Поуке из Другог свјетског рата

22.06.2021. год.

Прије тачно осамдесет година, 22. јуна 1941. године, нацистичка Њемачка напала је Совјетски Савез. Овај тужан датум данас је познат свима у Русији. На данашњи дан за наш народ је започео Велики Отаџбински рат.

Пише Игор Калабухов, амбасадор Руске Федерације у БиХ

Искуство показује да одговоран однос према историјским чињеницама, борба за одбрану истине о ономе што се догодило у наизглед далеким годинама није само почаст онима који су нам поклонили право на живот и слободу. Ово је наша мисија да сачувамо памћење. Нажалост, посљедњих година то памћење је нападнуто од стране ревизиониста и непоштених политичара који су ради тренутне добити спремни одрећи се правде и истине, избрисати Совјетски Савез и његову пресудну улогу у заједничкој великој побједи над фашизмом из модерне јавне свијести. И те како разочарава подршка таквих иницијатива од стране европских партнера, као што је било у септембру 2019. године, када је Европски парламент одобрио резолуцију “О важности очувања историјског памћења за будућност Европе”, гдје се СССР, заједно са нацистичком Њемачком, директно оптужује за избијање Другог свјетског рата.

Срећом, постоје и политичари који трезвено размишљају. Један од њих био је Британац Дејвид Лојд Џорџ који је још 1939. године рекао: “Ставити руски напредак на исти ниво са напредовањем Нијемаца било би чин злочиначког лудила”.

Занимљив је и примјер Винстона Черчила, који се, упркос добро познатој антипатији према СССР-у, залагао за кооперацију с њим, напомињући: “Била би највећа глупост кад бисмо одбацили природну сарадњу са Совјетском Русијом”.

Често чујемо приговоре против Русије као правног насљедника Совјетског Савеза због склапања пакта Молотов-Рибентроп 1939. године. Овдје је важно напоменути да ми се не одричемо своје хиљадугодишње историје. Током вијекова Русија се мијењала и развијала, доживљавала тријумфе и трагедије. Исто тако, прихватамо наш совјетски период развоја и формирамо свој тренутни став према њему, настојимо да извучемо поуке из прошлости.

Тако Резолуцијом Врховног Совјета од 24. децембра 1989. године тајни совјетско-њемачки протоколи званично су осуђени као “чин личне власти” који ни на који начин није одражавао “вољу совјетског народа који није одговоран за ову завјеру”. Да ли су такви документи икада усвојени у земљама које су учествовали у Минхенском споразуму из 1938. године? Мало је вјероватно.

Тешко је и бесмислено оспоравати чињенице, чија се потврда чува не само у руским, већ и у европским архивима. Посљедњих година Русија је покренула велики пројекат дигитализације и објављивања материјала из тог периода.

Чињенице

Међутим, шта нам говоре чињенице? Двадесет другог јуна 1941. године Совјетски Савез се суочио с најмоћнијом војском на свијету, која је ставила под своју власт индустријски, економски и војни потенцијал готово цијеле Европе. Упркос томе СССР је у најкраћем могућем року успио мобилизирати трупе, евакуисати дио становништва на исток Русије, премјестити главне творнице иза Урала, подићи војну индустрију на ноге и осигурати несметано снабдијевање Совјетске војске до почетка зиме 1941. године.

Према архивским документима, количина снага коју је потрошила Њемачка на источном фронту надмашује све остале савезничке фронте скупа најмање десет пута, у року од четири године - од 1941. до 1945. године. - СССР је преузео ударац четири петине свих њемачких тенкова и двије трећине авиона. Генерално Совјетски Савез чинио је око 75 одсто свих војних напора антихитлеровске коалиције, а 27 милиона совјетских грађана погинуло је на фронтовима, у заробљеништву, од глади и бомбардовања, у концентрационим логорима. СССР је изгубио сваког седмог грађанина, Велика Британија - једног од 127, а Сједињене Америчке Државе - једног од 320. Један поглед на ову страшну статистику довољан је да се схвати да покушаји да се обесцијени допринос Совјетског Савеза заједничкој побједи, да се изједначи његова улога и улога нацистичке Њемачке не пију воду. Штавише, ови покушаји су просто криминални. Наш задатак је да бранимо истину, искрено и објективно говоримо о догађајима из Другог свјетског рата новим генерацијама.

Херојски отпор

У Русији се такође сјећају напора Југославије у борби против фашистичког агресора. Грчевити и херојски отпор југословенског народа задржао је њемачку војску и одгодио напад нацистичке Њемачке на Совјетски Савез. Није ни чудо што кажу да су совјетска и југословенска војска - поготово пропорционално броју становника наших земаља - нанијеле највећу штету њемачкој војсци.

Високо цијенимо дубоко укоријењене традиције антифашизма које је БиХ сачувала и даље његује и развија. Заједничка култура историјског памћења један је од стубова пријатељских односа између наших земаља, оно што нас уједињује.

Наш заједнички задатак је да на основу, утемељених након Другог свјетског рата, принципа јединственог механизма за спречавање глобалног сукоба, а то је Организација уједињених нација, спријечимо понављање страшних трагедија из прошлости. Заједничким напорима обезбиједимо мир и стабилност за будуће генерације. Створимо нове безбједносне моделе који се не темеље на страху од узајамног уништења, већ на дијалогу на основу обостраног поштовања.

Игор Калабухов, амбасадор Руске Федерације у БиХ за Глас Српске