Почетна страница > Новости
Број места за тражење живота у нашем Сунчевом систему могао би да се прошири пошто су научници саопштили да су открили „убедљиве доказе“ о „прикривеном свету океана“ на Сатурновом леденом месецу Мимасу.
До сада су се Сатурнов Енцеладус и Јупитерова Европа сматрали главним кандидатима да би могли подржати живот. Оба ледена месеца показују знаке геолошке активности, што сугерише да имају унутрашњи извор топлоте који омогућава постојање течне воде испод површине, а вода је позната као савршен медијум за живот.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Сатурнов месец би могао бити још једно место где је могућ живот
21.01.2022. год.
Број места за тражење живота у нашем Сунчевом систему могао би да се прошири пошто су научници саопштили да су открили „убедљиве доказе“ о „прикривеном свету океана“ на Сатурновом леденом месецу Мимасу.
До сада су се Сатурнов Енцеладус и Јупитерова Европа сматрали главним кандидатима да би могли подржати живот. Оба ледена месеца показују знаке геолошке активности, што сугерише да имају унутрашњи извор топлоте који омогућава постојање течне воде испод површине, а вода је позната као савршен медијум за живот.
Али Мимас, који је добио име по космичкој станици "Звезда смрти" из франшизе "Ратови звезда" због великог кратера, није показивао никакве знаке такве активности, а астрономи су га посматрали као "само замрзнути ледени блок.”
Иронично, студија која је требало да једном заувек докаже да је Сатурнов месец геолошки мртав, на крају је дошла до потпуно супротног закључка.
„Испоставило се да нас је Мимасова површина преварила и постоје ваљани разлози да се сугерише да се на њему налази течни унутрашњи океан“, навела је у саопштењу за јавност др Алиса Роден са Југозападног истраживачког института.
Мала колебања или „либрације“ у Мимасовој ротацији која је открио НАСА-ин космички брод "Касини" могу се објаснити гравитационим интеракцијама месеца са Сатурном, које производе довољно топлоте да одрже течну воду испод леда, према студији објављеној раније овог месеца у часопису "Икарус".
Роден и њен тим развили су математичке моделе плимних процеса који загревају месец који сугеришу да би ледена шкољка на Мимасу могла да достигне између 22,5 и 32 километра.
„Већину времена када креирамо ове моделе, морамо да им пажљиво приђемо како бисмо направили оно што посматрамо“, рекла је она.
„Овај пут докази за унутрашњи океан управо су искочили из најреалистичнијих сценарија стабилности ледених шкољки и посматраних либрација.“
„Овај пут докази за унутрашњи океан управо су искочили из најреалистичнијих сценарија стабилности ледених шкољки и посматраних либрација.“
„Мимас је неодољива мета за наставак истраживања“, инсистирала је Роденова. Верификовање његовог статуса помогло би астрономима да боље разумеју Сатурнове прстенове и „преваленцију потенцијално настањивих океанских месеца, посебно на Урану“, додала је она.
Извор: РТ
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- Сатурнов месец Мимас, фото: © NASA / RT/ vostok.rs
- Повезане теме
- космос
- истраживање
- проналазак
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »