Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

11.05.2022. год.

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих по својој природи, појава и догађаја. С једне стране два светска рата и "хладни" рат, хиљаду државних преврата, револуција за ослобођење држава колонијалног света, а са друге стране брзи напредак науке, технике, уметности и невиђени економски раст. Али ипак у безброј вишеразмерних процеса протеклог XX и овог XXI века, посебно место заузима Други светски рат и победа над нацизмом и фашизмом, чију одлучујућу улогу је имао Совјетски Савез и његови савезници. Управо она, Победа маја 1945.године, обезбедила је будућност човечанству и открила нове могућности за његово развиће.

За Победу над нацизмом, човечанство је платило не малу цену - више од 55 милиона људских живота, и то не рачунајући рањене и оне који су задобили повреде, и такође разрушена инфраструктура. Али сама страшна судбина пала је на Совјетски Савез, који је током ратних година изгубио 26,6 милиона својих кћерки и синова, од којих је 14 милиона погинуло у жестоким условима периода окупације западних региона СССР-а од стране нацистичке Немачке, а такође не мање 30% националног богатства. Али совјетски народ није клонуо и изгнавши врага са своје територије, није успео да се опорави од тешких губитака рата (1944-1945), помогавши народима Европе да се избаве од нацистичког јарма и започне обнову разрушене земље.

Међутим, с обзиром на неизвесну смену генерација, одлазак ратних ветерана, логораша, грађани окупирани од нацистичких земаља - носиоци истините историјске памети, брзе промене баланса сила на граници XX-XXI века, глобализација и нова парадигма друштвено економског развоја коју је човечанству наметнуо Запад, пракса ревизије и прекрајање историје Другог светског рата постала је широко распрострањена. У последњој декади све више је активно у међународном и информационом простору да се убацује слободно тумачење историјских чињеница (испада да је СССР напао на нацистичку Немачку!), искривљују се подаци о страшним злочинима нацизма (концентрациони логори "Освенцим", "Бухенваљд" и други били су тешке колоније!), решења Нинбершког процеса (испада да су команде РСХА и Вермахта, само обични војници који испуњавају нечија наређења, они нису преступници, већ жртве околности!), а Совјетски Савез се изједначе са нацистичком Немачком и сматрају га одговорним за подстрекивање и последице Другог светског рата. И, све то се ради негледајући на светско признање положаја Међународног Војног трибунала у Нирнбергу, сагласно с тим, да убиства и истребљења цивилног становништва, која су се десила до и за време рата, сматрају се злочинима против човечности и немају застарелост!

У таквом случају, није ли време да УН, ОБСЕ, савет Европе, друге међународне организације са ауторитетом, а такође такве земље као Аустрија, Белгија, Мађарска, Луксембург, Чешка, Француска, ФРГ, Швајцарска и Израел, чија законодавства предвиђају правну одговорност за негирање злочина нацистичке Немачке и њених сателита, престати стидљиво, зарад тренутног профита и лицемерног евроатланског јединства, игнорисати чињенице грубог извртања историје Другог светског рата и спречити извртање најтрагичнијих страница? Јавно манифестовање на граници векова, развој и жеља присталица униполарног света, која је у последње време широко развијена, да неутралишу улогу Совјетског Савеза у победи у Другом светском рату, изолујући његовог наследника - Русију на међународној арени и превести Русију из категорије земље победнице у категорију државе агресора, следећи циљ није само уништење историјске памети, већ и обнова нових форми нацизма и фашизма у државним и националним размерама. Међутим, треба имати на уму да немарно руковање резултатима Другог светског рата, свесно формирање искривљених слика прошлости и трансформација политичких сећања, који су и даље универзална платформа за међудржавни и међуетнички дијалог, могу створити нове још веће разарајуће конфликте.

И, зато, човечанству, посебно САД-у и земљама Европе, потребно је да се одлуче шта ће да изаберу у XXI веку - продужетак безчовечне праксе крвавих револуција и бесконачну серију ратова или мирну коезистенцију и постепено развиће цивилизације човека са свом разноликошћу својих култура, етничких група, религија и погледа на свет.

Андреј Владимирович