Безбедност Европе изнутра и споља

До данас стратегија унутрашње безбедности ЕУ заснивала се на фрагментарном прилазу, који се концентрисао само у једном правцу. Сада намеравамо да као јединствени фронт иступамо против главних претњи и изазова нашег времена. Тако је комесар за питања унутрашњих послова Сесилија Малмстрем окарактерисала циљ Стратегије унутрашње бебзедности за уједињену Европу, коју је утврдила Европска комисија.
 

Документ од 26 страна садржи 41 конкренту меру коју треба реализовати током наредне 4 године. Будуће акције усмерене су не само на борбу против тероризма како је било до данас. Сада становници великог европског дома треба да одбијају опасности које им прете, ако се тако може рећи, са пет страна. Другим речима, одређено је пет стратешких циљева: гушење органзиваног криминала, одбијање опасности тероризма, заштита грађана и организациај од кибернетичких напада, јачање контроле на спољним границама ЕУ и коначно повећање спремности на супротстављање кризама и елементарним непогодама. Сваке године Европска комисија ће пружати Европском парламенту и Европском савету извештај о раду.
 

Тешко да треба набрајати све оне кораке који треба да буду предузети у складу са поменутим документом. Њихова суштина је јасна – конкретизација и пооштравање свих форми супротстављања савременим претњама по безбендост. Задатак израде комплекса таквих мера био је постављен Европској комисији још почетком године, у периоду шпанског председавања. Објављивање стратегије подударило се са проглашавањем највећег степена терористичке опасности у Немачкој. Тамо је објект напада терориста Ал-Каиде требала да постане између осталог зграда рахстага, где заседа парламент. Друга подударност је одржавање масовног хапшења лица у Белгији осумњичених за припрему терористичких аката у европским земљама, укључујући исту ту Немачку. Као што видимо, документ је врло благовремен.
 

Индикативно је што су се међу лицима ухапшеним у Белгији нашли и исељеници из Русије. Тачније Чечени. По мишљењу политиколога и посланика Државне думе Сергеја макарова, европски поборници људских права занели су се стереотипом да је Русија империја и да јадни Чечени теже ка независности. На крају се ЕУ нашла по речима Макарова у ћорсокаку, да не кажемо безизлазу. Јер европљани су сами отворили врата за улазак Чечена у Европу. По убеђењу Макарова, идеолози ЕУ треба да се излече од русофобије, којом је још обухваћен део друштва.
 

У стратегији коју је усвојила Европска комисија говори се о важности сарадње с партнерима. Међу њима конкретно се наводи један. При чему, не сусед са континента, већ старији брат са друге обале Атлантика. Како се каже, њихова ствар. Ипак руски експерти, међу којима и Игор Коротченко, главни уредник листа Национална одбрана, имају своје мишљење о томе.
 

Узимајући у озбир да у низу случајева кретање робе и људи иде између осталог преко руске територије, европске специјалне службе требало би тешње да координишу своју делатност са колегама из Русије – могуће све до заједничких операција на супротстављању тероризму. У првом реду то се тиче размене оперативних информација и међуособног упозоравања на поједине аспекте узајамних претњи.
 

Узгред, још о једној подударности. Управо ових дана комисија за људска права Европског парламента препоручила је посланицима да ограниче улазак у земље ЕУ за 60 руских чиновника, укључујући представнике специјалних служби. Они се терете за умешаност у смрт правника британске компаније Hermitage Capital Сергеја Магнитског, коме су тобоже одбили медицинску помоћ у истражном затвору у Москви. По речима Коротченка, у датом случају у питању је манипулисање чињеницама и очигледна политизација, што не користи сарадњи у борби против тероризма и другим опасностима. Истина, то је већ поглед на унутрашњу безбедност Европе споља. Али понекада са стране се боље види.