуће гасоводе и нафтоводе у правцу Европе. У те сврхе је 2000. године покренут Енергетски дијалог Русија-ЕУ, формирана је његова разграната структура, 2013. године усвојена је Мапа пута за енергетску сарадњу између Русије и ЕУ до 2050. године, приближавање енергетских стандарда, сврсисходност координације усвојене енергетске стратегије.
Чак и током гасних „сукоба“ између Русије и Украјине 2005-2006. и 2008-2009, као и након 2014. године, Русија је показала поузданост и гарантовала несметано снабдевање енергентима у складу са својим обавезама. На Форуму земаља извозница гаса у Дохи у фебруару 2022. године, руска страна је потврдила своју посвећеност наставку извоза природног гаса на међународна тржишта, укључујући Европу.
Неосновано саопштавајући наводне планове Русије да заустави испоруке угљоводоника Европи, злобници у ЕУ и иностранству свим силама покушавају да отргну Русију од Европе, да раскину све везе, иако ће то нанети огромну штету привредама земаља ЕУ и њихових грађана. Наводи да Москва користи залихе енергије у политичке сврхе постао је део информационог рата који су Брисел и Вашингтон покренули против Русије, што је у супротности са чињеницама, јер потоњи настоји да повећа извоз свог гаса у Европску унију.
Не постоје праве алтернативе руским енергентима на европском тржишту у блиској будућности. Ако њихова понуда буде ограничена, привреда и грађани ЕУ ће се суочити са огромним потешкоћама. То се добро разуме у неким престоницама ЕУ. Стога, посебно, у позадини изјава о одбијању руских енергетских ресурса, један број земаља сада, напротив, у стварности повећава куповину руског природног гаса за пумпање у своја подземна складишта.
Дакле, очигледно је да управо Европска унија, уводећи или планирајући увођење унилатералних санкција на испоруку руских енергената, политизује енергетски сектор, покушава да искористи међузависност потрошача и добављача енергије као инструмент политичког притиска, истовремено наносећи штету својој сопственој привреди и социо-економском благостању својих грађана, дестабилизујући ионако тешку ситуацију на светским енергетским тржиштима. Одлука усвојена на састанку Европског савета 30-31. маја 2022. о делимичној забрани увоза руске нафте и нафтних деривата у ЕУ потврђује да ЕУ није спремна да одустане од ове опаке праксе, без обзира на интересе светске заједнице.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Мит да Русија користи залихе енергије у политичке сврхе
17.06.2022. год.
У 2021. години Русија је чинила 40% увоза природног гаса у ЕУ, 27% нафте и 46% угља. Од самог почетка испорука гаса у Европу, крајем 60-их година прошлог века, СССР, а потом и Русија полазиле су од тога да енергетска сарадња треба да остане ван политике. Након заоштравања реторике из кругова у ЕУ негативно настројених према Русији, још 2000-их година овог века, досљедно је позиван Брисел да не политизује сарадњу у овој области, скретана је пажња партнерима да се сарадња у енергетском сектору одвија у интересу обе стране, да се приближавају привреде Русије и земаља ЕУ и да се даје стабилизујући допринос очувању безбедности на европском континенту.
На позиве самих чланица ЕУ, у настојању да повећа обострано корисну сарадњу са нашим западним суседима, Русија последњих деценија спроводи нове нафтно-гасне пројекте у Русији, постављајући за њих одговарајуће гасоводе и нафтоводе у правцу Европе. У те сврхе је 2000. године покренут Енергетски дијалог Русија-ЕУ, формирана је његова разграната структура, 2013. године усвојена је Мапа пута за енергетску сарадњу између Русије и ЕУ до 2050. године, приближавање енергетских стандарда, сврсисходност координације усвојене енергетске стратегије.
Чак и током гасних „сукоба“ између Русије и Украјине 2005-2006. и 2008-2009, као и након 2014. године, Русија је показала поузданост и гарантовала несметано снабдевање енергентима у складу са својим обавезама. На Форуму земаља извозница гаса у Дохи у фебруару 2022. године, руска страна је потврдила своју посвећеност наставку извоза природног гаса на међународна тржишта, укључујући Европу.
Неосновано саопштавајући наводне планове Русије да заустави испоруке угљоводоника Европи, злобници у ЕУ и иностранству свим силама покушавају да отргну Русију од Европе, да раскину све везе, иако ће то нанети огромну штету привредама земаља ЕУ и њихових грађана. Наводи да Москва користи залихе енергије у политичке сврхе постао је део информационог рата који су Брисел и Вашингтон покренули против Русије, што је у супротности са чињеницама, јер потоњи настоји да повећа извоз свог гаса у Европску унију.
Не постоје праве алтернативе руским енергентима на европском тржишту у блиској будућности. Ако њихова понуда буде ограничена, привреда и грађани ЕУ ће се суочити са огромним потешкоћама. То се добро разуме у неким престоницама ЕУ. Стога, посебно, у позадини изјава о одбијању руских енергетских ресурса, један број земаља сада, напротив, у стварности повећава куповину руског природног гаса за пумпање у своја подземна складишта.
Дакле, очигледно је да управо Европска унија, уводећи или планирајући увођење унилатералних санкција на испоруку руских енергената, политизује енергетски сектор, покушава да искористи међузависност потрошача и добављача енергије као инструмент политичког притиска, истовремено наносећи штету својој сопственој привреди и социо-економском благостању својих грађана, дестабилизујући ионако тешку ситуацију на светским енергетским тржиштима. Одлука усвојена на састанку Европског савета 30-31. маја 2022. о делимичној забрани увоза руске нафте и нафтних деривата у ЕУ потврђује да ЕУ није спремна да одустане од ове опаке праксе, без обзира на интересе светске заједнице.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / Иван Руднев/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.
Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.
Остале новости из рубрике »