РТ: САД спремне да одговоре на предлоге Русије о НАТО-у - Лавров

21.01.2022. год.

Током разговора у Женеви дипломате разматрале захтеве Москве да се ограничи ширење НАТО-а

Вашингтон се обавезао да ће писмено одговорити на предложене безбедносне гаранције Москве, саопштио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров после разговора са својим америчким колегом, државним секретаром Ентонијем Блинкеном.

Обраћајући се новинарима убрзо након састанка у Женеви, Лавров је рекао да је америчка страна изнела свој првобитни став о два нацрта споразума које је израдио Кремљ.

„Блинкен ми је рекао да је задовољан разменом коју смо имали и да ће му то помоћи, те нас је уверавао ће да следеће недеље дати писмени одговор.“

Међутим, додао је Лавров, за сада „њихова реакција је само прелиминарна – на то смо упозорени“.

Упитан да ли Русија намерава да објави одговор, високи дипломата је рекао да је то питање за Блинкена и америчку страну. Москва је првобитно изнела своје предлоге и намере да се разговори одрже јавно.

Лавров је такође додао да захтеви да Украјина не буде примљена у НАТО нису знак да Русија жели да успостави контролу над „сфером утицаја“, већ покушај да спречи блок да „посеје семе“ сукоба у источној Европи.

Поред тога, Лавров је рекао да је америчка страна преузела обавезу да помогне у примени споразума из Минска, чији је циљ да се оконча сукоб у Донбасу. Москва је раније оптужила Кијев да се оглушава од споразума који је потписан 2014. године, одбијајући да води разговоре са лидерима две самопроглашене републике у Доњецку и Луганску. Украјински председник Владимир Зеленски тврди да су отцепљени региони под контролом Русије, те је инсистирао да се уместо тога састане са председником Владимиром Путином.

Уочи дискусија, Блинкен је упозорио да су шансе за значајан напредак мале. „Не очекујем никакав помак“, рекао је он, наводећи да ће састанак бити прилика да се „види које је закључке Русија извукла из ових дипломатских контаката“.

Разговори су последњи у низу дипломатских састанака одржаних након што је Русија предложила два одвојена безбедносна документа, један упућен Вашингтону, а други НАТО-у, за које наводи да би смањили ризик од сукоба на европском континенту.

Међу предлозима је и захтев да војни блок предвођен САД-ом изда писмене гаранције да се неће даље ширити према руским границама, чиме се практично блокира Украјина од будућег чланства. Осим тога, Москва инсистира да НАТО треба да се уздржи од војних активности на територији бивших држава Варшавског пакта које су му приступиле после 1997. године.

Генерални секретар блока, Јенс Столтенберг, критиковао је захтеве Москве, рекавши да земља нема вето на напоре Украјине да се придружи, те је инсистирао да неће прихватити „двостепени“ систем чланства који би спречио распоређивање снага у одређеним државама.

Русија инсистира да су мере неопходне да би се избегао сукоб, а председник Владимир Путин је рекао да је Запад „преварио“ Русију дајући уверавања 1990-их да се блок неће ширити у простор који је остао након распада Совјетског Савеза. Након тога су примљене Пољска, Бугарска, Румунија и балтичке државе.

Извор: РТ