Рјешења могу доћи и прије општих избора

Пише: Дане Чаковић, предсједник СНП – Избор је наш

Прије више од петнаест година на једној телевизији сам рекао, да је Република Србска наша кућа, наше имање, и свако најбоље управља својим имањем. Шта ће нам странци, високи представници – да управљају нашим животима, зар су они дошли да нама чине добро и реализују наше интересе? Негдје у то вријеме за БиХ сам рекао да је она немогућа држава, фикција од државе, која никад није постојала као суверена, самостална држава, већ је њен, условно речено, суверенитет био под окупацијом, диктатуром, или у саставу већих система, краљевина и федерација.

Могући су догађаји који ће и прије општих избора у Дејтонској БиХ, октобра 2022. године одредити њихов исход.
У наредних годину дана дефинисаће се политика и одредити политичари који ће Републику Српску, то наше имање, развијати и старати се најбоље о њему, на начин да се и сви житељи имања, волећи га и свако на свој начин, укључе и учествују у том развоју, а на корист свих, мислећи и да што љепше, боље и развијеније имање, Републику Српску предају својој дјеци.

Или ће политичари Републику Српску одвести у очигледну и отворену диктатуру и окупацију, можда чак и у њен нестанак, стварајући централизовану БиХ.

Могућ је и један сложен процес стварања тзв. Балканске уније у којој би се налазиле Бошњачко-Хрватска Федерација, Република Србска, Србија, Црна Гора, Македонија. Таква унија највише би одговарала Бошњацима (Муслиманима). Огромна већина њих живјела би на јединствном простору са слободним тржиштем, слободним кретањем људи и услуга, били би слободни и у одређивању свог начина живота… Таква унија би одговарала и србском народу, послије србских интеграција.

Позитивне резултате за све народе такве Балканске уније може умањити или чак потпуно неутралисати евентуална чињеница да иза тих процеса стоји свјетски центар моћи који спроводи неправедну глобализацију. Значи, како би се односила Балканска унија на њене народе зависило би суштински од тога ко би водио те интеграције.

Исход избора може бити познат и прије његових званичних резултата и то у случају ако дође до изражаја сујета и гордост истакнутих и самосталних политичара, те да буде више кандидата за инокосне функције. Ево примјера са именима. За функцију предсједника Републике Српске, испред опозиције кандидује се подпредсједник СДС-а Милан Радовић, или такође подпредсједник и начелник општине Теслић, Милан Миличевић, испред актуелне позиције кандидује се Милорад Додик, а онда, због сујете, кандидује се градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић или посланик Небојша Вукановић, а можда и обојица.

За функцију, Србског члана Предсједништва БиХ, кандидују се, испред актуелне позиције Жељка Цвијановић, а испред опозиције посланик, Јелена Тривић. Уколико би Цвијановићка изгубила на изборима, услиједио би брзи процес подјеле у најјачој политичкој странци СНСД-у и из ње би се брзо формирала нова политичка странка.

Мала је могућност, да се у Р. Србској и заједничким институцијама БиХ направи нова скупштинска већина прије општих избора, мада се ни то не може у потпуности искључити.

Добар је приједлог србског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да разговара са Бакиром Изетбеговићем и другим политичарима о новонасталој ситуацији у БиХ, али без посредника а поготово странаца.

Ситуација у вези изборног закона значајно ће одредити будуће изборе. Уколико нови изборни закон буде подржан од Додика, опозиција може организовати протесте, и уколико не буду масовни, биће без икаквих суштинских резултата. Уколико нови изборни закон буде одговарао опозицији и она чак прихвати и његово наметање од стране Високог представника, може услиједити бојкот избора па чак и спрјечавање и немогућност одржавања истих у Републици Србској.

У оба случаја није искључена и реакција тзв. дијела међународне заједнице кроз одређени интензитет силе и санкција. Свакако да се опши избори у БиХ могу организовати и по постојећем изборном закону.

Код србског народа никад не може проћи прича – само да ми економски боље живимо, а да при томе можемо газити и моралне вриједности, достојанство (чији темељ није материјално) или „блажа варијанта“ – кад остваримо економски успјех, онда ћемо повести рачуна о суштинским вриједностима (духовно-моралним и идентитетским). Народи који се воде искључиво материјалним поривом кроз вијекове нестају, тј. нестаје њихов суштински идентитет, на овај или онај начин, прије или касније.

Иницијатива Додика да се врате пренесене надлежности Републици Србској које су некад под притиском пренесене на заједничке институције БиХ може се одвијати у неколико праваца:

– Да Додик за такво нешто не добије подршку србских политичара, и остане сам, представљајући се као родољуб, а Република Србска крене у нестанак. Таква евентуална могућност дала би право на закључак да је постојала организована завјера против Републике Српске у којој су учествовали, мање више, и сви србски политичари а посебно најважнији.

– Да Додикову идеју подрже коалициони партнери, тј. скупштинска већина, а опозиција не би учествовала или би чак била против реализације Додикове идеје. У тој варијанти дошло би на тежи начин и уз одређене санкције до враћања надлежности Републици Србској.

– Да сви србски политичари подрже Додикову идеју.

Сада је не само вријеме за јединство, већ се може рећи да је оно услов за одбрану Републике Српске. Ко од србских политичара одбије такво јединство биће одговоран пред народом за фактички завршетак политичко-правног живота Републике Српске.

Србски политичари јединствено, у овом времену, са лакоћом и без штетних посљедица могу одбранити суверенитет Републике Српске, вратити пренесене надлежности, а ако у томе наиђу на неразумијевање бошњачких политичара у смислу да заживи Дејтонски споразум и Анекс IV, онда с правом и на радост србског народа могу отпочети мирно раздруживање Републике Српске и Бошњачко-Хрватске Федерације.

Да би се што лакше остварило јединство међу србским политичарима Додик, као најмоћнији политичар међу њима, мора показати величину и поступке који говоре да му је Србска изнад сујете и свих других слабости, да је спреман на жртву а посебно да искрено испружи руку свим србским политичарима и затражи саборност око реализовања једног од најважнијих циљева србског народа у овом времену.