РТ: Борба против „паралелних друштава“? Данска влада жели да ограничи број „незападних“ становника у квартовима на 30%

18.03.2021. год.

Данска настоји да ограничи број „незападних“ становника који живе у њеним четвртима на највише 30 процената, што је део контроверзног закона чији је циљ подстицање интеграције и спречавање успона „паралелних друштава“.

Висока концентрација странаца који живе у резиденцијалним областима повећава ризик да ће се у Данској појавити различита „верска и културна паралелна друштва“, рекао је министар унутрашњих послова Каре Дибвад Бек представљајући нову иницијативу своје владе за борбу против гетоизације „осетљивих“ подручја.

Иако још увек није добила потребну подршку у парламенту, мера је осмишљена тако да обезбеди да за десет година незападни имигранти и њихови потомци чине не више од 30 процената становништва у било ком суседству или стамбеном подручју.

Ако се усвоји, очекује се да ће закон утицати на око 58 подручја и више од 100.000 људи, према данским новинама "Берлингске". До сада није одређен датум за расправу о предлогу у парламенту.

Нови закон ће изменити контроверзни закон о „пакету гета“ који је увела тадашња конзервативна влада и донела још 2018. године. У то време, горња граница незападног становништва у тако осетљивим областима била је постављена на 50 процената.

Уз неке од најстрожих имиграционих политика у Европи, Данска је такође званично сваке године од 2010. одређивала неке од својих стамбених подручја као „гета“. Влада је поставила четири критеријума за дефинисање таквих подручја: стопа незапослености изнад 40 процената, више од 60 процената средњовечних становника који немају средње образовање, ниво бруто прихода 55 одсто испод просека, као и стопа криминала три пута изнад националног просека.

Да би се оквалификовало као гето, неко подручје мора испунити најмање два од тих критеријума, а такође мора имати имигрантску популацију од најмање 50 процената. Ако кварт остане на гето листи дуже од четири године, онда се проглашава „тешким гетом“.

Тренутно најмање 15 четврти спада у ту категорију, а 25 осталих се сматра „у опасности“ да постану гета. Међутим, министар унутрашњих послова рекао је да тај израз „обмањује“ и да је планирно да се укине у новој законодавној иницијативи.

„Мислим да то доприноси великог обима посла који је потребно обавити у овим насељима“, рекао је Дибвад Бек, додајући да би од сада требало да буду означени као „рањива“ или „угрожена“ подручја, а не „гета“.

Данске власти већ неко време покушавају да умање гетоизацију, изричући двоструке казне за прекршаје у тим насељима, док је дневни боравак у социјалној устаноци обавезан за сву децу старију од једне године.

Такође су примењене неке неконвенционалне стратегије за смањење социјалних притисака на осетљиве четврти, као што је иницијатива града Одензе за 2019. годину да понуди финансијску надокнаду локалним криминалцима ако се иселе из проблематичних насеља.

Данска бележи нагли раст мигрантске популације последњих деценија. Од 5,7 милиона људи у земљи, 11 процената има мигрантско порекло, док је преко шест процената „незападног“ порекла.

Имиграциона политика државе је однедавно била посебно оштра. Још 2018. године, влада је саопштила да ће послати одбијене азиланте да живе на удаљеном острву, а министар за имиграцију Ингер Штојберг изјавила је да ће таква политика послати поруку да су „нежељени“. Сада је сличан строг приступ имиграцији усвојила социјалдемократска влада премијера Мете Фредериксен, која је позвала да се број тражилаца азила сведе на „нулу“.

Извор: РТ