РТ: Кремљ саопштио шта је Путин тражио од Бајдена

08.12.2021. год.

У „искреном и пословном“ разговору руски председник Владимир Путин затражио је од америчког колеге Џоа Бајдена гаранције да се НАТО неће ширити даље на исток или распоређивати офанзивно оружје у земље попут Украјине.

Москва је „озбиљно заинтересована“ за добијање „поузданих и чврстих правних гаранција“ које искључују даље ширење НАТО-а на исток и распоређивање „офанзивних система наоружања у земљама суседним Русији“, наводи Кремљ поводом разговора двојице лидера.

Путинов предлог је уследио као одговор на Бајденову „забринутост“ о руским трупама које наводно прете Украјини и претњи америчким и савезничким санкцијама Русији, што је тема која се појавила током двочасовног разговора. Руски лидер је одговорио да НАТО „чини опасне покушаје да заузме украјинску територију“ и „изграђује свој војни потенцијал на нашим границама“.

На питање о томе, Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан рекао је да САД нису учиниле „никакве такве обавезе или уступке“.

Путин је на конкретним примерима илустровао „деструктивну” политику Кијева, за коју је рекао да је усмерена на потпуну демонтажу споразума из Минска и преговора у „нормандијском формату”. Он је такође изразио озбиљну забринутост Москве због „провокативних акција“ владе у Кијеву против становника Доњецка и Луганска, два отцепљена региона на истоку Украјине.

Прошле недеље, пре него што је објављен датум разговора, заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да ће ситуација у Европи бити на врху дневног реда разговора двојице лидера. Дипломата је нагласио да је „контакт преко потребан; имамо проблеме. Нема напретка у билатералним пословима, који све више прелазе у фазу акутне кризе."

Разговори су одржани усред појачаних тензија између Вашингтона и Москве око ситуације на руско-украјинској граници, коју је Бела кућа означила као кључну област о којој су потребни билатерални преговори.

Амерички и украјински званичници су последњих недеља више пута оптуживали Русију да планира наводну инвазију на свог суседа. Раније овог месеца, амерички државни секретар, Ентони Блинкен, позвао је Москву да деескалира своју наводну агресију на Кијев или да се суочи са „тешким последицама“.

Русија је више пута демантовала наводе западних званичника и медија да ће покренути офанзиву на Украјину. Секретар за штампу Кремља Дмитриј Песков оценио је оптужбе као неосноване, назвавши их „хистеријом“ која се шири у англофонским и украјинским медијима.

У међувремену, наде Украјине да ће бити примљена у НАТО и потенцијално ширење војног блока предвођеног САД-ом на исток биле су тачка спора за Москву. Уочи видео-конференције, руски председник је најавио да ће затражити разговоре са НАТО-ом како би осигурао да се војни блок предвођен САД-ом не приближи границама његове земље. Говорећи прошле недеље, Путин је рекао да ће „инсистирати на постављању гаранција како би се искључила могућност даљег кретања НАТО-а на исток и размештања претећег оружја близу руске територије“.

Министар спољних послова Сергеј Лавров уочио је дан раније да се „значајне јединице и наоружање из земаља НАТО-а, укључујући америчке и британско, приближавају нашим границама“.

Двојица лидера су се последњи пут срели у швајцарском граду Женеви у јуну. Састанак је поздрављен као продуктиван, покривајући теме као што су ширење нуклеарног оружја и управљање пандемијом коронавируса. Међутим, Кремљ је саопштио да ће бити потребно доста времена да се конструктивни ангажман врати, а две стране су недавно оптуживале једна другу за ескалацију војних тензија у источној Европи.

Извор: РТ