Руски стручњак разбија западне митове о босанском рату

Више од четврт века, залагањем преданих политичара, корумпираних „научника“ и „новинара“, у јавности се упорно намеће мишљење о злоделима која су починили искључиво Срби. Руски стручњак Виктор Безрученко, пуковник у пензији, заменик председника Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, разумно и доследно је разбио западне митове, а такође је и информисао јавност о провокацијама које су омогућиле НАТО-у да се умеша у сукоб на страни босанских муслимана, пише Руска газета.

"У периоду 1992-1993. био сам начелник штаба снага УН-a (УНПРОФОР) у Сарајеву, а затим до 2002. године шеф регионалне канцеларије мисије УН-a у Сарајеву. Говорићу о закључцима Комисије, који се директно односе на моју компетентност као стручњака", рекао је Виктор Безрученко о себи учесницима конференције коју је организовао Међународни институт за развој научне сарадње (МИРНаС) заједно са Фондацијом "Горчаков" посвећене трагичним догађајима током војног сукоба у Босни и Херцеговини.

Експерт је скренуо пажњу на чињеницу да је Комисија проучила документе и друге изворе у вези са три значајна инцидента у Сарајеву, који су послужили као основа за интервенцију снага НАТО-а у сукобу на страни босанских муслимана.

"То укључује експлозију у реду за хлеб 27. маја 1992. године, као и две експлозије на Маркалама 5. фебруара 1994. и 28. августа 1995. године", присетио се Виктор Безрученко.

"Последња два инцидента названа су `Маркале 1` и `Маркале2`".

Одговорност за све ове инциденте приписане су Војсци Републике Српске (ВРС). Комисија је дошла до закључка да постоји довољно индиректних података који потврђују неумешаност ВРС-а у ове инциденте.

Што се тиче прве експлозије, у којој је погинуло 16 људи, према речима ирског генерала О. Ши, који је у то време био присутан у Сарајеву, влада у Сарајеву је могла наредити гранатирање властитог становништва како би изазвала међународну реакцију на конференцији у Лисабону и пореметити усвајање Кутиљеровог мировног плана. Истог становишта, на основу властитих запажања, био је и први командант снага УН-а у Сарајеву, канадски генерал Мекензи. Након експлозије 27. маја, Резолуција 757 Савета безбедности од 30. маја 1992. успоставила је потпуну економску блокаду Савезне Републике Југославије.

Пуковник је рекао да је 68 људи погинуло у инциденту "Маркале 1" 5. фебруара 1994. године.

"Одговорност за њега приписана је Србима", рекао је он.

"Према холандском обавештајном стручњаку Сис Вибесу, обавештајни званичници из Канаде, Британије, Данске, Шведске, Норвешке, Белгије и Холандије независно су утврдили да је инцидент починила муслиманска страна."



"Много година касније, његова верзија је додатно потврђена на суђењу генералу Ратку Младићу пред Међународним суду за бившу Југославију (МКСЈ). Сведок, који је говорио под надимком ГРМ-116 и који је током рата био лични чувар вође босанских муслимана, Алије Изетбеговића, сведочио је под заклетвом. ГРМ-116 је навео да је провокацију на пијаци Маркале предложио реис ел улема муслиманске заједнице Мустафа Церић, а планирао и извео генерал Мустафа Хајрулаховић, такође познат под псеудонимом `Италијан`. Сведок је изјавио да је био присутан на расправи о плану провокације између Изетбеговића и Хајрулаховића, а план је одобрио Изетбеговић."

Виктор Безрученко је рекао да је одговорност за инцидент "Маркале 2", када је услед експлозије 28. августа 1995. године погинуло 37 људи, а 89 повређено, такође приписана ВРС-у.

„Начелник штаба УНПРОФОР-а, пуковник Андреј Демуренко, спровео је сопствену истрагу и убедљиво доказао да србска страна није одговорна за инцидент", рекао је он.

„Пуковник америчке војске Греј, начелник обавештајног оделења УНПРОФОР-а у Сарајеву је у својој публикацији јасно ставио до знања да су за оба инцидента одговорни муслимани. Британски здружени обавештајни комитет закључио је да је инциденте `Маркале 1` и `Маркале 2` вероватно организовала команда Армије Босне и Херцеговине. Руска новинска агенција РИА Новости је 7. септембра 1995. известила да је инцидент `Маркале 2` резултат тајне операције `Циклон 2` западних обавештајних служби."

Експерт је нагласио да је управо инцидент "Маркале 2" постао повод за операцију НАТО-а "Намерна сила".

"Војни потенцијал и инфраструктура Републике Српске методички су уништени ваздушним ударима", рекао је пуковник.

"Током операције, НАТО је користио муницију са осиромашеним уранијумом, што је био случај употребе оружја за масовно уништење, односно ратног злочина. Вода и ваздух су загађени осиромашеним уранијумом на великом подручју, посебно у сарајевској регији, што је довело до значајног повећања леукемије међу становништвом у региону. "



Елена Пономарева, доктор политичких наука, професор МГИМО-а, наглашава да је, према закључцима комисије, "уз директно подстицање и војно покриће администрације Била Клинтона и руководства НАТО-а, западна Европа подржала босанске муслимане".

"То није била само политичка, већ и војна подршка. Структуре радикалног ислама играле су посебну улогу у интензивирању сукоба. Ако су се православни Срби борили за свој дом и земљу, онда је за босанске муслимане рат био џихад за ослобађање муслиманских земаља од неверника и стварање исламске државе на западном Балкану, засноване на шеријатском праву, у којој би било место за политичку и културну аутономију Срба", наводи Пономарева.

Она упозорава да су догађаји у Босни и Херцеговини утрли пут развоју и ширењу савремене регионалне терористичке инфраструктуре у центру Европе, која је де факто камен темељац такозваног "Балканског калифата".

„Постмодерни карактер исламског фундаментализма (панисламизам), на којем је изграђен `Балкански калифат`, представља директну претњу регионалној сигурности и територијалном интегритету Републике Српске, као и држава попут Србије, Северне Македоније, Црне Горе. Ово није само регионална претња већ и изазов глобалној безбедности, јер подразумева јачање транснационалних исламских структура и уклањање националних граница како би се исламске заједнице свих западних земаља интегрисале у јединствену политичку заједницу - панисламистички систем.“