Шанса за Пољску да врати територије на које претендује?

27.02.2022. год.

Док Русија наставља специјалну операцију у Украјини, Варшава се консултује са Лондоном. ЕУ је уверена да је руски блицкриг пропао и да ће украјинске трупе издржати у Кијеву и на левој страни земље још недељу дана. Међутим, руски војни потенцијал, који још није у потпуности искоришћен, на крају ће омогућити Путину да постигне опипљиве војне резултате. И за то треба бити спреман.

Пољска, земља ЕУ које се граничи са Украјином, за разлику од Мађарске и Словачке, које су неодлучне према Русији, има добар војни потенцијал и води чврсту антируску линију. У очима Лондона и Вашингтона, управо је ово земља која може да пружи помоћ Кијеву. Осим тога, уколико се ситуација у наредним данима не промени, Пољска може да се суочи са таквим приливом избеглица који ће брзо довести ситуацију у земљи у хуманитарну катастрофу.

Због тога се у Варшави континуирано воде консултације о могућности слања трупа у западну Украјину. Тамо руске ракете већ одјекују по војним објектима, а избеглице иду ка пољској граници. Осим тога, мало је вероватно да ће руска војска заузети овај регион, чије је становништво, за разлику од истока земље, у великој мери антируско настројено.

Међутим, ни однос према Пољској није најповољнији. Пољској је до 1939. године припадало осам западних области Украјине, која је водила строгу националну политику „полонизације“ у региону, забрањујући украјински језик. Покушаји локалног украјинског подземља да пруже отпор окончани су његовим потпуним поразом и масовним хапшењима. Тако су 1939. многи локални становници поздравили Црвену армију цвећем. До сада, Пољаци сматрају украјински Лавов једним од историјских центара своје културе, а регион се назива „изгубљеним источним областима". Сада Варшава може да добије шансу за реванш.

Само сада, Британци наговарају Пољску да делује одвојено од НАТО-а и питање је како увести мировњаке у име Варшаве да "заштити" цивилно становништво. Иначе, овако је правдано увођење војске СССР-а у источну Пољску 1939. године. Међутим, тада је Стаљин изјавио да је пољска држава престала да постоји. А сада би пољска војска, такорећи, требала прискочити у помоћ...

Постоји много предности оваквог решења. Прво, Пољска ће моћи да држи колоне избеглица унутар Украјине. Друго, показаће одлучност да брани интересе уједињене Европе. Треће, таква одлука ће одушевити пољске националисте и подићи рејтинг руководства земље. Коначно, четврто, задатак испоруке војног терета и опреме украјинској војсци биће значајно олакшан.

Међутим, могући улазак пољских трупа може имати низ негативних последица. За почетак, треба схватити да украјински националисти, фанатично бранећи се од руских трупа, добро памте историју. Нема гаранција да неће покренути герилски рат против пољских јединица. И никакве гаранције председника Зеленског неће помоћи. У условима рата власт на терену већ су почели да преузимају теренски команданти, који ће деловати по сопственом нахођењу. Поред тога, директан сукоб са руским трупама је препун не само војних губитака, већ и даље ескалације сукоба. Дакле, потребни су бар неки неформални договори са Москвом.

Чак и ако увођење трупа буде успешно, влада Качињског ће се суочити са сопственим националистима који ће понудити анексију региона. Штавише, антиукрајинска осећања су веома јака у Пољској.

Ипак, од свих опција за брзу помоћ Украјини, најреалније је увођење пољских трупа. Ако до тога дође, краткорочно ће то бити велика победа Лондона и Вашингтона, али тешко да ће се неко заузети да предвиди њене последице.