РТ: Мисија ОЕБС-а у Украјини шпијунирала за Кијев - Москва

21.04.2022. год.

Посматрачи су прикупљали информације за Кијев, док је руководство ОЕБС-а заташкавало присилну заплену његових возила, наводи Москва

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) сарађивала је са украјинском владом у њеној борби против република Донбаса и покушала да прикрије злочине украјинских екстремистичких снага, рекао је заменик представника Русије у УН-у на састанку Савета безбедности.

Оптужбе су уследиле када је Дмитриј Пољански критиковао западне силе, рекавши да су лицемерне у вези са безбедносном кризом у Украјини.

"САД и њихови савезници теже сопственим себичним интересима, а не интересима украјинског народа, када подстичу непријатељства" у источноевропској земљи, рекао је дипломата.

„Добили смо најновији доказ колико су прљави ваши трикови у изградњи ’поретка заснованог на правилима‘ када смо открили доказ да је специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини једноставно шпијунирала за Кијев уместо да бележи кршење примирја“, рекао је он. Званичник је рекао да Русија прикупља још доказа како би покренула случај против посматрача.

Пољански је изнео још оптужби када је говорио о заплени службених возила ОЕБС-а од стране украјинских екстремиста у Мариупољу. Он је рекао да постоје извештаји да су осам аутомобила, од којих су неки блиндирани, узели Украјинци. Један од њих је касније снимљен са јасним знацима употребе у борби. Слични извештаји стижу и из других места у источној Украјини, рекао је он.

„Руководство ОЕБС-а је било свесно проблема, али је одлучило да заташка ову чињеницу колико год је могло“, рекао је руски званичник.

Он је додао да су таква открића „подривала поверење у међународне организације у којима западни званичници играју доминантну улогу“. Овај недостатак поверења доводи у питање све позиве према Москви на хуманитарни прекид ватре у Украјини који долазе са Запада, рекао је званичник.

„У пракси, позиви су показали жељу да се кијевским екстремистима и радикалима да пауза за прегруписавање, примање нових пошиљки беспилотних летелица, противтенковских и противваздушних ракета и организовање провокација ради ширења лажи о акцијама руских војника“, рекао је Пољански.

Русија ће правити разлику између „псеудо-миротворства“ и истинских покушаја да се „помогне Украјини да донесе дуго потребне исправне одлуке“, рекао је он.

ОЕБС је позван у Украјину да прати ситуацију у земљи у марту 2014. године, убрзо након што је оружани пуч у Кијеву изазвао нагли пораст тензија на истоку. Специјална посматрачка мисија (СММ) постала је кључно оруђе у поштовању примирја између владиних снага и побуњеника, које је наведено као први део мапе пута ка миру постављеном у такозваним споразумима из Минска. Посматрачи ОЕБС-а патролирали су линијом контакта како би проверавали да ли је распоређивање снага зараћених страна у складу са договором и пријавили било какво кршење примирја.

Теренска мисија је била највећа у историји организације, са чак 814 међународних и 477 домаћих запослених и преко 2.400 дневних извештаја направљених за осам година.

Мандат мисије је истекао 31. марта, а Русија се противила њеном продужењу. Москва је оптужила ОЕБС да је истискивала руске представнике из СММ-а иако се број посматрача повећавао.

Како је објашњавао одлуку земље да повуче њено учешће и финансирање, руски представник у организацији Александар Лукашевич оптужио је ОЕБС да је стао на страну Кијева у третирању две републике Донбаса као „територије под контролом неких терориста“ и да практично одбија да координише са њима.

Прошле недеље, Доњецка и Луганска Народна Република одлучиле су да забране посматраче ОЕБС-а на својим територијама почевши од 30. априла. Обе истражују наводе о шпијунажи од стране чланова мисије. Влада у Луганску пријавила је хапшење двојице службеника ОЕБС-а осумњичених за издају. Русија води сопствену кривичну истрагу о шпијунажи.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti