Кустурица: Ако се не ухватимо за властито корење, имамо мале шансе да се одбранимо

03.05.2021. год.

Прослављени режисер Емир Кустурица указао је да је богаћење без рада постало апсолутна пошаст, која ствара и своју хибридну „елиту“, те да је утолико и идеја о Цркви значајна.

– Наша је реална снага духовна, нажалост у нашој култури све више позападњачена. Она у себи све мање има свој заштитни знак – рекао је Кустурица.

Кустурица је напоменуо да је у говору приликом уручења Сретењског ордена поменуо да се под фирмом „новог комунизма“ свијетом шири нова идеологија, осакаћена верзија марксизма, коју у форми квазиреволуције спроводи десет милијардера.

– У вријеме апсолутне доминације идеолошког приступа имамо мале шансе да се одбранимо ако се не ухватимо за властито коријење и из њега не будемо креирали нашу аутентичну слику свијета. Ми ту слику немамо, ми имамо идеологизовану слику свијета која је усклађена, углавном са Западом, и који је врло успјешно намеће – рекао је Кустурица за магазин „Одбрана“.

Кустурица је напоменуо да се овдје телевизије, домаћи филмови и серије не базирају на Жики Павловићу, на Кокану Ракоњцу, на нашој традицији, него се прихватају обрасци холивудског филма, који се практично већ распао и нема свој заштитни знак.

Он је истакао да је „морални капитал србског народа огроман“, али да је цијели збир догађаја трошио у међувремену морални капитал србског народа.

Тај морални капитал је, како је појаснио, створен ослобађањем од Османлија, наставком средњовековне идеје стварања закона, устава, прихватањем послије Француске буржоаске револуције озбиљних модела који су установљени и примењени, а капитал су и побједе у Балканском рату, у Првом свјетском рату.

Кустирица је навео да је, нажалост, услиједило губљење те државности, која је била уоквирена у нешто што није био избор србског народа, јер је Србија завршила Први свјетски рат без својих граница, између два свјетска рата практично је почела да губи Косово, највише у вријеме друга Тита, који је Србима забранио повратак на Косово, а пустио Албанце да тамо улазе.

Напоменуо је и важност Војске Србије, да је њено уништавање рађено по нечијем налогу, али и да она поново добија свој профил, те истакао да му је посебно драго што се помиње идеја да се служи војни рок, што је битно поистовећивање са могућношћу да се одбрани сопствена територија.

На питање какав је епилог НАТО агресије на Југославију 1999. године и увођења орвеловског појма „хуманитарно бомбардовање“, Кустурица одговара да су „Американци показали да су шефови у Европи“.

– Што је било можда важније да се покаже Европљанима, него нама. Русима су дали упозорење да ће наставити… Оно што је најчудније и најневероватније, њихова вера у пропаганду је толико велика да они скоро као што су третирали Милошевића, тако сада, можда за две октаве више, али врло слично, третирају Владимира Путина и Русију, која је добро наоружана. То никако не могу да распетљам у својој глави… – каже Кустурица.

Према његовим ријечима, Србија има јако паметне људе, генетичаре, спортисте, историографе, професоре књижевности, биологе…

– Нажалост, дуго у Србији није успостављен систем до чијих висина би ти људи могли са лакоћом да допру… Тај простор су налазили изван граница. Истински хероји постоје у обичном животу, они постоје и у литератури, али ми са њима не оперишемо. Имамо младог писца који се зове Владимир Кецмановић, који је на нивоу најбољих савремених руских писаца – наводи Кустурица.

Поменуо је из историографије Милоша Ковића, Мила Ломпара, Владу Димитријевића у Чачку, добре новинаре…

Он је оцијенио да „идеале убија интернет“ и објашњава да „човек улази у фиктивну сферу у којој му се радозналост храни углавном тиме шта је ко рекао, да ли је неко направио нешто смијешно…“

– Знао сам по пет дана да правим један гег на филму… А то сада камера сними случајно, на неком углу неке улице, и подели свету. Интернет јесте велика помоћ, али као и све у људском животу, он има и другу страну. Смањује људски потенцијал и троши енергију – истиче Кустурица.

Када је ријеч о такозваној „култури поништавања“, Кустурица наводи је она дио Хантингтонове теорије да западна Европа нема много шансе да опстане.

– Амерички филозоф Волтер Сол каже да савремени човјек вјерује у вјечну садашњост. То је апсолутни парадокс, али је тачно. Сад и овог тренутка. Шта је било прије, шта ће бити послије, потпуно је неважно – наводи Кустурица.

Славни редитељ је навео и да „вјерује у културу као извор религиозне мисли“, вјерује и у идеју да постоји богочовјек, не човјекобог, као што вјерују протестанти, да постоји нека виша сфера „у којој није баш све тако јасно као што се чини“ и коју је потребно одгонетати.

– Постојање православља и цркве као институције отвара тај огромни простор који је усклађен са идејом да је само једна седмина људског мозга оно што ми знамо, а да иза тога постоји читаво једно непознато пространство – каже Кустурица и закључује да је духовни рефлекс битан, јер „кад он не постоји, онда не постоји ни човјек“.

Извор: СРНА / Искра