Како живе руски Алеути на крају света

04.04.2021. год.

Један од најмалобројнијих народа Русије компактно живи на далеком острву иза Камчатке и одржава везу са америчким Алеутима на Аљасци.

Од Алеуских до Командорских острва има само 370 километара. Ту пролази државна граница између САД и Русије. Алеути су аутохтони житељи овог подручја. Они су подељени још средином 19. века када је Русија продала Америци Аљаску, али и дан-данас одржавају међусобне везе. Народ на обе обале Беринговог мора има сличне проблеме: језик и обичаји постепено нестају, јер умиру последњи представници културе Унанган, како Алеути сами себе зову, пише Russia beyond.

Заборављено острво

Данас у свету има око 15.000 Алеута и огромна већина живи на Аљасци. У Русији је остало само 300 Алеута (спада међу мале народе Русије са најмањим бројем представника). Скоро сви они живе у селу Никољско (у коме има укупно нешто више од 600 становника). То је једино насеље на Беринговом острву, највећем у групи Командорских острва.

Google Maps

Алеути са Аљаске су стигли на Командорска острва 1826. године када их је овамо пребацила Руска америчка компанија да се баве традиционалним занатима.

Алеутска звезда

Тако су се на Берингово острво људи преселили са острва Атка и овде основали село Никољско, а на суседно Медно острво дошли су житељи са острва Ату и основали село Преображенско. Услед сукоба са руским морепловцима и епидемија богиња број представника алеутског народа почео је нагло да опада. У тренутку када је Аљаска 1867. године продата Америци тамо је било око 2.000 Алеута, и 500 је остало у Русији (300 на Беринговом острву и 300 на острву Медно).

Насеље Никољско зими.

Алеутска звезда

Житељи Медног су се 1970. преселили на Берингово острво тако да сада на Командорским острвима постоји само једно алеутско насеље и то је село Никољско.

Командорска острва

Александар Петров/TASS

У насељу данас има довољно посла, постоји центар за посетиоце Командорског резервата, насеље има школу, болницу и музеј. Алеути се баве и риболовом. И поред свега, тешко је рећи да им је живот на острву лак.

Командорска острва

Александар Петров/TASS

Клима је сурова, нема много разоноде, као и у другим насељима на овом подручју (неколико пута недељно авион саобраћа до Петропавловска Камчатског), и зато млади људи често одлазе на „велико копно“.

Командорска острва

Александар Петров/TASS

Језик који нестаје

Почетком марта 2021. године упокојила се Вера Тимошенко, последња представница алеутског народа која је говорила његов локални беринговски дијалекат.

Генадиј Михајлович Јаковљев и Вера Тимошенко.

Алеутска звезда

У селу Никољско данас је остао само један човек који течно говори алеутски (медновски дијалекат). Он се зове Генадиј Јаковљев.

Командорска острва

Александар Петров/TASS

Генадиј са својих 86 година пева песме на алеутском, показује омладини алеутске игре и помаже мештанима да комуницирају са америчким Алеутима из Енкориџа. Пре пандемије су се редовно организовале такве онлајн конференције. Многи разумеју језик којим су говориле њихове деке и баке, али у свакодневном животу разговарају само на руском. У школи се алеутски не предаје.

Алеутски језик има два главна дијалекта (западни, који обухвата беринговски и медновски, и источни), а поред тога у САД се у писму користи латиница, а у Русији ћирилица. Али то није највећа потешкоћа. Проблем је што има врло мало школског материјала и природних говорника, каже Јелена Соловањук, заменица шефа локалне администрације. Она је алеутски језик научила на Институту народа севера у Санкт Петербургу под руководством лингвисте Јевгенија Головка, који се још од совјетског доба бави језицима малих народа.

Алеутска звезда

„Командори су мој завичај. Тата ми је Рус, а мама Алеутка. Дека и бака су Алеути са острва Медни, тако да је мене увек интересовала историја и култура Алеута“, каже Јелена. „У детињству сам слушала како су мештани разговарали на алеутском али ако је био присутан неко ко не зна алеутски они су прелазили на руски“.

Алеутска звезда

Она је у Никољском неколико година водила бесплатни језички кружок за одрасле. „Постављали смо мале сцене на алеутском језику, писали смо мање приче и слали их на регионалне конкурсе, и правили сувенире са алеутским натписима“. Ентузијасти алеутског језика смислили су и стону игру „луталицу“: од села треба „стићи“ до насеобине морских фока, извршавајући задатке на алеутском језику и премештајући фигуре. Нажалост, људи су превише заузети на послу тако да се овај кружок временом угасио.

Амерички научници Клифорд Фискус, Ансел Џонсом и кандидат биолошких наука Виктор Арсењјев (десно) на острову Медни. Командорска острва.

Лав Гаркави/Sputnik

И амерички Алеути имају проблема са учењем матерњег језика. Московљанин Родион Косоруков се целог живота интересовао за ретке језике и једном је одлучио да научи алеутски по уџбеницима, „онако, за себе“, како он каже. На алеутском нема ни новина, ни радио-станица, ни филмова. Он је желео да комуницира са савременим говорницима алеутског и почео је да тражи Алеуте на друштвеним мрежама, али се испоставило да то није тако једноставно. „Само једна жена са Алеутских острва коју сам нашао могла је да ми одговори“, прича он. „Она је мало поразговарала са мном али је рекла да не зна тако добро језик да би могла дуже разговарати са мном на алеутском. Написао сам и једном свештенику који је одговорио да је разумео писмо али не уме да пише на алеутском, мада може да разговара са старијим парохијанима. Он је са мном разговарао на енглеском, а ја сам му одговарао на алеутском“.

Алеутска звезда

Очување културног наслеђа Алеута није једноставан задатак с обзиром да се све то дешава буквално на крају света. Под Јеленином редакцијом ускоро треба да буде објављен речник руско-алеутског језика у сликама који треба да помогне људима у учењу овог језика. Овај подухват је омогућен захваљујући председничком гранту који је добила локална друштвена организација Севера (АНСАРКО). То је омогућило да се покрију трошкови објављивања речника, куповине материјала за огледне часове традиционалних заната и прављење костима за учеснике ансамбла.

„Ми желимо да наша деца знају бар неке речи на алеутском“, каже Галина Корољова која је донедавно предводила АНСАРКО, а сада је председник парламента Алеутског општинског округа. И њој је отац Рус а мама припада алеутском народу са острва Медни, и она разуме алеутски говор.

Галина Корољова

Из личне архиве

Поред основног посла Галина руководи дечијим фолклорним ансамблом и сама игра у ансамблу за одрасле, и уједно се активно бави промовисањем алеутске културе сарађујући са Алеутском међународном организацијом у Енкориџу.