Додир стакла: Јелена Боровчанин

Како си почела да се бавиш овим видом уметности?

Овај вид уметности пронашао је мене , а ја сам му само дала сјај претварајући комадиће стакла у нове облике који су се под светлошчу рефлектовали у разним облицима и бојама. Историчари уметности истичу да је техника којом стварам слике од стакла најсличнија мозаику. Аутентична је по врстама стакла које користим, рељефима који настају у комбинацији са бојама. Почело је тако што сам чувајући стакло које се расуло и поломило дошла на идеју да га саставим у неки нови облик. Почела сам да истражујем и тако је настала прва слика под називом 'Карта света' . Откривши свој уметнички таленат, истражујем , посећујем курсеве, и из хобија и забаве почињем да развијам нову врсту уметности која све више привлачи пазњу. 

Да ли ти друштвене мреже помажу у промоцији твојих дела, могу ли оне бити мост између уметника и публике? 

Друштвене мреже ми итекако помажу у промоцији мојих дела. Велики број слика је продат управо после контакта потенцијалних купаца путем друштвених мрежа (Инстаграма и Фацебоока). Исто тако их је и интересовало да виде моја дела уживо. По мени, друштвене мреже су одличан начин за упознавање технике којом радим слике. Такође су и озбиљан виртуелни простор за промоцију мене као уметника, као и резултата мог стварања. Ипак, свака даља комуникација и продаја одвија се у директној комуникацији јер потенцијални купци раније нису имали прилику да се сретну са овом врстом технике. Слике уживо изгледају заиста другачије, и углавном следи велико одушевљење када виде готово дело. 

Шта би посебно издвојила од твојих изложби? 

За кратко време одиграло се доста изложби, што у Србији, што у иностранству. Свакако бих истакла прву изложбу, за мене значајну по ступању на једну нову сцену, мени непознату јер долазим из света финансија. Закорачила сам на уметничку сцену срцем, представила сам свој рад публици доста храбро. Са ове тачке гледано, да сам знала све што данас знам, можда се никада не бих усудила да кренем тим путем. А са друге стране, и да нисам закорачила на ту сцену, не бих данас иза себе имала толико прелепих успомена, дела и изложби. Мој пут је другачији, самоук, истраживачки, испуњен сатима и данима рада на себи, размене искустава са онима који су несебично са мном делили тајне уметничког заната, и ја сам им данас веома захвална на томе. Истакла бих изложбу у галерији Народне банке Србије, по многима и данас једна од најлепших. Након те изложбе отварају се врата ка Европи. Та изложба ми је донела нове шансе и могућности. Сан сваког уметника је да његово дело краси јавну површину. Мени се тај сан остварио радом, трудом и чврстом вољом, а и сплетом срећних околности, јер сам једно такво дело, димензија 180 x 160 поставила у Крушевцу, на Тргу Косовских Јунака. Изложба у Хотелу Москва ми је веома важна, јер је првог дана изложбе једна од слика продата у Лондону. Свака изложба носила је нова дешавања и изненадјења за мене. То ме је увек подстицало да радим више, а самим тим и боље. Као круну 2021.године, издвојила бих хуманитарну изложбу “101 ускршње јаје”. Израдила сам 101 јаје од ситних комадића стакла за Ускрс. Део прикупљених средстава донирала сам деци без родитељског старања и ометеној у развоју. То је била по свему посебна изложба. 

Колико у нашим медијима има места за уметнике, и уметност уопште? 

Морам да истакнем да су се медији увек радо одазивали на отварања мојих изложби, вероватно из разлога сто је техника аутентична и другачија. О томе сведоче и бројни снимци на YouTubeу, као и бројни интервјуи . Драго ми је да је тако, радује ме да уметнички садржај налази своје место, свакако сам мишљења да ту има и простора за пиру презентацију, не само мог рада, већ и рада других уметника. Свакако, и сами уметници треба више да се потруде да би њихов рад био примећен. 

Иван Трајковић  

Фото: приватна архива