Почетна страница > Новости
Циљ НАТО-а је да попуни празнину преосталу након распада СССР-а, саопштио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, осуђујући војни блок који предводе САД, док Русија настоји да добије гаранције да се неће приближавати њеним границама.
Говорећи у интервјуу, Сергеј Лавров је рекао да је „НАТО сада чисто геополитички пројекат за освајање територија које су остале напуштене након нестанка Варшавског пакта и након распада Совјетског Савеза. То је оно што они раде”.
„Али на чињеницу да су они сада већ кренули, како је рекао Путин, на наш праг, наравно, не можемо бити равнодушни“, рекао је Лавров.
Лавров је оптужио Запад да жели да подстакне сукоб у Украјини и да окриви Москву за сваку каснију провокацију.
„Не искључујем да постоји та жеља да се подстакну милитаристичка осећања, да се покрене мали рат, да нас окриве, а затим уведу круг санкција да би се сузбила наша конкурентска способност“, рекао је он.
Према његовим речима, Вашингтон и земље чланице НАТО „пумпају Украјину оружјем, хвалећи се да су од 2014. године испоручиле муницију, оружје и ударне системе у вредности од 2,5 милијарди долара“.
Дипломата је рекао да ће Русија чврсто инсистирати на неповредивости Минских споразума, али је рекао да ако нека друга страна прекрши споразуме усмерене на успостављање мира у источној Украјини, треба да се суочи са последицама.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Русија наводи да зна праву мисију НАТО-а
28.12.2021. год.
Циљ НАТО-а је да попуни празнину преосталу након распада СССР-а, саопштио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, осуђујући војни блок који предводе САД, док Русија настоји да добије гаранције да се неће приближавати њеним границама.
Говорећи у интервјуу, Сергеј Лавров је рекао да је „НАТО сада чисто геополитички пројекат за освајање територија које су остале напуштене након нестанка Варшавског пакта и након распада Совјетског Савеза. То је оно што они раде”.
„Али на чињеницу да су они сада већ кренули, како је рекао Путин, на наш праг, наравно, не можемо бити равнодушни“, рекао је Лавров.
Лавров је оптужио Запад да жели да подстакне сукоб у Украјини и да окриви Москву за сваку каснију провокацију.
„Не искључујем да постоји та жеља да се подстакну милитаристичка осећања, да се покрене мали рат, да нас окриве, а затим уведу круг санкција да би се сузбила наша конкурентска способност“, рекао је он.
Према његовим речима, Вашингтон и земље чланице НАТО „пумпају Украјину оружјем, хвалећи се да су од 2014. године испоручиле муницију, оружје и ударне системе у вредности од 2,5 милијарди долара“.
Дипломата је рекао да ће Русија чврсто инсистирати на неповредивости Минских споразума, али је рекао да ако нека друга страна прекрши споразуме усмерене на успостављање мира у источној Украјини, треба да се суочи са последицама.
Протокол из Минска је пакет о прекиду ватре који је потписан 2014. године у покушају да се оконча рат у Донбасу. Сукоб је избио након догађаја на Мајдану, када су насилни улични протести срушили демократски изабрану владу у Кијеву. То је на крају довело до тога да самопроглашене Луганска и Доњецка Народна Република прогласе своју независност. Ни Москва, ни Украјина, ни било која друга држава чланица УН не признају њихов суверенитет.
Изјава Лаврова долазе усред напетости између војног блока предвођеног САД-ом и Москве последњих недеља. У недељу је секретар за штампу Кремља, Дмитриј Песков рекао да је ширење НАТО ближе руским границама питање „живота или смрти“, док Москва настоји да добије гаранције које искључују ширење организације на исток.
Изјава Лаврова долазе усред напетости између војног блока предвођеног САД-ом и Москве последњих недеља. У недељу је секретар за штампу Кремља, Дмитриј Песков рекао да је ширење НАТО ближе руским границама питање „живота или смрти“, док Москва настоји да добије гаранције које искључују ширење организације на исток.
Москва је предала два одвојена документа војном блоку и САД-у, позивајући да се не остваре дугогодишње амбиције Кијева да се придружи блоку, те позивајући садашње чланице да одустану од војних активности на територији Украјине, као и у источној Европи, јужном Кавказу и централној Азији.
Путин је раније инсистирао да су последњем совјетском лидеру, Михаилу Горбачову, западни лидери дали уверавања да се НАТО неће ширити на територије које су остале након распада СССР-а. Са једног броја докумената скинута је ознака поверљивости 2017. године, те се показало да су амерички, британски и немачки званичници вербално уверавали Кремљ 1990-их да се НАТО неће ширити на источноевропске земље, пре него што су примили чланице као што су Пољска, Литванија , Летонија и Естонија.
Варшавски пакт је био уговор о колективној одбрани који су основали Совјетски Савез и неколико других држава у централној и источној Европи. Престао је да постоји 1991. пре распада СССР-а 1991. године.
Извор: РТ
Путин је раније инсистирао да су последњем совјетском лидеру, Михаилу Горбачову, западни лидери дали уверавања да се НАТО неће ширити на територије које су остале након распада СССР-а. Са једног броја докумената скинута је ознака поверљивости 2017. године, те се показало да су амерички, британски и немачки званичници вербално уверавали Кремљ 1990-их да се НАТО неће ширити на источноевропске земље, пре него што су примили чланице као што су Пољска, Литванија , Летонија и Естонија.
Варшавски пакт је био уговор о колективној одбрани који су основали Совјетски Савез и неколико других држава у централној и источној Европи. Престао је да постоји 1991. пре распада СССР-а 1991. године.
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Alessandro Bianchi / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Остале новости из рубрике »