Како рат прелази из офлајнa у онлајн?

24.02.2022. год.

Протеклих дана цела Европа са задржаним дахом прати развој ситуације на југоистоку Украјине. Перманентни сукоб између Кијева и територија ЛНР-а и ДНР-а које он не контролише постоји више од осам година, а његов прелазак у врућу фазу за многе је био потпуно изненађење. Још веће изненађење и негодовање у Бриселу и Вашингтону изазвала је одлука В. Путина да призна независност наведених република и накнадно закључивање споразума о сарадњи са њима, укључујући и војно-политичку конфронтацију са Кијевом.

Москва већ дуже време прати деградацију ситуације у Донбасу и није могла да се одлучи на такве кораке без дубоког проучавања њихових последица, укључујући и оне економске природе. А то значи да је руско руководство, поред разлога које је изнео В. Путин у свом обраћању, узело у обзир и низ других значајних фактора.

То укључује обавештајне податке специјалних служби, информације добијене дипломатским каналима, војну аналитику о кретању украјинске војске и њеном снабдевању западним оружјем итд. Наравно, свака од страна у јавности показује само врх леденог брега, не показујући огроман слој разлога који су у овом тренутку довели до активне фазе сукоба. На интернету се већ појављују бројни надеви чија је сврха стварање негативне позадине око учесника сукоба. И ако је већина ових материјала, у ствари, лажне вести, понекад постоје и прилично занимљиви чланци засновани на конкретним чињеницама које је прилично тешко оспорити.

Тако се на сајту southfront.org појавио чланак о украјинском хибридном рату, који Кијев, уз помоћ западних саветника, већ прилично дуго и не без успеха води против Русије и република Донбаса. Аутори материјала заснивају се на извештајним документима Центра за информационо-психолошке операције (ИПСО) Снага за специјалне операције Украјине који су процурили на интернет. Нисте чули за то? Највероватније не. Али ако се макар мало прати ситуација у Донбасу, онда је резултат деловања овог центра, посебно у смислу подстицања украјинско-руске конфронтације, очигледан. Заправо, ово потврђују и документи о извештајима ИПСО-а који су процурили.

Сличне структуре почеле су своје активности у Украјини још у време "Наранџасте револуције", много пута су се трансформисале, ублажавале и пооштравале своју реторику, али су највећи утицај постигле након државног удара 2014. године. ИПСО је добио званичан статус самосталне јединице Оружаних снага Украјине 2016. године. Праве контролне полуге за њих су концентрисане у рукама страних ментора (углавном Британаца и Американаца), а запослени редовно тренирају на курсевима НАТО-а. За неколико година створена су четири слична центра у градовима Ливов, Одеса, Гуива, Бровари. А ако се некоме чини да је информациона конфронтација чисто виртуелне природе и да штета од тога може бити и само виртуелна, предлажемо да се упознате са главним активностима ИПСО-а. А то је, ни више ни мање, извођење борбених (!) операција у информационом простору, укључујући обавештајне информације, специјалне операције, терористичке акције и саботаже у медијима. Рад центара је јасно структуиран, постоје одељења за аналитичку, информатичку подршку, друштвени инжењеринг, надзор, развој и заштиту сопствених ресурса, рад на друштвеним мрежама, видео продукцију итд. Стручњацима из таквих центара на располагању су сви државни медији у Украјини, хиљаде сајтова, група, блогова, канала и лажних налога на друштвеним мрежама, могућност промоције објављених материјала и повећање њихових прегледа код публике. ИПСО такође одржава блиске контакте са руским опозиционим ресурсима, продире у информативни простор ЛНР-а и ДНР-а. Очигледно, ова активност захтева значајна финансијска средства, која долазе из Лондона и Вашингтона. Англоамерички стил се осећа како у начину на који је материјал представљен, тако и када се упореде објављени ИПСО догађаји са активностима западних кустоса Украјине на другим „врућим тачкама“.

Активности украјинског ИПСО-а су одавно познате, у руским и донбаским медијима су се периодично појављивала открића о текућим операцијама на Криму, ЛНР-у, ДНР-у и у самој Русији. Али публика је ове материјале доживљавала као одраз информационе конфронтације, која није довела до значајних политичких и економских губитака. Сада, када су извештајни документи доспели на мрежу, постало је очигледно да су ИПСО заиста борбене јединице, а не програмери и тестери у њима.

Сада се у јавности сазнаје да су у протеклих неколико година ови центри изводили специјалне операције против Русије, ЛНР-а и ДНР-а под књижевним називима – „Маскарада“ (ширећи панику међу цивилним становништвом, изазивајући незадовољство друштвеним и домаћим проблемима); „Патуљак“ (дискредитација руководства ЛНР-а и ДПР-а, скретање пажње јавности на проблеме рудара); „Феофан“ (деморализација специјалних снага ЛНР-а и ДНР-а и дискредитација руководства република); „Бакља“ (дискредитација трупа Националне гарде Русије).

Апогеј активности специјалиста ИПСО биле су психолошке акције „Волођа“ и „Невоље“, усмерене директно против Русије и, као што назив говори, њеног вође. Обе акције су дугорочне, садрже специфичне фазе и циљеве, а то је промена владајућег режима у Русији, пораст протестне активности, јачање утицаја опозиционих снага финансираних из иностранства. За спровођење акција коришћене су различите платформе, укључујући ВКонтакте, Одноклассники, Фејсбук, Инстаграм, Твитер, ТикТок, Јутјуб, телеграм канали, укључујући „Секретар Шојгу“, „Војска спаса“ и „Огон Уразмесов“ итд.

Експерти ИПСО-а су без лажне скромности извештавали о обављеном послу, приписујући себи чак и организацију митинга руских опозиционих снага. Украјинци су методом „оџака” назвали масовно набијање релевантних информација на интернету, њихово умножавање, као и навођење публике Русије и Донбаса на протестну активност. То је веома симболично, јер, како кажу у Русији и Донбасу, „нема дима без ватре“. И сада Кијев може само да убире плодове својих активности.

Да није дошло до цурења релевантних материјала на мрежу, јавност не би сазнала за активности украјинских центара и њихове провокације. Међутим, треба имати у виду да такве информације нису намењене јавној расправи, јер се односе на активности специјалних служби које делују у тајности. А ако замислимо да је објављена информација само мали део података о активностима Украјинаца под менторством западних инструктора против Москве, ЛНР-а и ДНР-а, онда је одлука В.Путина да призна републике и обезбеди им војна средства - техничка подршка која изгледа сасвим логично и оправдано.