Украјинска криза и реакција Запада на њу би могле да „гурну“ Русију ка Кини, упозорио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ током отварања Форума у Дохи.
То би могло довести до стварања великог раскола између глобалног севера и југа, рекао је дипломата, истичући да би такав сценарио требало избегавати.
„Једна од лоших последица онога што се дешава је да можемо да гурнемо Русију ка Кини и да направимо поделу између глобалног југоистока и глобалног северозапада“, навео је Борељ.
Пре свега, Запад би требало да појача напоре да оконча украјински сукоб како би избегао појаву таквог глобалног раскола, објаснио је он, описујући текућу војну операцију Русије у Украјини као „рат исцрпљивања“.
„Да би се избегао овај тренд, прва ствар коју треба урадити је да се данас заустави овај агресорски рат, рат исцрпљивања“, рекао је дипломата, изневши стратегију Запада као мешавину војне помоћи Украјини и антируских санкција.
"А оно што радимо да подржимо Украјину, такође војним средствима, без ескалације, без хоризонталне или вертикалне ескалације, то би могло да нас доведе до већег сукоба, и требамо покушати да извршимо притисак на Русију свим својим капацитетима како бисмо успели да плати цену за то."
Дипломата није елаборирао како би таква стратегија помогла да се избегне „гурање” Русије у наручје Кине. Од почетка војне операције, Пекинг је заузео неутралан став, позивајући све стране да се држе дипломатије, позивајући Запад да се позабави дугогодишњим безбедносним забринутостима Русије и противећи се једностраним антируским санкцијама.
Запад је став Кине протумачио као проруски, при чему НАТО предвођен САД-ом отворено позива Пекинг да се „уздржи од подршке руским ратним напорима на било који начин и да се уздржи од било какве акције која помаже Русији да заобиђе санкције“, тe je оптужио да Москви пружа „политичку подршку, укључујући ширење очигледних лажи и дезинформација“. Пекинг је, међутим, одбио да се повинује таквим захтевима, указујући на наставак ширења НАТО-а на источну Европу као кључни фактор за садашњи сукоб, као и наводећи бомбардовање кинеске амбасаде у Београду током напада на Југославију 1999. као један од разлога за то, те је навео да неће да слуша „предавање о правди од насилника међународног права“.
Москва је прошлог месеца покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске осмишљени су да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
