Како је прослављан Божић у царској Русији

07.01.2022. год.

Бољшевици су укинули древни хришћански обичај и уместо њега увели помпезну прославу Нове године. А како је изгледала прослава Божића пре револуције?

Житељи СССР-а и савремене Русије навикнути су да је Нова година најважнији зимски празник. Она се прославља бучно, често са великим бројем људи. Има много хране, традиционалних салата са мајонезом, сендвича са кавијаром, мандарина и шампањца, а ту је и незаобилазна видео-честитка шефа државе преко телевизора, непосредно пред поноћ. Затим следи весеље до зоре, пуцају петарде и праште ватромети. Руси се чудом чуде што странци одлазе на спавање одмах после поноћи (или уопште не дочекују Нову годину), пише Russia beyond.

Па ипак, треба рећи да се обичај прославе „најлуђе ноћи“ појавио тек током 1930-их. Совјетска власт је одлучила да направи празник првенствено за децу, како би она могла добити поклоне. Поред тога, СССР је Новој години доделио и окићену јелку, која је пре тога била главни атрибут Божића. Постепено су се празнику придружили и сви одрасли грађани, навикнути на велику прославу усред зиме.

Са божићном јелком 1911.

МАММ / МДФ / Russia in photo

По календару Православне цркве Божић пада 25. децембра. Пре револуције су и Црква и држава користиле исти, Јулијански календар. Бољшевици су 1918. године прешли на Грегоријански календар, а Црква је остала на Јулијанском, тако да је дошло до несклада, тј. 25. јануар по црквеном календару је заправо 7. јануар по државном календару (код католика тај несклад не постоји јер су они одавно прешли на Грегоријански календар).

Божићна јелка 1900-1910.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Божић је увек био нешто више од обичне ноћне гозбе. Тај дан је очекиван са великим нестрпљењем. Уочи празника су организоване „свјатке“, тј. бурне прославе и маскараде, које су затим трајале још две недеље. Тај обичај има дубоке корене у прошлости словенских племена.

На санкама по леду, Јусуповски врт 1900.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Лав Толстој овако описује тај весели период у роману „Рат и мир“: „Слуге прерушене у медведе, Турке, крчмаре и госпође – и страшне и смешне – уносиле су хладноћу и весеље. Најпре су се сви стидљиво снебивали у предсобљу, кријући се један иза другога, и гурајући један другога у салу. У почетку су певали снебивљиво, а затим све веселије и сложније, да би се на крају све орило од песама и празничних игара“.

Маскарада у Јусуповском врту, 1900.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Уочи Божића су у многим градовима организовани добротворни базари.

Немачки пијац (Немецкий рынок), Москва, 1910.

Карл Булла / МАММ / МДФ / Russia in photo

Пре свега је требало побринути се да сва деца добију поклоне. Градске власти су често организовале поделу поклона сиромашној и незбринутој деци.

Деца полицијских службеника добијају поклоне за Божић, 1910-1912.

Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/Russia in photo

Крајем 19. и почетком 20. века постало је модерно да се шаљу божићне разгледнице. Обично се томе приступало са пуном одговорношћу: разгледнице су цртали познати сликари, оне су благовремено потписиване и ношене у пошту.Тај обичај је задржан и у совјетском периоду.

„Срећан Божић“! 1910-1912.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Важан подухват је био избор божићног дрвета. Племићи су слали у шуму слуге, а људи нижег статуса су сами одлазили да траже јелку.

На стазици у јеловој шуми, 1910.

Иван Авдоњин / МАММ / МДФ / Russia in photo

Становници градова су ипак радије одлазили на пијацу да купе јелку, што је и данас случај.

Продаја божићних јелки у Јекатерининском врту, 1913.

Карл Булла / МАММ / МДФ / Russia in photo

Са друге стране, није било ни лако довући из шуме велику јелку ако човек нема своје кочије или не може да изнајми кочијаша.

Јелка је стигла, 1910-1913.

Георгиј Неситов / Архив Александра Анатољевича Акилова / Russia in photo

Јелка је кићена кришом од деце. Тек када би све било спремно, одрасли су звонцем позивали децу да виде ово божићно чудо. И деца су заиста често била одушевљена!

Деца са јелком, 1910.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Овако је Лав Толстој 1870. године описао Божић: „На Божић је била предивна јелка. Хана и ја смо са децом унапред фарбали орахе златном бојом, облачили лутке, лепили кутијице и правили цвеће. Дјакови су донели прегршт прелепих играчака, које су наши драги пријатељи изабрали са посебним укусом и љубављу. Преко дана смо се сви клизали на леду... и били смо необично весели и срећни“.

Божићна јелка у Никољском, 1911.

Петар Веденисов / МАММ / МДФ / Russia in photo

„Од давнина се код Свентицких са јелкама поступало на овај начин. У десет, када се дечурлија разиђе, паљена је друга јелка за омладину и одрасле, и сви су се веселили до зоре. Старији су по целу ноћ играли карте <...> Цело друштво је вечерало у зору“ – тако Борис Пастернак описује прославу Божића у племићкој породици почетком 20. века у царској Русији.

Окићена јелка у стану глумице Вере Шувалове, 1911.

Александар Гринберг / МАММ / МДФ / Russia in photo

„Јелка је одисала топлотом и у неколико редова била опасана светлећим низовима, а поред ње су пролазиле даме које нису учествовале у плесу. Разговарајући, шуштећи хаљинама и газећи једна другу, оне су правиле живи црни зид око центра у коме су се лудо вртели плесни парови“, пише Пастернак.

Божићна јелка 1912-1913.

Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/Russia in photo

Припреми божићне вечере приступало се крајње озбиљно. Као и данас, намирнице су биране и куповане знатно раније. Људи су строго постили до саме божићне ноћи, а омрсили би се шунком, кавијаром и питама са разним филовима.

Аутопортрет са божићном јелком, 1910-1913.

Георгиј Неситов / Архив Александра Анатољевича Акилова / Russia in photo

Божићни ручкови и пријеми су приређивани и после празника, све до Нове године.

Уочи празничног ручка, 1910.

МАММ / МДФ / Russia in photo

Божић није запостављан чак ни на фронту. Руске јединице су увек имале свог војног свештеника. У Првом светском рату 1914. године у божићној ноћи су утихнула чак и борбена дејства.