РТ: Белорусија би могла стационирати нуклеарно оружје

28.12.2021. год.

Дугоочекиване уставне реформе у Белорусији наговештавају велике промене у спољној политици земље

Белорусија је представила нацрт новог Устава, који отвара могућност да земља стационира нуклеарно оружје на својој територији и потенцијално омогући лидеру земље Александру Лукашенку да остане на функцији до 2035. године.

Промене, које су обећане након немира који су уследили после прошлогодишњих председничких избора, дате су на јавну расправу.

Међу предложеним изменама, уклоњен је пасус из садашњег устава који захтева да се земља клони великих геополитичких сукоба. Према постојећој верзији, последњи пут измењеној 2004. године, Белорусија „стреми да своју територију учини зоном без нуклеарног оружја, а државу неутралном“. Међутим, у најновијем нацрту овај део је замењен обећањем које „искључује војну агресију са своје територије против других држава“, отварајући спекулације да би Минск могао да дозволи размештање атомског оружја унутар својих граница.

Поред тога, ако буде усвојен, нови устав би донео ограничења мандата председника, ограничавајући их на два петогодишња мандата. Међутим, клаузула у тексту предвиђа да се ово односи само на „новоизабране председнике“, што би потенцијално омогућило Лукашенку да остане на функцији још једну деценију након што му садашњи мандат истекне 2025. године. Лукашенко је на челу источноевропске земље више од 27 година.

Амандмани, који подлежу јавној расправи, пооштравају услове за белоруске грађане који желе да буду изабрани за председника земље, повећавајући минималну старосну доб са 35 на 40 година, као и повећање потребног периода сталног боравка са 10 на 20 година пре избора.

Појединци који имају двојно држављанство или боравишну дозволу у страним земљама биће дисквалификовани из кандидовања. Нацрт документа такође предвиђа имунитет за бивше председнике и даје им могућност да постану доживотни сенатори.

Лукашенко је у више наврата представљао процес реформе устава као претечу његовог повлачења са функције председника. Према његовим речима, задатак се „не може дати непознатом председнику“, јер би то била „катастрофа“.

Међутим, бројне опозиционе личности тврде да су промене тек нешто више од тактике одлагања, осмишљене да га заштите од позива да поднесе оставку након уличних протеста након што је проглашен победником на изборима прошлог лета, са око 80% гласова. Опозиција и многи међународни посматрачи инсистирају да су избори наводно намештени.

Уставне промене би такође оснажиле такозвану Свебелоруску народну скупштину, где се одржавају састанци белоруске владе са највишим званичницима и лидерима индустрије. Скупштини недостају било каква стварна овлашћења, а њени критичари тврде да служи само да демонстрира универзалну подршку белоруском руководству.

Према новом уставу, међутим, скупштина би добила огроман број различитих овлашћења. Могла би да свргне председника који је проглашен кривим за „систематско” кршење устава или другог „озбиљног прекршаја”, да успостави смернице за спољну и унутрашњу политику, постави војну доктрину и да усвоји друге програмске документе.

Скупштина би такође могла да одбаци било који акт било ког руководећег тела или званичника, осим судских одлука, ако их сматра неприкладним за интересе „националне безбедности“.

Нацрт устава такође дефинише брак као „заједницу између мушкарца и жене“.

Након јавне расправе и евентуалних ревизија, измене ће бити стављене на референдум, који се очекује у фебруару следеће године. Да би био усвојен, потребна је подршка више од 50 одсто бирача, при чему је потребно да најмање половина грађана изађе да гласа.

Извор: РТ